Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
лак јој онај облак под који је одлетила гаравијех опанака заједно с кућом и шталом ...знала ми је, брате, рондати и чантрати ка млинско чекетало: те бекрија си, те пијанац, те убојица, те жандари нам се никад не скидају с врата, те