Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
белога дана постајаше све руменије, док најзад не обасја јарко сунце, те просу зраке који затреперише по дебелој роси... Ваздух беше свеж, те прожмаваше снагу... Заседоше за совру, а чељад им принесе варену ракију.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Вече ће јој тихо да окупа тело У мирису руже и у чистој роси; Месечина мирно да посребри чело, И поноћно иње да проспе по коси.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
јер га радост бјеше обасјала; уста су му непрестано развучена, а на бијелим трепавицама час пô виси капљица којом душа роси кад јој се мркне и кад свањује. А кроз летве од чардака у суседној авлији цакли се једно око.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
се свих дражи на које се навикао и које му је пружала она страсна жена у оној својој најслађој, у оној својој јутарњој роси младости, та жена коју је он, са оном неутољивом глађу основног нагона, желео у толико помамније у колико се више
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Ал' склопи крила, суза нам не носи, спомен је цветак што га суза роси! А Мирис што се по души проли, то су боли. Не гони боле, не гони, Јоле!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
кроз прозор гледа, часове броји, пјетлића чека зеленог репа, док тамо негдје, на стрмој коси просуто перје кишица роси. Понекад видиш зорицом раном, Међедовића са буздованом, ломи се гором, у лудом трку. Од кога бјежи, куда ли жури?
У зору Мачак нађе на коси просуто перје, киша га роси. Застаде ловац, делија мрка, сузе му теку низ оба брка, а тужне очи по перју круже. „Зашто ме ниси слушао, друже?
— јави се Жућа — Ево се зима спрема. Читави свет сам прошао јуче, радости нигде нема. Јесења туга из магле роси, невидљив косач пољима коси.“ „Читави свет си прошао, велиш, зар је могуће, друже?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Устале су пчеле, подигло се цвеће, Са далеких гора поветарац леће; У мирису цвећа, у бисерној роси Он вам свако здравље и весеље носи. По пољима травним разлеже се јека, Одјекује небо и гора далека.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Напољу се смрачило, и ако је још доста рано. Навукла се по околини густа магла, па роси по мокрој, раскаљаној земљи, по дрвећу и зградама, цеди се са лишћа и кровова у ситним капљицама и навлачи на луде
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
мајстора, Да направи, мајко, санд’к од биљура, и на санд’к, мајко, четири пенџера: Први пенџер, мајко, киша да ме роси, Киша да ме роси, лице да ми бели; Други пенџер, мајко, сунце да ме греје, Сунце да ме греје, лице да ми суши;
мајко, санд’к од биљура, и на санд’к, мајко, четири пенџера: Први пенџер, мајко, киша да ме роси, Киша да ме роси, лице да ми бели; Други пенџер, мајко, сунце да ме греје, Сунце да ме греје, лице да ми суши; Трећи пенџер, мајко,
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Показује докле је снијег лани био (рече се у шали кад женско, идући по роси или по блату, подигне скуте повисоко). Полако да не поцепаш капу (каже се у подсмеху ленштини). Правога, боже!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Па да прнем по српскоме свету, - Не по роси и мирисном цвету, Већ по земљам' што се српске звале; Где год нађем Српкињице мале, Да им паднем на те груди беле, Да
Мени је било к'о да пјесме ове Сваки стих поста пун бехар у роси, Па трепти, сјаје, и мени по коси Просипа меке пахуљице нове... О мили часи, како сте далеко!
Лозовим лишћем тирс овијен носи И кротал тресе; и њедра јој драга Залило вино, и пламена влага Очи и лице ужарено роси. Страшћу и слашћу миришу јој уста; Опија, пали њена пјесма пуста.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Волео сам да пораним, рано да изађем изван вароши, гледам у плаве даљине, газим по роси, слушам трубне звуке и сретам чете што иду на вежбање; а кад сунце одскочи да се вратим у пробуђену варош.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Тако ћемо проћи овај живот худ. И погледом каткад, као цвет у роси, Гледаћемо сутон што осваја свуд. СЕДМА ПЕСМА Прошли су априли. И ми нисмо више И нећемо бити оно што смо били.
Тако ћемо проћи овај живот худ И погледом каткад као цвет у роси Гледати у сутон што осваја свуд. 1907. НОЋ ЉУБАВИ Једне вечери, као после града, Мирисала је кожа тело моје: Миран,
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Пала је лобања низ црне гребене. У мрачне дубине носи ли то што сам чуо. Ледене обале сенком роси ли језиве воде за заклетве од жеље страшне смрзнуте. На путу остале су клетве и звезде споре омрзнуте.
будеш певао ко ће Твоје бреме да носи Док једини пркосиш Сиромаштву јасноће У сусрет јетком воћу И подсмешљивој роси Док будеш певао ко ће Твоје бреме да носи Путуј певај пркоси Само те песма хоће И ноћ се тобом поноси Али док певаш
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XЛІВ Кад прво сунце Кроз гору сине, На роси видиш Где дршће свет; Цветак се прене, А по мирису Познаш да дршће У души цвет.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Моји младенци невини, Витлејемским подобни! Меч Иродов вас коси И кров мене сву роси ваша. 1813. Милован Видаковић ЈОВАН БЕРИЋ ЖЕНИДБА ПО МОДИ Од тешкога плача нестаде ми вида, У коло
невино не страда Нит’ паклена му завист вредност коси, Ал’ добродетељ кад се мзди нада, Па уцвиљена горке сузе роси, — Ах’ онда! — то ју теши, то је знато Да ковано јошт лепше сјаје злато.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Марички ветар главе коси, А смет колоне завејава, Челичне зиде мозак роси, А сам Вукашин васкрсава... Проломи зиде, Пркосни месец с мунаре скиде.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Мени је било кô да пјесме ове Сваки стих поста пун бехар у роси, Па трепти, сјаје, и мени по коси Просипа меке пахуљице нове... О мили часи, како сте далеко!
Вијенце бехара Повија вјетар и пахуље носи, И свуда трепти прва, млада јара. Блистају стране у сунцу и роси, Избија лоза, соче здрави трси, И лептир кружи по пољу и коси.
И сјају и трепте у јутарњој роси, И где поглед рони, свуда песма звони, — Па ипак у гробу ја бих лежат хтео, И уз једну мртву драгу свит се цео.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— А код Албанаца „се прича о Роси који је градио Скадар, а није могао да га огради, па узидао своју сестру Фа, и она га замоли да јој остави рупу у
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
О, да велика то тога твога милокрвства к нама пренепорочна, простиње и благостиње! »Паче јермонские роси глаголи твоје. И паче мојсејскаго дажда провештаније твоје.