Сремац, Стеван - ПРОЗА
Не бих оставио неспоменуте ни росне, бисерне капљице, којих су пуне руже. Сравнио бих их са бисером, или још боље са сузама; рекао бих да то ружа плаче за
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
душа плану, Па закликта од милина: „Ој сунашце што разгониш Пусте ноћи силне таме, Ој ти небо штоно рониш Росне своје сузе на ме, Ој ти горо штоно гајиш Миле песме, миле тице, Ој ливадо што се сјајиш Пуна росе и травице —
3. Брда, горе и планине, И ви стене ту поносне, Кланци, лузи и долине, Реке, врела, луке росне! Кад вас гленем, ал' ми го(ди), Благо мени, да се роди! 4. И ви слатки, слатки тићи, Ви овчице, благо мени!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Задахну их мирис свеже, зелене траве, по којој су већ почеле да се купе росне капљице. Вода се тихо слеваше преко камичака, жуборећи лагано, тајанствено, као да се и она, уморна, спрема на починак.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
— образи им рујем горе — у гомилицама нешто ћућоре; погнутих главица, црвено-сјајне, шапућу росне баштенске тајне; а лишће њихово ћути, чучећи, тек тако, да свежањ буде већи.
јун! јун! РОСА У трави, конци росне пређе. Бисерне капље, окца живе. Звезде су све хладније и све ређе; Поток и смрт у слози живе.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Што су они? Жертве благородне да прелазе с бојнијех пољанах у весело царство поезије, како росне свијетле капљице уз веселе зраке на небеса. Куд ће више бруке од старости?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
коси Горе корали, сија се бисерје, Ризе су твоје обливене Светлошћу благом, и дахом морске траве, И груди мирисаве, Росне и меке К'о лабудово паперје!... Заштитнице добра!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Повучеш ли ваздуха у себе, појуре ти у груди хладне росне капљице, затвориш ли уста, ето их кроз нос, па засипљу очи, уши, образе, цело тело...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Да се само присетимо двеју строфа из „Маћухице“: 1. Црна као поноћ, златна као дан, Маћухица ћути испод росне вазе, У кадифи бајне боје јој се мазе, Мислиш: усред јаве процвјетао сан! 2.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
И северци на сухору Ружиноме сузе гледе; Камен пуца, они веле: „Овако се сузе леде!“ Следише се росне капи Да се с њима ружа кити. То последње сузе беху, — Престало је срце бити.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сад се скрију у луг и беру јагоде росне: Сваки им прати корак шала, несташлук и смех. Није баш свагда добро ни добра сувише имат; Сваки не подноси сат више
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Не враголи ми, не смеј се, враголанко. То у родини она болује сету без лека. Занаго росне у јутра црвеном врвцом везивала. Занаго свеле у вечери сузама заливала. Туђини умом ја гинуо, Бога ни осмеха њој.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Несрећна љубав да л' и тебе гони, Те плавиш пола и обале росне? Твој бурни талас твоје међе рони Измеђ Србије и јуначке Босне.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
ПОЗДРАВ БРАНКО РАДИЧЕВИЋ Ој сунашце, што разгониш, Пусте ноћи силне таме, Ој ти небо, што но рониш Росне своје сузе на ме, Ој ти горо, што но гајиш Миле песме, миле тице, Ој ливадо, што се сјајиш, Пуна росе и травице- Доло,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Са Вртоломске Косе гађала је прва батерија, и са положаја код Росне, друга. Ваздух је успарен, пун прашине и неке трептаве јаре, те је осматране шрапнела, нарочито на већим даљинама,
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У радовању стреми гора стрма, И воде њене, грмјелице пуне, Пробијају се из хриди и грма. Све кличе. Уз то кô да росне круне Класова златних додирују неђе Полако харфе невидљиве струне.