Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кад стиже у Неменикуће, људи се већ роје око суднице; али све мало подаље обилазе око апсане. Живан се здрави с њима по обичају.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
да буду уобличени, личности које стрпљиво чекају да их оживимо … Некада давно изговорене речи, расуте у времену, роје нам се око лампе.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ја ту стојим, око душе моје Слатки часи умиљато с роје, Око пламти, срце јаче бије Који часак да споменем прије?!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Нада мном се звезде роје, намигују зраком бледом, згледају се чудним гледом, једна другу пита редом: »Од куд овде ово двоје?
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Волели смо се. Сва су лета била на броју На прозивци у сумрак, када се ластавице Роје и гласовима стањеним ваздух боје У љубичасто; а сва су била недовршена — Зато и бесмислена осим кад су у низу, На
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ „Зар нећеш друже, лекове своје, та све се бабе око њих роје и теби паре у шешир броје?“ зачу се шапат нечији мекан. „Та нисам ни ја толики звекан!
Осећам и сад, што ћу вам крити, он ме, и мртав, вечито штити . . .“ Заћута друштво дирнуто причом, мисли се роје, немирне ласте: дете-голубић и дечак нежан како у борби јунак израсте.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Визант једва да је имао бољег цара. ИЗВИДНИК Шубаре се клате и звона бију, зажарене очи вука ко скакавци роје се приземљем, кровови тихо клизе низ немирна плећа ветра, понеки глас одјекне као да се вратима тресне, женски
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
црње и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје... Да се све то угуши, заборави, па да се живи кô и досад!...
и страшније, а она се претура у живом пламену, који јој обузео тело, стеже рукама врелу главу, а мисли се само роје, роје... Да се све то угуши, заборави, па да се живи кô и досад!...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Све нам допушта туга. СЛАВА . . . . . . . . . . . . . . . Кад се облаци роје... и лишће пада, са грања свела, и сви боли, у јесени, заћуте... Куд облак не нађе више путеве засуте, лете очи моје. .
Мале, мајушне мушице роје се над небесима. Голе Венере клече пред грањем што пупи. Ви знате да ја имам луду теорију „суматраизма“: да живот није
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ИСКРЕНА ПЕСМА О склопи усне, не говори, ћути, Остави мисли нек се бујно роје, И реч нек твоја ничим не помути Безмерно силне осећаје моје.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Радости, туге спомени се роје Везани за та места и за моје Биће. У тесном, загушном вагону Дремају... Нека одвратност се буди, Уз нове туге
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— космат пас, рундов баучина — велики баук којим плаше децу беле пчеле — Када се пчеле у кошници намноже, онда се роје. Ако је и тај рој бројан, онда се и он роји. Такав рој зове се паројак.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
О склопи усне, не мичи се, ћути! Остави мисли, нек' се бујно роје, И реч нек' твоја ничим не помути Безмерно силне осећаје моје.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
бескрвних, велебно празнукавих трајања, неких проријетких плавкастих простора који се стеру и стеру без краја, само се роје и куљају, као облаци из мађионичарева рукава.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Станка не пође на њихов позив, већ леже и рече да ће да спава. Стадоше да јој се роје мисли у глави... Тако мислећи загледа се у плаво небо, по коме се ношаху неколико сивих облака.
Станка не зна шта се у њему збива, не погађа мисли које се у њему роје. Она види само да је он у опасности, у великој опасности, и иде за њим тамо, где ће бити миран, где ће му живот бити
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И ти, Тесла, у коме се Исполинске мисли роје, Тебе враћа неодоље Да пољубиш стабло своје. Љубни стабло, Дојчине му, Сисни дојку, сине врли: Свака грана
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
свију светова Што из недара зрачне одежде Громове вадиш правде вечите, Те њима рушиш тврде палате У којима се роје грехови Из гадних рана бесомучника, Тирана бесних!... Боже једини!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Поготову у току рата, откада пронађоше оне проклете сумарене... Навикли смо да посматрамо орлове, а тамо се роје ајкуле. Џаба га било! Чим смо ступили на копно, око нас се направи читава гужва.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Струје речи к’о река, а мисли с’ роје к’о пчеле. Сину сад, прсну затим, огањ и тресак носе. Ништа т’ не може тако присвојит брзо, Не може ништ’ му тако
А сваки сузе рони. На какав идеш пут Кад с’ звона гласи роје И мајка бије груд? Свенуо то је цветак У мају века свог, Смрти га ладна рука Са света скиде тог.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Гацају горде чете, које Преко језера стегове носе, Тутње поносне легије што се По голетима фијучним роје. И пију жудно дах мора сиња И, осенчени пламеном славе, С косама пуним сна и иња Кланце и мора здраве!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
гранчицом свако марвинче (ГЗМ, б, 375). Кад се челе неће да роје, треба пре сунца убрати три л. гранчице па њима кренути овце, па онда ударити у трмку (Беговић, 241).
, метне је у леву чарапу и три пута мане грабљама за собом (ЗНЖОЈС, 23, 314). П., када се роје пчеле, замачу у варенику (слатко млеко) и мажу кошнице изнутра, да би пчеле радије ушле (ЛМС, 139, 86). В.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Погледај: широм Ћелије наше Те светле искре Лепоте твоје Како се вију, Како се роје И расипају По свакој страни, Кô запаљени Сами ђердани!
Срцем носим тугу многу, Но плакати ја не могу. 36 Из мојих големих бола Малене песме се роје, Па звонких крила лете Све срцу драге моје.