Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
И потоке и дубину шума и предвечерња узбуђења И предвечерње знаке светлости и саму зору Поље мокро од росе, скамењен пламен стења И ову реку кроз шуму, широку блиставу и спору Све то затварам својим ребрима, и тај звук, И
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
оке, 640 г) понајлак — (најлакши), лагано, полако, комотно поп игра — игра са картама попас — јутарња паша за време росе поиспаличити волове — испрегнути волове из јарма попишманити се — одустати порус — шупљика на кожи потес —
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
сузе!... — јецао је он. — Та престаните!... Доста сте капале!... Станите, да видим људе!... Жељан сам их као травка росе!... Станите!... Стари попа се заплака, кмет Јова тако исто...
па јако... хоћу да то чујем из твојих уста!... Јеси ме пожелела? — Јесам!... — Много?... — Као травка росе! — рече она, а румен јој облева лице... — Да те нисам волела, ја не бих прекорачила твога прага!...
Ја сам гледао по неколико синџира робља: све је младо, као капља росе. То су Турци од мајке одвојили да под нож и на муке метну!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У СУМРАКУ Одвела ме туга и мисли злослутне у поље, далеко. Трава пуна росе. Тужно стоје врбе изнад воде мутне, Хладни ветри мрсе зелене им косе.
док лагано пада, И с цвећа се диже свила, као косе, Моја нова љубав родиће се тада Као нови листак и нова кап росе.
ЛЕПОТА На моме узглављу сву ноћ мирисаху Чежњиво и слатко твоје тамне косе, Док се шапат чуо као песма росе, И дуге заклетве у очајном даху.
БЕСКРАЈНА ПЕСМА Ви што се још нисте јавили из гнездâ, Чија срца трепте још у капљи росе, Чију страсну душу још ветрови носе, И чији дах топли струји с мирних звезда — Кад небројне очи отворите, када
Тако јата звезда што су простор секла, Мру у капи росе на листићу плота. Од љубави наших веће су тишине... Тишина је мати љубави; и така Као голубице од себе их вине, И
Ти љубичицу појиш у шуми скровиту. И капљу росе рађаш у жедној латици. И сав је свод небески у твоме кориту, И сва звездана кола на твојој матици.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
пред њу, па само гледа улево у земљу, па све везе, док се не озноји испод носа, па добије к’о неке мале брчиће као од росе. А и само срце друкчије се ражђипа кад Совра свира.
Африка
свакако спава, и да су моје одеће савршено влажне од предјутарње росе. Звезде беху још на небу. Али ми смо стигли у Кауру, када је на истоку већ почело да се трагично расветљава.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Та Грета! Јутрос је пажљиво зурила у оно што сам почео да пишем, а очи су јој при том светлеле као капи росе кад кроз њих пролази сунце.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
О ЛОВУ У свако доба зоре летње да су спремни соколи и хртови, кад цар усхте с властелом да лови, да се крене још за росе и хлада докле нису утве златокриле на језеру скривеном у арише месечину са воде разагнале, док се сове нису од дана
пасове од сребра, мреже рибарске, зарђало сечиво српа и косе, сломљену потковицу, или само срмену иглу иња, и шкољку росе, да не утаји, да цару носи као да је нашао прегршт злата.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У визији правог дечјег писца, као у капи росе, огледа се својеврсна целовитост света. Дечји писац избегава јалове медитације, додатно усложњавање, и прећуткује,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
штоно рониш Росне своје сузе на ме, Ој ти горо штоно гајиш Миле песме, миле тице, Ој ливадо што се сјајиш Пуна росе и травице — Доло, стадо, јањци драги, Вруло, цвеће мирисаво, Мили ветре, ветре благи, Ој изворе, здраво, здраво!
би младост да девојке нема, Што девојка кад јој венац узму, Што би венац без љупкога цвећа, Што би цвеће без те росе сјајне, Што би роса без зорице беле, Што л' зорица без брата сунашца, Што би сунце да му неба нема, — Што ћеш,
ИИИ Ево лазе годинице, Гоне му младости росе, Парају му глатко лице, Бéлē њему вране косе. Ал' опета је весело Чарно њему вавек око, Опет носи ведро чело
Ко ту не би скакô од милине? Небо ведро, зелена горица, Сунце сјаје, а пала росица, Пуно росе: дрво, цвет, грмење — Сјаје роса кô драго камење. А са грана оне тице миле У попевке дивне удариле.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
) рушила бране на своме путу; смазала вагон презрелих диња, грожђе са врбе, од росе чорбу, чичину торбу, сунцокрет један са жутом главом и стари мадрац са морском травом. А потом . . . потом . . .
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
“ Батерија опет застаде, те се разиђосмо код својих водова. Застанак је био мало дужи. Ноћ хладна и пуна росе. Послужиоци, који иду стално пешке, седају са стране пута.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Сватовцу пуном материних суза, девојачке косе, рузмарина и росе. Једну чашу младости његовој. Зид је био бео као овај чаршав, попрскан крвљу, као овај вином.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Обузме те јутарња свежина. Пред тобом заблистају милијарде светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза
зраци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покривену бистрим капљицама росе, и оне, те бистре капљице сад се само пред тобом преливају и одсјајкују, као најчистије драго камење, правећи безброј
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ПУЖ Један пуж вукао се За росе, за росе, А спавао испод грана За дана, за дана; Теглио је ноге босе За росе, за росе; Млад лист му је био храна
ПУЖ Један пуж вукао се За росе, за росе, А спавао испод грана За дана, за дана; Теглио је ноге босе За росе, за росе; Млад лист му је био храна За дана,
пуж вукао се За росе, за росе, А спавао испод грана За дана, за дана; Теглио је ноге босе За росе, за росе; Млад лист му је био храна За дана, за дана; Шуњао се кроз откосе За росе, за росе; Спавао је попут бана
пуж вукао се За росе, за росе, А спавао испод грана За дана, за дана; Теглио је ноге босе За росе, за росе; Млад лист му је био храна За дана, за дана; Шуњао се кроз откосе За росе, за росе; Спавао је попут бана За
дана; Теглио је ноге босе За росе, за росе; Млад лист му је био храна За дана, за дана; Шуњао се кроз откосе За росе, за росе; Спавао је попут бана За дана, за дана; Три године вукао се И најпосле — Идући све тако Ка југу, Ка
је ноге босе За росе, за росе; Млад лист му је био храна За дана, за дана; Шуњао се кроз откосе За росе, за росе; Спавао је попут бана За дана, за дана; Три године вукао се И најпосле — Идући све тако Ка југу, Ка југу, Из
рађа, у лишћу, кад ветар дуне бешње, открије се минђуша трешње, и нестане је, одмах после, у капљицама кише и росе; то није пијаца, то је лађа, барјак развијен сред предграђа, палуба старе дереглије што вуче четири среза Србије,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А око пуно горких, тешких суза. Допире тужан жамор кукуруза По пољу пуном суза, пуном росе; Последњи ветри вапај сени носе Зором, животом што ће их све стрти. А ветар пева поезију смрти.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Мек хлеб као душа. Меље као празна воденица. Месечина као дан. Мирише као душа ђевојачка. Млад као капља росе. Модар као чивит. Мутна вода као орање. Мýчи као (сињи) камен. Накићен као сеоска млада. Налик кô јаје на јаје.
Тешко трави која росе нема, А ђевојци која драгог нема. 3) ШТА ЈЕ БОЉЕ Боље да те смрт пријека дигне, Него суза сиромашка стигне.
Виле се легу у вилинским планинама, гдје човјечија нога не море доћи... Оне се замећу од росе, па се у некаквој чудноватој планини на некакву чудновату дрвету одгајају...
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” „Какијех хаљина имаш?” упита га она, а он јој одговори: „Имам гаће од мрамора, кошуљу од росе, фацулет у коме су жице жраке сунчане а потка звијезде и мјесец, и цревље од сухога злата ни ткате ни ковате; сад ако
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Опет под небом, а сâм: зује пчеле. Из стајског ђубришта: перунике беле. Уморан од посла — већ, а тек — свиће! Од росе — земља се за ноге лепи, пуши. Ја дижем пали лист: у руци — пуца! Сунце о врата брда сјајем куца.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не растура више на изборе, не троши на политику. Ради и чува само за унука, њу пазе као лист капљицу росе. И Вукашин јој написао писмо, њој лично, много је поздравља, жели здравље братанцу, и господске играчке му послао да
Плаче, капље у њему изубијаном и себи туђем, мрском и пустом, а у очима се њишу поређани јасенови, блистави од росе на раном сунцу, њишу се куће и зграде и сав неред његовог богатства. Само ти плачи, квргаво увенце, и моје чело.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Сребрна ружа те чека. — Где да је тражим? — Код Рибље Главе! — Звезда утону у траве као кап росе, а мали чистач пође да тражи Рибљу Главу. »То је бар лако!« — помисли обрадован.
— пређе му старица праменом косе преко лица, а дечак, сав ужаснут, осети како се смањује и као капљица росе тоне у траву. Ко би рекао да су траве тако високе? Тако брбљиве!
— Више никада нећеш бити гладан! — као кап росе патуљак склизну у папрат и нестаде. Узалуд га је дечак тражио. Тек ту и тамо јављао се његов радосни смешак налик на
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
страшна а онда Баш-Челик, тај непобедиви, са ликом Турчина, пропада у суноврат и Васа, дечак у кошуљи слепљеној од росе, цар змајева, сав од недохватне секи, лебди пре ма зори.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
или мене нема, Или тебе - нас обоје нема; Љубим ли те... или нема света, Нема сунца, ни росе, ни цвета, Већ све тмина што је пак'о меси, А по тмини витлају се беси, А међ' њима прабесина спава Моју љубав у сну
Ј. Дучић ЛXXXВ У СУМРАКУ Одвела ме туга и мисли злослутне Далеко у поље. Трава пуна росе... Тужно стоје врбе изнад воде мутне, Хладни ветри мрсе зелене им косе.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ То изусти, рече: „Сљедуј за мном!“ Одведе ме у царство свјетовах. Како капља росе са цвијета или зрнце леда прозрачнога при погледу свијетлога сунца што у небо дигну слабе зраке, и ја, пламтећ
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Зором се они скупљају опет у капљице, и ми их видимо у облику росе. А виђамо их и у облику кише, слане и снега. Тако се вода појављује у квалитативно различитим облицима, прелазећи из
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
И ја у овом мутном мору блуда и кала, не тражим плена. Ох, ја сам жељан зрака! И млека! И беле јутарње росе! Ја сам се смејао у крви до колена и нисам питао зашто?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
складу ни са стиховима Владике Његоша, највећег српског песника који кажу: ”Одведе ме у царство свјетовах, Како капља росе са Цвијета Или зрнце леда прозрачнога При погледу свијетлога сунца Што у небо дигну слабе зраке.
Испод мене била је једна ливада и гледајући је, пали су ми на памет стихови песника Његоша! ”Како капља росе са Цвијета Или зрнце леда прозрачнога При погледу свијетлога сунца Што у небо дигну слабе зрачке” Поглед у даљину,
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Јавор« 1888. ЗАШТО ЈЕ ДАНИЧИЋ ПРОМЕНИО ПРЕЗИМЕ? Зашт’ је Ђуро, врли Ђуро За млађанства прве росе Узô на се ново име, Даничићем назвао се? Где је корен том имену, Где је извор, где је грађа?
Па де, зашт’ је врли Ђуро За млађанства прве росе Узô на се ново име, Даничићем назвао се? Даница је била нека (Припомози, машто моја!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
је суза без сенке Водо моја напаћена Иза тебе звезде се распадају И нариче ноћ-удовица Над свежим рукописом росе ЧОВЕК СА СУНЦЕМ Онај ко претвара своје срце у поклон Онај ко претвара свој ум у смешну ватру Види како се око црвеног
Краков, Станислав - КРИЛА
Већ се примакли оградама. Полегали су на ивици кукуруза. Чекају знак са стене. Земља је влажна. Пуна росе. Вилице ударају све јаче једна о другу. — Нагло су ме пробудили... Хладно је... Правда се себи.
У јарузи су војници избуђени и све је било спремно. Они су седели влажног одела од јутарње росе и напрегнуто слушали.
Петровић, Растко - АФРИКА
свакако спава, и да су моје одеће савршено влажне од предјутарње росе. Звезде беху још на небу. Али ми смо стигли у Кауру, када је на истоку већ почело да се трагично расветљава.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
или ме и нема, Или тебе, — нас ни једно нема; Љубим ли те... или нема света, Нема сунца, ни росе, ни цвета, Већ све тмина, што је пакô меси, А по тмини витлају се беси, А међ њима прабесина спава — Моју љубав у
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Венем како што цвет без росе вене, Ломим пак се како што цветак сув, Јер нешчастна љубов гони мене, Чезнем, тајем, молчим нем и глув.
Откад с тобом се опростих, Одрекох се све радости, Празан ми је цео свет, Јер без тебе нема мене, Ка’но што без росе вене У ливади млади цвет. Кад ће опет данак доћи Да ће моји јади проћи, Скопнит мога срца лед!
траве, Док ју не нападне несвест и хектика, Да, балу за атар, буде смртна слика; Мало време за тим, мајке сузам’ росе Кад ћерку једину хладном гробу носе. 1842.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Ја хоћу да чупам твоје златне косе, Хоћу младост златним урешену ресом, Слапи твоје крви да ми ране росе, Да у мени рикне младост оних дана Кад Саулу певах химне ум што носе, Кад осетих оков Микхиних усана, Оков
рекне тај пољубац, што се Свршава новим пољупцима, да је То усклик жуди која вечно траје, Песма усана што се крвљу росе И преко вода чежњу страсти носе, Купећи сунца и цвеће и краје, Жуд лудих ноћи када разум стаје Да спусте теби на
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
појединим момцима, и остављају их напољу: на који струк падне највише росе, онај ће је момак те године највише волети. Мећући о., девојке му се моле: »О., брате рођени!
Ћипико, Иво - Пауци
Они већ од силнога узбуђења и ганућа и не говоре, једнако им сузе росе упаљене образе. Напокон сви се поредаше. Исељеници и пратња зајахаше мазге, те поворка крену пут вароши.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Небо му није росе дало, Ни животворни сунце зрак, Лисје му свело, стабло пало, И покрио га смрти мрак. И ја га гледах испред себе, И
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Водена пара је овде суви идеални гас; од пара лебде у овом делу атмосфере само металне. Она сићушна кап сребрне росе што се кондензовала на стакло нашег прозора, то је роса живине паре. Око нас влада мркла ноћ.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
што но рониш Росне своје сузе на ме, Ој ти горо, што но гајиш Миле песме, миле тице, Ој ливадо, што се сјајиш, Пуна росе и травице- Доло, стадо, јањци драги, Вруло, цвеће мирисаво Мили ветре, ветре благи Ој изворе, здраво здраво!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
И она зора је била од росе. Прошла. Никада се више није састало то друштво. Боктер је удао кћер у Далмацију, и чувао зетов виноград док није умро
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
кос Црноризац међу птицама Склапам и расклапам крила Чинодејствујем насред свога поља Претварам у кљуну Кап росе и зрно земље у песму Ти боју сутра буди леп Што ће рећи праведан Ти зелена царице траво Ти једина победи Ти победо
врату Парчад се његовог мача претварају У дробни хлеб Света мајка Субота По други пут га рађа Жив је у црвеној капи росе Игра у запаљеном колу божура Пева у песми коса на овом пољу БОЈОВНИЦИ СА КОСОВА ПОЉА Овде где смо Загосподарили смо
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Било је и због тих стихова сте и наредили да се окрече она одељења. — Дабоме. — добацује катихета — а не због Росе удовице.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Свако јутро пред шатором лекара читава поворка војника. Свлаче се за преглед на пољани, док хладне кишне капи росе голо тело. Прича нам после лекар: — Њиховој болести не помаже аспирин, ни кинин.
таласави праменови кестењаве косе уоквиривали су њено високо чело. Очи плаве, а светле као капљице јутарње росе, оивичене дугим трепавицама. Нос правилан, као дело неког вајара, са танким чулним ноздрвама.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Као кап росе блистао је и смешио се. Жена подскочи од радости, али се одмах затим забрину: шта једу таква малена, светла бића?
Али, има ли ружиног жбуна који у ружу не процвета? Има ли росе коју не попије сунце? Појави се горд и смео момак с чаробном свиралом о појасу и чаробним мачем у руци и зарече да ће
Уместо Царичиних руку пуних прстења на платну је блистало нежно зеленило лишћа, а у наслоњачи пузавица с капима росе. Унезверени и бледи згледали су се дворани и доглавници, а онда дечак опет узвикну: — Зевалица на зиду!
И шума, и језеро, и свирала подсећали су га на њу, били пуни њена сјаја. Поче Чобанин да привиђа Звезду. У капи росе видео ју је, у лету свица, у оку гуштерице. Полако заборави на сан.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Кунем вам се, луди, свијем на свијету, Што је бистре росе на горском цвијету, Нико не би мого наћи капцу једну Тако милу, сјајну, и чисту и чедну!
Док славуј пјева и звијезде сјају И расипа се мирис јоргована. Но све је прошло... Кô јаблан без росе Сам гинем сада и у чежњи стојим... Ноћ сјајна, ко да свила ваше косе Полако шушти по окнима мојим. 1905.
Пред њом свићу јутра жетвена, и она Све стубове кутње, младе кô кап росе, И дичне и светле кô краљеви с трона, Гледа међу класјем са одсевом косе.
Из грања Јела се смеје И за њим гледа. Зора. Радосно мирис веје Росе и меда. 1914. ПОГЛЕД С ВРХА Лепоте! уз реку, као лабуд бео, Лежи Мостар и, пун сунца, адиђара, Сав трепти, и
И сикће коса, и у сјају злата Откоси леже, и рубини росе Трепте по осју оборена влата. Сребрн се блесак просипа са косе, Набрекле дршћу на мишици жиле, И житом шушти
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
АДАМ Месо од земље, кости из камена, очи од воде, крв од росе, пара и одихивање од ветра, разум, памет од облака, умље с анђелске брзине... Кад умре, у то му се тело опет и разиђе.
Изаради тога небо ће вам се задржати од росе и земља оскудити родом. Пустићу вам рђу на земљу, на горе, на жито и на вино, на воће и на све што год земља износи;
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
У лето зором, још за росе, одлазио би тамо, попио кафу коју би сам тамо на сухом грању пекао, наслушао би се песме птичица и надисао свежег и