Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Опет ноћ без мира. И сад из далека, Вечерњега звона кад се чује јека, Помињем те с болном сузом што се рони. Нем, на изгубљеном валу, насред воде, Прве сенке ноћи док расту и броде... А с острва тужно звони, звони, звони...
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму: Не јадај јаде, Јуло девојко, Не једај јаде, не рони сýза!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Тако путник туди Тици малој збори, По млади му груди Силан пламен гори, Пламен, пламен свети — Путник сузе рони, Тици да полети Пламен њега гони. Скочи лаком ногом, А тичица прну, „Збогом, тицо, збогом!“ Он се стази врну.
Јоште мало па сам пра и пепô, Над њиме се нагло моје лепо, У њег' рони те чемерне сузе — Боже, Боже, заш ме пре не узе?...
Оце гледат бистро врело, Чини му се невесело: За водицом вода гони, Кô да неко сузе рони; Вода јечи и жубори, Канда цвили, канда кори.
Кô за сунцем што у ноћи Цветак сузе рони тије, Тако она у самоћи За њим јадна сузе лије. Ох да могу сузе оте Опрати је од срамоте!
чује, Не зна ко се приближује, И не види слатка чеда Што са стране у њег' гледа, Са лица му тугу штије, Па сузице рони тије, Коју узе да је љуби, Па и себе и њу уби. Ох ту његов грдни јаде!
Он њему пружа дрктајућу руку, И — је л' он њему, што он жели, казô? Не рони више њег'во око сузе, Одлетио је туге мутни облак, Умилно гледи радости сад небо, Весела сунце из ока му сија:
Само, брате, Миле несретнице Нигде звезде, те баш ни једине. Она иде с војном до постеље Јеца јадна, рони сузе веље: „Дакле, сунце, јоште само сада, Сада само па више никада!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ах, ти дани! Оду на њиву, да филизе1 дуван. Корење их покрива до појаса, под босим но гама крши се и рони суха земља, а око њих, свуда, у недоглед, зеленило и бујност.
по гомили камења, бреста и оног реда од дивљих ружа и трња, што је било на међи и спречавало да се виноград не рони у долину. Стигох и, дахнувши, извалих се међу чокоте.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
не могавши срцу одолети, врати се натраг па сутрадан опет у змајев двор, и нађе царицу, а она седи сама у двору и сузе рони. Кад се поново видеше и састаше, почеше се опет разговарати како би побегли.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ — прогунђа Ловац и зграби реп. Патуљак трећи, поморац знан, плови на море, океан, и тамо рони до стијења сива гдје шкољка бисер блистави скрива. „Ово је поклон достојан мале!“ — пјевуши Морнар сијекући вале.
Крај самог млина, у бистру виру, тромога клена младица гони, кроз леден брзак пастрмка шиба и мудра видра нечујно рони.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Ћутећи смо посматрали како лагано умире. А над главама нашим сукља дим из шрапнела, земља се од потреса стално рони и пада на завоје ишаране црвеним пегама.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Сузе рони дјевојчица: “Како ћу т’ га убјелити? Раки-сапун поскупио, Бистра вода пресанула, Јарко сунце помрчало.
Кад није тебе код мене!“ ПОЧАШНИЦЕ (ЗДРАВИЦЕ) 87. Бисерна брада, Сребрна чаша; Бисер се рони, у чашу пада; Свако га зрно По дукат ваља, А с’једа брада Три б’јела града. 88.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
у реци, расцветан као крин, блиста, знам да ћу, овог пролећа, закашљати ружно и видим витак стас, преда мном, што се рони, верно и тужно, сенком и кораком, кроз воду што звони, у небеса чиста.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Тужна, слепа и соптава Кртица се укопава, Рони у тло као у воду Срља, јадна, да породу Обезбеди кртичја права: Мрак, тишину и слободу.
СУСРЕТ СА ЗЕЦОМ У сам сумрак, код Крњаче, Видех зеца како плаче, Сузе рони, рида јаче Од сељачке нарикаче. — Аој зече, ој баксузе Зашто рониш толке сузе?
Пљушти ко зна Где, откада, Пре Поклада. Јеца олук, Плаче стреха, И гргољи Стабла шљива Смолу слузе, Поноћ рони Тамне сузе. Јужни ветар Зиму таче, Помрчина Горко плаче.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Сличних покушаја да се рони у што веће морске дубине било је још неколико у току овога лета. Тако су, на пример, два шведска инжењера конструисали
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Неретко оне су по читава строфа или и мања песмица, као: „Бисер се моми / Низ лишце рони; / Знаш ли ми казат / Што мому боли?
— Лако по лако, иде се далеко. — Од једног удара дуб не пада. — Капља камен дуби. — Тиха вода брег рони. — Вредне су руке најбоља алатка. — Доста пчела — пуно улиште. — Лемеш што већма оре, све је светлији.
(Пâс, тј. појас) Б) ПРАВЕ ЗАГОНЕТКЕ 1 (ЧОВЕК) 25 — Бисер се моми / низ лишце рони; / знаш ли ми казат’ / — што мому боли?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
не могавши срцу одолети, врати се натраг, па сутрадан опет у змајев двор, и нађе царицу а она седи сама у двору и сузе рони. Кад се наново видеше и састаше, почеше се опет разговарати како би побегли.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Аћим нагло пође и убрза корак. Чађевићу магла сакри сељаке пред општином, и он само види Аћима како изгубљено рони по магли. Стоји, колеба се, па, псујући живот, брзо стиже Аћима и настави укорак с њим. Стадоше пред сељаке.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Најрадије би да је змајевски цар па да се, на челу седам хиљада змајева, док се од њих рони небо, уз муње и громове, и писку облака, стрмоглаво сјури на Баш-Челика.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Јер брза река поред нас тече, А ми на брегу наше несреће; Ко има свести, отуд се клони; Окати виде, брег нам се рони. Градимо брода, нема се часа, Сутра смо жртва бурних таласа. Дижите школе, Деца вас моле!
Са покиданих жица, Последњи акорд звони. Божанска нека туга светли се са њеног лица, И она сузе рони. Анђео то је Туге.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
могавши срцу одолети, врати се натраг, па сутрадан опет у змајев двор, и нађе царицу, а она седи сама у двору и сузе рони. Кад се наново видеше и састаше, почеше се опет разговарати како би побегли.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
блиста, знам да ћу, овог пролећа закашљати ружно и видим витак стас, преда мном, што се рони, верно и тужно, сенком и кораком, кроз воду што звони, у небеса чиста.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
мећу коњу, клипове децама, звере стежу, бију горко палицама — — — А мој безопасан јошт цео језик стоји, — драга рони сузе, он кармине броји. Уздај, убиј, сеци, на пепео сожежи, освети се, молим, клештама истежи!
Да противност сад ме гони, Бреме тишти несреће, Пода мном да брег се рони, Тре м’ убоштво највеће, — Дајем саде немарен’ју.
Освануо страсни петак, Умрло је Сабља-момче: Субота га огласила А недеља сахранила. Цвет-девојче сузе рони И у петак и суботу И у свету недељицу.
Под венцем и ти, млада, Дочека данас све, Али не као нева Свате кићене. А сваки сузе рони. На какав идеш пут Кад с’ звона гласи роје И мајка бије груд?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И у раскоши јужнога растиња Кô ведре цуре Палестине, они Пили су пожар и небеса сиња, Секиром рили земљу што се рони, А тужном песмом плели венац снова.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Тихо се вије, облаке гони, Презирућ гледа у сунчан зрак... Стреловит после на земљу рони И крвљу капа земаљски мрак. У Сумраковцу 1858.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Са покиданих жица Последњи акорд звони. Божанска нека туга светли се са њеног лица И она сузе рони. Анђео то је туге.
Ах, погледај доле: од капије Рони Одморни се људи с буктињама крећу, Заљубљени пастир своје стадо гони, Као млади фаон по росноме цвећу; С Акропола
Он правду штити а неправду гони, И срца има спрам бола и туге, Он теши оног који сузе рони, Јер су му равна господа и слуге. А душман ако народу му прети, Са мачем уме за народ умрети.
Несрећна љубав да л' и тебе гони, Те плавиш пола и обале росне? Твој бурни талас твоје међе рони Измеђ Србије и јуначке Босне. Шуми, ах шуми, с благословом бога Нека нам уши оглуну од тога.“ 7.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
““ Тако путник туди Тици малој збори, По млади му груди Силан пламен гори, Пламен, пламен свети – Путник сузе рони, Тици да полети Пламен њега гони. Скочи лаком ногом, А тичица прну, „Збогом тицо збогом!“ Он се стази врну.
– Када ме каква невоља гони, Те око моје сузица рони; Ил' тешка боља када ме свлада, Да ми сав живот у муци страда; Уздишућ јако по тисућ крати'; Зовем те Мати, – Зовем те
мора, А пуста земља сам један бол… Тихо се вије, облаке гони, Презирућ гледа у сунчев зрак… Стреловит, после на земљу рони И крвљу капа земаљски мрак… У Сумраковцу, 1858.
На китњастој липи нашој Жуто грање ћути, дрема; Под стрехом се гнездо рони, Јер у њему ласте нема. „Куд је от'шла та црнојка?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И сјају и трепте у јутарњој роси, И где поглед рони, свуда песма звони, — Па ипак у гробу ја бих лежат хтео, И уз једну мртву драгу свит се цео.
Лабуд рибњаком кружи И пева, и песма звони Све тише, и певач бели У гроб водени рони. Све је немо и мрачно! Цвет је раздуван цео, Згасла је звезда и с песмом Потонô лабуд бео.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Мало прође, и љуба му дође, али неће у меке душеке, већ му рони сузе више главе; а њу пита војвода Момчило: „Видосава, моја вјерна љубо, кака ти је голема невоља те ми рониш сузе
Књиге учи стари Југ Богдане, књиге учи, грозне сузе рони: „Нете, синци, ако бога знате! Милица је Лазу суђеница, на њему ће останути царство, са њоме ће царовати Лазо у
“ Сузе рони протопоп Недељко, сузе рони, па њима говори: „Одбијте се, силни од силнијех, док у цркви закон савршимо, знати ће се
“ Сузе рони протопоп Недељко, сузе рони, па њима говори: „Одбијте се, силни од силнијех, док у цркви закон савршимо, знати ће се на коме је царство“.
Кад Лазару ситна књига дође, књигу гледа, грозне сузе рони... Да је коме послушати било како љуто кнеже проклињаше: „Ко не дође на бој на Косово — од руке му ништа не родило: ни
Шарца врло расрдио: из копита жива ватра сева, из ноздрва модар пламен лиже; срдит Марко језди низ Косово, рони сузе низ јуначко лице, а кроз сузе гњевно проговара: „Ој давори, ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, после
“ Сузе рони Јелица госпођа: „Волим с тобом часно погинути нег' љубити на срамоту Турке; нећу своју веру изгубити и часнога крста
Оне су се јадне узмучиле; сједе Јела брату више главе, рони сузе низ бијело лице, те је брату лице покалала. Тад се јадан Дојчин разабрао, па бесједи болани Дојчине: „Двори моји,
Ал̓ ето ти старца Јездимира, мила брата дужда од Млетака; бијела му прошла појас брада, на златну се штаку наслонио, рони сузе низ господско лице, рони сузе, и невоља му је: седам жена мијенио био, а од срца не имô порода, па узео к себе
брата дужда од Млетака; бијела му прошла појас брада, на златну се штаку наслонио, рони сузе низ господско лице, рони сузе, и невоља му је: седам жена мијенио био, а од срца не имô порода, па узео к себе синовицу, синовицу, њему
“ Која брати, а која очими. Иван пође, а робље му не да; Иван срцу одољет не може, сузе рони, а робиње тјеши: „Не бојте се, драге сестре моје, ја ћу молит Србље око себе, не би ли вас како избавили“.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Јасно је видио себе мртвог на некој зеленој пољани, а Луња се нагнула над њим па само горке сузе рони, јер зна да се Стриц више никад неће дићи ни проговорити.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Каде је хатарио море, и тврдио га је да му вода не преходи међе ни рони брегова, и јаке, тврде подлагаше земљи одздо темеље, — била сам к њему садружна Мудрост: ја сам се радовала сваки
И јачи би му залогај од њега. Преобукосте се у вучје длаке и срдца. Ко рано на свој посао рани, Суза од глади не рони Него и другим свога комада одломи и накрми. Љутом човеку Бугари веле: »Брачко, што си ускисао, те си се надуо ка мех?
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
! Да се зовеш, ете, мајстор-Маниница!... И она луда и брљива бећар-Дока да ти се пада тетка!... „Тија вода брег рони; као камен дубе“, вели стара, искуством освештана реч... И тако се и овде збило.