Употреба речи рубе у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Сад марсељеза предводи стопе, И с Марне убојне трубе, Џелату док се до пања попе Где главу Француској рубе. И ми смо луч на другој страни, Предстража и мач права — И у нас подли адвокат брани Што пређе брањаше слава!

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

1 70 Неста дима и јуначке вике, И нестаде цике од пушака, Само кашто још по нож сијевне: Турци рубе мртве српске главе.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Зар се тако уста љубе што им зуби роду твоме на разбоју самртноме самим шкрипом главе рубе? Зар се тако желно-вољно обамире на тој руци што ти са ње синоћ војно на самртној беше муци?

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Живот у Србији је старо гробље... Ништа велико не може у њему да израсте. Ко год од живота нешто више тражи — рубе му главу. А шта чека њега, који жели Европу у Србији? Стоји насред собе: шта то он хоће од себе и живота?

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Видиш ли Веру што гробљима гази И химну кличе у снегу и влази, Док сенке сумње видике јој рубе? Видиш ли чете што не знају стати, Што, онемеле, у сутону свести, Сен снаге скупив у челичне пести, Стег у крв

Леш до леша. Циктај стреса Сложене 'рпе меса. Трубе трубе, Оштрице телеса рубе И снаге грубе У месо рију зубе.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности