Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
'Оди да пазаримо: памука, вунице, марама лепих. Оди, пријатељу, рува лепа!...« А сиромах сељак пролази као кроз шибу. — Еле, у таку једну болту стаде на занат тај мали Мојсило Пупавац.
'Оди лепа рува, снашо, пријатељу, стрина, брале, ујна, сејо, тето!...« и већ што год има могућих термина у својти човековој — знао је
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
њему је руво страовито: рисовина и самуровина, а на коњу сама међедина, бојно копље вуком покројено; само ћеш се рува поплашити, а камоли кад подвикне Турчин, и поцикне коњиц под Турчином; од страа ћеш пасти са коњица, и своју ћеш
Ко л’ ће бабу лебом доранити? Ко л’ по смрти стара саранити?“ Ал’ говори Сенковићу Иво: „Што б’ се, бабо, рува поплашио? Ја с’ не бојим ни жива курјака, а камоли мртви кожетина!