Ћипико, Иво - Пауци
Дијелила се вода на фучије, прама броју кућне чељади. Рондари, с пушком на рамену стражили су пак без цедуље с главаровим печатом не даваху никоме воде ни за лијек.
! — чује се кроз ноћ женски, уједљиви глас. — Мучи, ђавле! Пригладниће ноћас, — одвраћа плачљиво мушко грло. А рондари пред собом гоне магаре, да га с осталима до сутра затворе.
Младићи се осмјелише и наста весео смијех. И рубач се смије, само жандар мрко гледа преда се, а рондари силом вуку магаре... — Нека га! — потцикује Цирило... — Могу на њем лепиже гонит' — и гуши се од смијеха...