Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И кости, те до костију ме опеку, гомила су жара. Ох, то је, покоја нê, ван иза рођаја негде и мрења. Жив премрем тобом, мртва прегориш мноме до спасења. Ох, то је, то.
Син, ево, прогледавам. Мрењем за живота Скидам са себе слепи рођаја знак. И не као ти Стрмоглав оплођењу Слепо на пир.