Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Утоме му звекнуше ланци... Беше то ропски јек, који свако срце својим тупим звуком растужи... А сиромаху учитељу ударише сузе на очи, и ништа није умео
Црњански, Милош - Сеобе 2
Никакво прање није више могло да скине са њих тај траг, ропски. Кад су братенци, доцније, о том причали, Ђурђе рече да се био зачудио колико су беле, мало навише, кад задигну сукњу,
Тамо, каже, немају траг ропски. Исакович је провео вече у свађи, са сержаном, који му дође са водичем, да каже да ће морати, ту, код форпоста,
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У том случају дечја публика није груби спољашњи чинилац, чије потребе ваља ропски задовољавати, него тек један од могућих праваца ширења и одјекивања.
круга, чим у њему ослаби везаност за далеку тајну и завештање детињства, чим се развеје опчињеност том тајном, уметник ропски приступа свету одраслих, и, у дијалогу са њим, показује непримерену наивност, или јој се, у одбрани, немоћно подсмева.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
не истребе, не може се добро семе сејати; док се лажни апостоли не открију, не може истинита наука процвасти; док се ропски духови не изобличе, не може слобода сијнути; док се себичност не жигоше, не може се родољубље узвисити; док се
Милићевић, Вук - Беспуће
крије, ућуткује, претрпава гомилама изговора, обмана, лажи, да га се боји и да поштује, и да му се са тајним уживањем ропски покорава.
— И привину је чвршће к себи. Она му се ропски покори, без воље и без радости. — Ви волите ову у вашој кући, — каза она поново, одлазећи, уморним и туробнијим
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Д. 33 НА ПОНОСНОЈ ЛАЂИ 37 ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ 38 ВЕЧЕ 39 У СРЕМУ 40 ЕЈ, НЕСРЕЋО... 43 ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ! 45 ПРОМЕТЕЈ 47 КОЛО 51 РАЗГОВОР 54 ПАРИЗУ 58 МЕЂУ
Д. 33 НА ПОНОСНОЈ ЛАЂИ 37 ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ 38 ВЕЧЕ 39 У СРЕМУ 40 ЕЈ, НЕСРЕЋО... 43 ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ! 45 ПРОМЕТЕЈ 47 КОЛО 51 РАЗГОВОР 54 ПАРИЗУ 58 МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ 66 МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ 67 ДИМ 68 ПОСТАНАК
Метанишућ сам клеко На диван оточац, У уздисај се слего Наметнут пољубац. ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ ВЕЧЕ Благо је вече, кô лице благо седога патријара.
Еј, несрећо земљо, ти блудницо светска, пунија си греха, него што си песка. ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ! Еј, ропски свете! куда ћу побећи с образа твога, с образа твога трпежљивога?
Еј, несрећо земљо, ти блудницо светска, пунија си греха, него што си песка. ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ! Еј, ропски свете! куда ћу побећи с образа твога, с образа твога трпежљивога?
А што се дигло тако високо, то би да види, па да ужива како се робље превија, кида. Еј, ропски свете, под отим небом! еј, звездице сјајне, штрецави жуљеви на божој стопи!
знаци божје милости танко, штедљиво, као што владари на земљи колајне деле, колајне сјајне и речи лепе теби, ропски свете!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Положен лежи бритки мач, И штит и копље сјајно — Ни ланца звек, ни ропски плач Не ружи време бајно. Наместо тога покој благ Слободним влада светом, И само лахор, тих и драг, С мирисним игра
Положен лежи бритки мач И штит и копље сјајно — Ни ланца звек, ни ропски плач Не ружи време сјајно. И, срећом занет, народ мој Опроштен свију зала, Весело баца поглед свој Од Саве до Урала!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Дрво се товарило страшно примитивно, са голим телом и погрбљеним ртењачама, ропски. Вечан бол и вечна патња на овим сивим, каменитим обалама. У врху брода, покривено крпама, једно мало псето.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
А то је бар лако у нашој земљи. И, што је главно, свет се на то толико навикао да чак, иако је све ропски послушно, са чуђењем распитују: „Шта? Зар још нема никакве завере?
Мени је стотину година, и живео сам без тога... Па зар сада да ми се на ову седу изнемоглу главу удара жиг ропски... — Доле с том матором рђом! — дрекну председник. — Доле с њим! — вичу једни. — Матора кукавица! — вичу други.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Удри, и мучи, и притежи јаче, — Ал, докле редом деца, људи, жене, Плачу и пиште, бедни, покрај мене, И ропски клече пред скривеним створем, Врх писке, клетве, и вапаја њини̓ Летеће мирно дух мој у висини, Ко морска ласта над
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Удри и мучи, и притежи јаче! Ал' докле редом деда, људи, жене, Плачу и пиште, бедни, покрај мене, И ропски клече пред скривеним створем, Врх писке, клетве, и вапаја њини' Летеће мирно дух мој у висини, К'о морска ласта над
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Онда сам њима ропски служио. ГЛАВАШ: За комад хлеба? Или, још црње, за живот само? ИСАК: Да! ГЛАВАШ: Баш као и ја... (Гласно.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ДРУГИ СЕРДАР: Где су бичеви? ТРЕЋИ СЕРДАР: Којима ћемо скота шибати... ЧЕТВРТИ СЕРДАР: Под којим ће се ропски гибати... ПРВИ СЕРДАР: Тирани! ДРУГИ СЕРДАР: Варвари!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
до апсурда приказао негативне стране новог друштва, бирократски формализам, отуђеност од аутентичних вредности, ропски менталитет, поданичко васпитање. У најбољој сатири ("Вођа") испричао је причу о колективној опсесији вођом.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Поносит пред целим светом ропски си служио мене Кô слику чистоте рајске и вечно млађане жене Ал' ме видео ниси. Зато сам, пред олтаром, Изашла преда те