Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
человеческому показао и учинио од онога кому је бог у срце вдохнуо да се чрнци и чрнице, калуђери и калуђерице, од ропства у свободним земљам и од вечних без сваке кривице тамница избаве и освободе.
Африка
Комои; Африке, чедне и чисте, наге, око Банфоре; Африке, дивље и луде око Мана; Африке мистерија у Куликору и Африке ропства на Гореу. Море бескрајно плаво, али тако плаво да је равно плавилу мора у Напуљу.
Теодосије - ЖИТИЈА
и анђелима, пренос светих моштију свога преподобнога оца нашега, дивнији од преноса старога Израиља, јер не беше из ропства египатског и са погребатељима, простом децом, него беше ношен из Свете Горе и од светих мужева, преношен од сина
милостиви и да хране сироте и удовице и све ниште, да избављају оне којима се чини неправда, да искупом ослобађају из ропства. И веома опширан беше у овом. Поучаваше оне који су у супружанству да целомудрено и у девичанству чисто пребивају.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
живела и са овим мужем и живела би вероватно још и даље, али, једног дана, после три године, врати се њен муж жив из ропства. РИНА (претрне, скочи и гледа га право у очи).
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
је он у мојим годинама држећи пушку у руци јурио фашисте по Сремском фронту, био рањен и заробљен, а онда побегао из ропства да затим, још незалечен, изгладнео и бос, помаже при изградњи земље итд.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
И ти се прену из тешке коби, чауру ропства крилима проби, полети сунцу и крсту свету, ал', још у лету, стаде те писка, стаде јаук.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Срећан празник свима вама, Тиранија које гони: Ал' што сузе разумете Које лију милиони — Вама који против ропства Подижете стег слободе; Што славите рад и љубав, Који општој срећи воде.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
јуни 1980. Не може Агарен ни одступник да брани твој род Нити ће паликућа од пожара да спасава Из ропства мисирског неће те извести рука фараона Лажни избавитељ пречицом води до новог ропства и Вавилона Сава на ломачи Ко је
пожара да спасава Из ропства мисирског неће те извести рука фараона Лажни избавитељ пречицом води до новог ропства и Вавилона Сава на ломачи Ко је то са мном на Врачару био спаљен једна сен на крсту док сам горео васколик Мноштво
смртна се казна замењује ропством одлаже се извршење до даљњег а ја сам им рекао да више волим гроб од ропства и ето шта ми раде много је то чак иако је небеско хтење!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ех, да ми је! Не вреди: не дају харамије, Поборнице ропства и моногамије!” У забрану покрај Кокиног Брода Јабука се свила од рода Чекајући ђаке-мародере Ил било кога да је
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Док уморне душе, без среће и наде, У немирном сну се растају од света Срамоте и ропства, мој поносни Граде, Дух слободе твојим улицама шета.
ЈОШ МАЛО... Лежиш, к’о срећна због кратка растанка С тешком јавом ропства и свеопште беде, Кад се јасно види шта све ствари вреде, И кад смо сна жељни, моја мила Бранка.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
братији мојега друга, гди њега све сродство његово, браћа, сестре и снаје, тако весело дочекају као да је из некакова ропства утекао. Ово је ујесен било. У то време вођаше се Седмолетна војна међу домом аустријским, Прусијом и Росијом.
Човек паметан ни овцу ни краву јалову за толико неће држати, некамоли жену своју. Но, сохрани, боже, ропства или немошти! Ово има свој узрок.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
који, па ће закуцати И на мога живота тамницу, Те расточит' железне окове Што ми душу од постанка стежу, И спасти је ропства вечитога Немојте ми руке прекрстити, Јер ми живом беху завезане.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Када Адам с легионом својим осуђено изврше сужанство и пренесу чрез јудол плачевну смртни оков теготнога ропства, мог закона посљедоватељи враћају се у прво блаженство; а закона цара злочестога у ад иду сл'јепи приверженци у
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ја видим торбе сасвим нове, а ви као да сте из апса или ропства. — Кумрија — дрекну трговац — ја морам преступити. Али, срећом и на наше изненађење, савлада се, па мерећи студента
— Тада смо једва стизали пешаке, ми артиљерци. Жељно све живо да понова види Београд после петнаест дана његовог ропства. А кад је Космај пао, онда је настала кошија, трк, летење.
тако ми сад носимо нека платна оглашена за светиње у чије име, онако исто, убијамо, и која теже прежалимо ако допадну ропства, неголи кад изгубимо стотину очева породице.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ваздух мокар пао. Неба нигде нема. Можда је пропало. Елементи страсти негде се још боре. Можда је и сунце ропства нам допало. Знам, тог јутра земљи није било зоре.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Занимало га је много како изгледа шегртовање у Европи и, када је то сазнао, назвао га је горим од ропства, које је било укинуто после грађанског рата, само неколико година раније.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Е, то прота Дејан Поповић није могао ни да заборави, ни да опрости. Онда... По повратку из бугарскога ропства, још слаб и изгладнео, шчепао је пушку, позвао своје синове и пошао у заседу Мет Фираји.
Петровић, Растко - АФРИКА
Комои; Африке, чедне и чисте, наге, око Банфоре; Африке, дивље и луде око Мана; Африке мистерија у Куликору и Африке ропства на Гореу. Море бескрајно плаво, али тако плаво да је равно плавилу мора у Напуљу.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
А мучног ропства рђа чађава Животу младом копа гробницу. ГЛАВАШ: Проклета земља, Где суза мами зору на небо, А јаук нему поноћ
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
бурном стању, Где разуздане страсти многих зала, У личној борби и худом незнању, Слободу руше, а ланце вазала И ропства кују, да на трулом пању Свог лицемерства гоје рој кабала, Догодила се ј’ на дан Видовдана На Косову та битка
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Мудрост не зна — промисао ћути... Једно видиш оком срца свога, На темену бедне садашњости, Сињи терет ропства и прогонства. Видиш Босну!... Пак и опет...
рикну ужасно Храпавим грлом шесет тисућа, Да мачем своје зверске јарости Колевку тврду српске слободе Са блатом ропства браће несрећне Изравна, сруши, згази, измрви, — Па знаш, ко беше витез бесмртни, Да силног пашу силом дочека?
КНЕЗ ЂУРЂЕ: А Ђурашко? ЈЕЛИСАВЕТА (за себе): Да није рањен? Да није пао? Ил’ можда ропства ланци теретни Виткога стаса понос исправљен Тежином својом вуку прашини Да Арслан-паши, ил’ оном другом — Коме ни
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
највећим делом наша народна епика у ствари је један бескрајни револуционарни поклич за борбу против насиља, против ропства, против нечовештва.
Какав замах и откос! Тако је могла да коси само сабља коју су у вековима ропства, у осветничкој жудњи, стезале хиљаде руку сиротиње раје.
У тамним вековима ропства народ је стварао полетну слику ненадмашног јунака у кога је „оштра сабља, рука самовољна“, који је дорастао сваком
Маркова над Турцима, и над другим непријатељима, — а то је надмоћност ка којој је тежио сам народ у вековима ропства — изражена је у српскохрватским песмама и на други начин.
Није случајно то што је на нашем језику испевана крилатица: „Песма нас је одржала, њојзи хвала“. У вековима ропства слободан живот био је могућ само у ускочким и хајдучким дружинама и у песми.
кад је турска војска оклопила са свих страна — не налази пријатеља ни у тазбини ни у љуби коју спасава из турског ропства, него у коњу, у псу и у једном припаднику турске војске, свом некадашњем робу, који је међу својима исто толико
Знаш ли, бане, не знало те чудо, кад западох ропства у вијеку, — пандури ме твоји ухитише у Сухари врху на планини, у руке ме твоје додадоше — ти ме баци на дно од
То рекоше, па се побратише. Иде Иво двору Поповима, па кметове семберске дозива: „Не бојте се ропства од Кулина!“ Оде Иван по својој нахији турској војсци таин да саставља.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И пронађоше тако сви о невести да је право изречено. И то бијаше именом Зоровавел, израиљски цар, што пак изведе из ропства вавилонскога род израиљски к Јерусалиму и понови град и цркву Соломонову.
оне купине проговори му Бог кроз ангела, учини му чудотворну ону тачку и посла га да има ш њоме извести од фараонова ропства израиљски народ у обећану им од Бога јоште Авраму земљу лепородну, млечату и медену...
Каде из ропства од фараонова царства бежаху те стигоше к мору и фараон с потером сустижући их страга, — прекрсти са штапом отоку ону
или да речем просто протераници, и њега они варвари бијаху заробили — те и њега сиромаха свети Димитрије ослободи од ропства. Указа му се на коњу, скиде шњега окове и чак до Солуна онако по катански допрати га.
јерно они и неки узрок одговору се имаду: за љуту невољу је њима на тај злочести пут ходити — које са зла бежање ропства ради и зарад сиромаштва, глада и голотиње. Пак бојећи се хватања ноћом по мраку краду.
Може се то на свету здесити да и из ропства чили туђ слуга на царство седне и земља га драговољно прихвати а и из царева двора и рода просјак се нађе.