Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Искупи се доста свијета, па је као младу одведосмо поповој кући. Поп од радости ни говори, ни ромори, само брише очи, и тек постарији људи што је по штогод припитају, а млађима се чисто везао језик.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Изгрејао ластар с пања. Загасито језик дише, дишу Чанад и Батања а ромори Поморишје. Прожми, ружо Сентивана, над Сиригом крст из Деске! Трусе речи с кртих грана као љуске с платна фреске.
Захује живци уз дробни лишај и пече зумбул, зумбул отрова. С ивањским цвећем, ливадо, истрај! У смерној тузи ромори гора. Зелени бреже, дугом заблистај и пламен свуци низ лице створа.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Укопао се као да је за земљу закован, звера около себе, нит’ ромори, нит’ говори. А кавана се све више пуни, измешао се мирис и смрад од покислог сукна, обојака, ракије, дима и прашине,
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
За ожиљком се у видање прикраде, бледа видарица без наде. Ал’ каже ми се долина. Ромори што је шкргут овде зуба. Тихо се тамо сјаранило што се крваво мрзи овде и љуби. Нема за мене биља овде доле.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Седе тако људи и наклапају свашта, ромори опачина као отровни дажд, више се у томе говору не разазнају звуци срдачности, склада и трпељивости.