Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Недоба: да се може јоште на краће начинити, и што више на росијске речи преокренути, јербо ће цар слађе читати и прочаја. Саветује г.
Црњански, Милош - Сеобе 2
– одговарао је да се тако не управља људима и да ће те драконске мере отерати те верне војнике ћесара, у царство росијске императорке.
обично, те официре – ако су били задржани, или арестовани – није тражио као аустријске официре, него, тобоже, као већ росијске официре. Ту праксу је наставио, неко време, и гроф Кајзерлинг.
игри су се добијале земље, а губило стотине хиљада крвавих војника, претворених у лешине, на пољима завејаним снегом. Росијске рањенике, да би их, идући пут, у бици, било мање, сахрањивали су, живе.
Још је горе било то, да су власти ухватиле неке росијске шпијуне, који су долазили да маме на селидбу. Обично се испоставило, после, да су то бивши, аустријски, официри, Срби,
се датум доласка Павловог, у Токај, где је, већ годинама, пребивала једна росијска мисија, која је набављала вино, за росијске војене болнице, и Двор.
Да се појаве именом својим и сабљом својом, у росијској армији, кад росијске армије у рат крену. Желе да живот заврше, а не желе да га понова отпочињу. То својој деци и свом национу остављају.
На још већу муку шпијуна општине, у Токају, који су те росијске официре пратили, и, са обале, гледали како се Исакович праћака.
Они су се вратили у Мохол, весели, цврцнути, пуни сребра, а причали су, смејући се, да су видели росијску царицу и све росијске свеце на небу. Остају, кажу, да живе у Мохолу. Нигде није тако лепо.
Кад су, међутим – после сто година, године 1849, росијске трупе улазиле у Мађарску, да угуше мађарску револуцију, улазиле су, преко Карпата и силазиле до Арада, тачно по
У колима, Павле је тако вукао за собом читаво благо: нове, хусарске, росијске попоне, куртке, чакшире, чизме, мамузе, какве је само Вишњевски имао.
Па да је замоли да се росијске трупе појаве у њиховој Црној Бари, или бар на путу у Сервију. Аудијенција, код императрице, била се рашчула, код оних
који је у Росији почео да свом имену додаје „Зеремски“, покуша да, упозори фамилију, како почињу да у говор мешају и росијске речи. Перчатка, каже – коју Ана помену – значи рукавицу.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Зато, гди би год могао наћи гражданске росијске историческе књиге, узимао би и[х] мени на прочитаније. На ови начин почне се возбуђавати у мени жеља и другојачији[х]