Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
као Татари; али је богопросвештени монарх знао да то ништа не ваља, увео је нове обичаје, науке и законе, и зато је Росија данас тако славна.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
— Министер: „Правда, јето как христијанин! правда, что би нарушил (трактат); а так и Росија тепер с Портоју очен пријатељи! Јест писменој у вас от Аустрији одговор?” — „Јест, токмо в Сербији остал”.
— Он (Чарториски) каже: „Ако је тако, то је добро; ако и није, нека буде. И ваља да имате синод. Јербо нити ће Росија, нити икаква држава, корешпондирати са једним човеком, но са народом и са синодом”.
„Последњеј раз прошу Ваше Сијателство, чтоби Росија дала денги за сије времја и отпустили нашего Врх(овног) Вожда.” Гроф: „А тко јему бранит, јежели он сам хошчет?!” 28.
” — Ја: „Ми се бојимо да у какву замерку код Руса не паднемо.” От: „Ви се тога не бојте, Росија зна вашу жељу и приверженије к јеј; но сада тако је да морате просити сами.” ПОСЛОВИ СА АНГЛЕЗИМА 30.
Црњански, Милош - Сеобе 2
„Ана ће да ти каже, сердце! Ти знаш да је та твоја Росија далеко, а да су у мене ситна деца. Али, ја сам, да се иде. Ако имаш чврсту надежду да се треба дохватити Росије, ја ћу
шта више да траже у Темишвару, него нек се врате у Срем и Славонију, па нека тамо чекају, под шатором, док им њихова Росија не пошаље царске саоне! Трифун је тако, последњих дана маја месеца, имао да гледа чудо и покор.
Аустрија је матора шкорпија, и то су њени, последњи, трзаји према њима. Росија има списак и њиховог ђенерала Шевича. Темишвар им не може забранити одселеније. Његов братучед Павле већ је на путу.
Откад је то, међутим, било забрањено и опасно, она је плакала и спомињала децу. И сама реч, Росија, чинила јој се као проклета. „Можеш“, довикнула је, пред свима, свом мужу. „Можеш, у ту, твоју Росију, али сам!
у Варадину и Темишвару, као и њене јетрве, па и у театру – куда су морали, према наређењу Енгелсхофена, да иду – а та Росија све је то покварила. На изненађење Трифуново, његова се жена прочу, међу кирасирима, да добро игра полонезу.
Гроф је, у то време, код сербских официра, уживао глас да им је права мајка. Чим Росија сазна, шта се ради са њима, Сербима, у Темишварском Банату, све ће бити другаче, него што је било.
Ил’ га, каже, извиче за мучибабића. Што се тиче Росије, њему је, вели, Росија, као и свако друго царство овог света. Нема ништа против жениних рођака, који се у Росију селе.
Па нек буде, шта буде. Он је готов да умре, ако га Росија напусти. Преклиње их само да јаве грофу Бестушеву да је стигао до Беча. Жив се неће дати, да га арестирају.
После туче, обично се јако воле. Исакович онда није питао даље. У његовом срцу певала је сад мала тица: Росија! Росија! Тих дана, свет у ком сад живимо, био је почео тек да се ствара.
После туче, обично се јако воле. Исакович онда није питао даље. У његовом срцу певала је сад мала тица: Росија! Росија! Тих дана, свет у ком сад живимо, био је почео тек да се ствара.
Њима је сасвим свеједно какве ће чинове да им Росија да: они иду у Росију, не за чинове, не за порционе новце, него зато да ратују, на страни славом увенчаних росијских
На то настаде тишина. Бајевич му рече да они знају да ће помрети на путу, ако их је Росија заборавила. Овакав живот и не вреди ништа. Бар ће они, што остадоше, знати шта их чека.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
реч — беседа, говор ритмајстор — коњички капетан ритор — ретор, говорник, беседник рождество — рођење, Божић Росија — Русија росијски — руски рукоделије — занат руспија — млетачки дукат савише — највише сâд — врт, башта саландар
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Погледајте с Авале Синов' мојих гробове свуда! Сестра моја Венгрија За ме заборавила, Нит' велика Росија Чује воздиханија моја. Моји младенци невини, Витлејемским подобни! Меч Иродов вас коси И кров мене сву роси ваша.