Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Низа стрме стазе под њиховим меким корацима ронили су се облуци, а трбушасте мјешине сједиле су им разметнички за шијом, у блаженом гаванском љуљушкању, издигнуте у
Краков, Станислав - КРИЛА
Први Њепор се подигао наоружан увис, а за њим се дизали нови апарати и ронили у небо. Експлозије су већ престале, јер су туђински аероплани бацили сав свој разорни терет на логоре, враћали се
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сувишне су биле њене речи: уз њу се дечак није плашио ни таласа, ни хоботница ни црног, најцрњег мрака кроз који су ронили дубље но што зраци сунца успевају да зароне.