Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
,Сад ̓ајдете и у на̓ијама сваки толико попишите, да су свагда готови са оружјем, опанцима и рубом и све што војнику треба. Ви кнезови, кад ја поручим, који не дође с војском, у његову главу.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Скромни ручак од меса и зеља брзо прође, као и доручак. Послије подне Јанко и ђак Обрад отидоше у лов; ишли су рубом поља, те до сутона убише два зеца; послије вечере било је обично посијело у мађупници, само што је владика мало сједио.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Кров завичаја, Месечев таван, На њему јармови, рогови, Заталасана висораван — Колибе, дебла, стогови, А рубом неба — богазе Куд сазвежђа само пролазе.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О, да је поћи бар једним, па макар Лебдели изнад земље тек трен који: Дотаћи онај облак љубичасти Са танким рубом што ко нови бакар Ил старо злато усред неба стоји... Па онда: опет ил заувек — пасти.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
знак високе пажње, своју фотографију (тешко алкохоличарско лице у свјетложутом оквиру од јелење коже с танким златним рубом), која је отада увијек висјела над диваном у салону. Ја нисам трпио ту просторију „која је видјела надвојводу”.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
И – у изокренутој слици неба и земље, а „под рубом видика“ – „као да трепавицама одахњујемо завесу“ плавила. Однос између потиснутих а подразумеваних ликова/слика и
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Чио сам, радостан без повода, ето тако. Шетам рубом јужног бедема, погледам с времена на време низ литицу и понекад ухватим себе како помишљам да бих могао овако из чиста
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
А када, за читав век, погледамо доцније: Увек још ту: сем као да трепавицама одахњујемо завесу, Учини нам се под рубом видика све недостижније; Од тога нам се расцепа глас, и затресу Удови.