Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Кад мало себи дође, осети он неку влажну руку на своме челу, погледа нада се и виде Јелицу, лепу као месечину, у белу руву, где над њим сузе лије... „Јеси жив, господару мој?” — упита га својим звучним гласом. Таман да одговори, а пуче пушка.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Онда гроф претстави и Чамчу и Кречара као „купце”. Остали гости, Пољаци, све сами магнати и шљахтеци, у лепом пољском руву: појас, сабља, „конфедератка”, — милина их је било видети. Но и господар Софра није рђаво изгледао.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Он се попео лепо На рајску лиснату воћу, па златне јабуке једе; А доле, на цветном поду, у белом и чистом руву, Још многа некаква деца јабуке једу и седе.
И хор свештеника Оглашава поноћ светим молитвама. У црноме руву, спрам буктиња сјајни', Изгледају они к'о духови тајни. 8 Мртва, пуста поноћ, нигде жива знака!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
О, како дуго, како дуго, Ни са ким нисам ни реч реко. Огрнут, сав у старом руву, Обрастао у длаку голу: Мрмљо сам само своме столу И шапто само своме уву.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Он се попео лепо На рајску лиснату воћку, па златне јабуке једе; А доле на цветном поду, у белом и чистом руву, Још многа некаква деца јабуке једу и седе.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Он се попео лело На рајску лиснату воћку, па златне јабуке једе; А доле, на цветном поду, у белом и чистом руву, Још многа некаква деца јабуке једу и седе.
И хôр свештеника Оглашава поноћ светим молитвама. У црноме руву, спрам буктиња сјајни', Изгледају они кô духови тајни. Мртва, пуста поноћ, нигде жива знака!