Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Очи јој посташе живи извори. Она зајеца... дође јој да из гласа запева... И да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у јастуке. — Рано моја!... Благо моје!... Немој плакати!... Ти мислиш да ћу те ја клети?...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
и продубљеније, са много више присне сљубљености са предбранковским временом него што је то до данас био случај, ронити по нашој занемареној књижевној прошлости пре Бранка, не пратећи у толикој мери конкретне поетске судбине у њој ради
Дањом тужим у тајности Кријућ серца мога страст, Тежим к ноћи, гди ћу сузе Слободније ронити. Да сујетне моје жеље! Без ње нема живота, Без ње цео је свет пустиња И сва земља тамница.
Караџића, Бгд 1854, 72—3; са незнатним изменама, под насловом Слободно ронити а без имена песника, штампана је и у Дежелићевој Пјесмарици, Загреб 1865, стр. 474—5, бр.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Када Марко био уз Урвину, поче њему Шарац посртати, посртати и сузе ронити. То је Марку врло мучно било, па је Марко Шарцу говорио; „Давор’ Шаро, давор’ добро моје!
сто и шесет лета како сам се с тобом састануо, још ми нигда посрнуо ниси, а данас ми поче посртати, посртати и сузе ронити: нека бог зна, добро бити неће! Хоће једном бити према глави, јали мојој, јали према твојој!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
каде Петар остави Христово мотрење и окрену главу к ветру гледати, та и море омалакса под њим држећи га — започе доле ронити и замало што не утону. Ако пак да не бијаше нафришко к Христу згледнуо и намолио га помоћи, то би и до дна мора допро.