Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Него тек тако, ма ко... А ко је спис’о то? — рече гђа Сида, бришући сузе. — Написао је Коста Руварац... — Коста! Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Сâсâ. Ех, ето шта велим ја! Откуд он зна то?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ШАПЧАНИН 246 ЈОВАН ГРЧИЋ МИЛЕНКО 249 ЧЕДОМИЉ МИЈАТОВИЋ 251 ПАВЛЕ МАРКОВИЋ АДАМОВ 253 КОСТА ТРИФКОВИЋ 255 КОСТА РУВАРАЦ 257 ИВ РЕАЛИЗАМ 259 КУЛТУРНЕ И КЊИЖЕВНЕ ПРИЛИКЕ 260 НОВИ ДУХ И »НОВА НАУКА« 261 ЉУБЕН КАРАВЕЛОВ И СВЕТОЗАР
Али тек шездесетих година прошлога века код нас се истиче значај далматинске књижевности. Коста Руварац, који је тако био цењен и слушан у омладинским круговима, држи у Преодници предавање 3начајност дубровачке књижевности
штампан је у Сербскомъ лѣтопису за 1844, под насловом Черте сербскогъ живота у Унгаріи а у целини је издао Димитрије Руварац у Српском Сиону за 1905. годину. Мушкатировић се служио понајвише мађарским историчарима, а од Срба Павлом Ђулинцем.
Поједини његови комади су превођени на немачки, француски, талијански, мађарски, словеначки, бугарски. КОСТА РУВАРАЦ У романтичарско доба, у доба полета, синтеза и непосредног стварања мало се бавило једним тако прозаичним,
ретких људи који су тада радили на књижевној критици, и који је у своје доба стекао известан ауторитет, био је Коста Руварац. Рођен 1837. у Старим Бановцима у Срему, он је био рођени брат познатог историчара Илариона Руварца.
Умро је као ђак, 5. јануара 1864, у Пешти. У Омладини је Руварац био један од најистакнутијих људи. Он је био душа српског омладинског круга у Пешти и као писац скренуо је убрзо општу
Више успеха Руварац је имао као књижевни критичар. На седницама Преоднице, у Даници, Србском дневнику и Србском летопису он је писао о
Сасвим у идејама немачке идеалистичке филозофије, верујући у апсолутну естетику и непромењив законик Лепога, Руварац је судио »са строго вештачкога гледишта«.
где оно није потреба срца, где се у њему не излива, и тако да рекнем, не ослобађа срце од чуства и осећаја.« Руварац је имао искрену љубав према књижевности, извесну природну трезвеност, али право уметничко осећање му је оскудевало,
И Руварац, са својом »неодољивом тежњом за истином«, обара многе и многе укорењене и драге традиције, легенде о вечитој слободи Ц
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
док мишљах ја, живота како збиљском позиву одазвати се смртна може реч, одазва се Руварац позиву: умукнуо је; то је одговор! Мој Руварче!
глава мртвачка, из вилица јој модри плам полагано по црном диму лиже кô да нешто пише, — у млазових прочитам сричући: Руварац! Шта, Руварац? је ли, звери? Ха!
Шта, Руварац? је ли, звери? Ха! по том сам те познô, блудна кћери: Ти жено, ти си стара година; а ти, аждахо, ти си душа јој, издахн
поноћнога ветра пирук, кад иње стреса с врба надгробних; познајем глас, тако је предисô у часовима својим последњим Руварац Коста. „Добар вече!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
глава мртвачка, Из вилица јој модри плам Полагано по црном диму лиже К'о да нешто пише; у млазових прочитам сричући: Руварац!... Шта, Руварац? је ли, звери?
Шта, Руварац? је ли, звери? Ха, по том сам те позн'о, блудна кћери: Ти, жено, ти си стара година; А ти, аждахо, ти си душа јој; Изда
Познајем глас: Тако је предис'о У часовима својим последњим Руварац Коста. „Добар вече!“ - И испод покрова Коштаницу ми пружи у поздрав.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Дим. Руварац, Архимандрит Јован Рајић, Срем. Карловци 1901—2, 114—5). Између текста из год. 1790. и овога који се овде објављује
нашег славног арх(имандрита), незаборављеног Јоана Раича”, али је судбина и тога рукописа данас сасвим неизвесна; Дим. Руварац је уосталом у својој књизи Архимандрит Јован Рајић, Срем. Карловци 1901—2, 94, писао: „Рукопис исте Рајићеве трагедије.
дим. Руварац, Архимандрит Јован Рајић, 232—3). ПАШХАЛИЈА НОВАЈА (стр. 54). Текст је узет из књиге Српска грађанска лирика XВИИИ