Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Но он нам се руга тако нами похљепствујући, он нас за будале држи и вара нас. Ништа за то, то ми и желимо. Ако ли би њему пало на ум да
Колика зла страда од којих би сасвим свободан могао бити да је довољно паметан и праведан? Руга се комшија комшији, село селу, вилајет вилајету, и сви народи један другому. А зашто? За слепо самољубије.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ОТРОВ Сатрап је казао блудници да отрује песника из Сусијане који му се руга. — Отруј га, свештенице љубави, јер ми се руга.
— Отруј га, свештенице љубави, јер ми се руга. Ако га отрујеш, даћу ти златан појас и седам најлепших паунова из мога парка, и мога коња, и мога кувара.
Он хоће да ми метне на главу капу од хартије и на мене обеси прапорце лудака. Он се руга моме шлему и мом штиту. Кад беседим народу који плаче од узбуђења, он ми се смеје једини.
Теодосије - ЖИТИЈА
А други пут Бог свете своје свети као своје изабране угоднике, када им се когод руга или им чини пакост или се ко неправедно по диже на њих и тражи да им учини зло, да бисмо се и ми видевши ово
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Зато је понекад тешко разазнати да ли се то писац руга својим јунацима, или их жали, или их воли. Овако жандари спроводе сеоску цуру, иначе хајдучког доушника и посредника,
Самосвесној пози она се, можда, понекад и диви, али јој се и тада руга. Дух пародије провлачи се кроз све што је Радовић оставио; сваки изразитији књижевни ефекат, сваки необичнији обрт,
- чапате , кокте – нокте , Грчка – брчка , зна се – прасе , попне – опне , татином – батином , односе – подносе , руга – друга , лету – дијету , горак – чворак , чичак – различак , болује – школује , цвикере – кликере , лађу – нађу ,
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Нити тока, јуначке прилике, Нит' о плећи пушак' и гуњева, Ни за пасом убојни ножева — Ништ' од тога, само јад и руга И још оно: „Ваш покорни слуга!“ Слуга богме, али туђи јада, Туђи јада, туђи накарада.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Свак је грди, гони, руга јој се, и дај сад нек ни у милицији не чује људску ријеч,куда ће онда? — Па шта ћемо, Савка, како ћемо?
гурнути је у најдубљи вир: хајде, сестро, низ Уну, доста си ти намучила стару Тривуну и дала је на комедију да јој се руга и кус и репат. — Ма чекај, бако, да нешто смислимо?
Сад је он кадар да штити и себе, и бабу, и сву нејач и слабе на овоме свијету. Па ни милом се богу тај не руга, озбиљан дјечак. Бог ради свој посао, а он свој, и мирна Босна. И опет је све како треба под старим добрим небом.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Белегу носи царског недуга. Са тог недуга вечитог жига, — ох, ал' он мисли са суложника, — свет му се руга. Свет му се руга! — Громове беса суседу првом о главу врља, у пламен и сам очајно срља, — плам до небеса!
Са тог недуга вечитог жига, — ох, ал' он мисли са суложника, — свет му се руга. Свет му се руга! — Громове беса суседу првом о главу врља, у пламен и сам очајно срља, — плам до небеса! — Нестаде плама.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
и владике чате молитве, свјештавају масла, држе бденија, и зову ђавола да изиђе, а ђаво једнако виче из ђевојке и руга им се; пође и он тамо са својом торбом, али га не пуштају унутра: онда он отиде у кућу управо царици, па јој каже да
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
(Плаче.) Боже, боже, зар сам то дочекала да ми се и ђубре што га газим (лупа ногом) руга? Зар нећу и ја доживити да престане једанпут орјатлук овај?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
За тај су подвиг екипа лоша дедица Триша, Жућа и Тоша.“ Од свраке Брље дочуо Жућа како се Ждерко руга, па брзо трчи да савет тражи код Тоше, свога друга. Мозгају мудро читави дан, спремају лукав ратнички план.
“ Од тога дана делија стара изгуби славу мудрог лекара, руга се данас и врана с коца какав је лекар Јоца. Чак је и кришом, низ мутну реку, пустио апотеку.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ПЕСМА 23 СЛЕПИ КРАЉ У ИЗГНАНСТВУ 25 ПОВРАТАК ХОДОЧАСНИКА 27 ДУШАН ПРЕД ЦАРИГРАДОМ 29 ДУХ СЕ РУГА ЦАРИГРАДУ 31 ПАУНИ 33 ПОЗНА ХИЛАНДАРСКА МОЛИТВА 35 ГОВОР КНЕЖЕВ УОЧИ БИТКЕ 37 РАЗГОВОР НА БОЈНОМ ПОЉУ 39 КЋИ КНЕЖЕВА
ДУХ СЕ РУГА ЦАРИГРАДУ Неки пут се спустим сасвим ниско на глатке куполе — столице вихора — да чујем шта сад телоносци раде.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Стежи, о стежи, невидљива сило! О, како ти се слатко смејем сада! Жртва се руга џелату што коље. Зар то врхунац мучења и јада? Зар ништа ниси измислила боље? О, како ти се слатко смејем сада!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
засијала плава И бацила своје прве стреле зрачне, Немањић по крви, царевић без права, — Док се црна злоба церека и руга — Нестао је чудно, с два једина друга, Да хиљаде тешких, сјајних оклопника Никад више смелог не виде му лика.
На лицима сте често свима, свуда: Смеши се нада, одрицање, туга; Смеши се младост, старост, љубав, руга, Смеши се философ и смеши се луда.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ругалице одраслих су много дубљег захвата но оне дечје. Руга се човек човеку, село селу, покрајина покрајини, братство братству, племе племену, народ народу, породица породици, а
Заклонио те бог велике планине и лугова, рђавијех другова и онога који се свакоме руга, не боји се ни друга ни људи, — убиле га велике ћуди! Ој, мили јуначе, вала и ејвала!
ђаво андио — анђео аџе (од амиџе) — стриц Баба Марта — народна персонификација за месец март Баба Рога (руга) — измишљено дечје страшило изгледа наказне бабе, којом су плашили немирну и непослушну децу бабурица — буба мара
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
и владике, чате молитве, свјештавају масла, држе денија, и зову ђавола да изиђе, а ђаво једнако виче из ђевојке и руга им се; пође и он тамо са својом | торбом, али га не пуштају у нутра; онда он отиде у кућу управо царици, па јој каже,
и владике чате молитве, свјештавају масла, држе денија, и зову ђавола да изиђе, а ђаво једнако виче из ђевојке и руга им се; пође и он тамо са својом торбом, али га не пуштају унутра; онда он отиде у кућу управо царици, па јој каже да
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ „Мртав човек није и побеђен.“ „Он ми се наругао како ми се ниједан жив човек није нагурао.“ „Томе што се руга треба сломити штап о главу и ништа више.“ „Плакат је написао. Цео срез, и да је само срез, чита сада о мојој срамоти.
— Ти имаш сина — из дубине рече Аћим, а по гласу се није могло закључити да ли се руга. — Имам. И Симка је болесна. — А ја сам имао два сина и обојица су умрла. Сироти... Била су то добра деца.
А он кроз раскрвављене зубе протнуо језик и руга јој се. Није ни јела ни воду пила. Нико је није видео ни да спава. Сажалише се жене, па су јој свако вече дотурале по
се, по неком природном инату, и великим газдама дешава, онда, Адаме, никад не опрости живомученику Николи што се мртав руга твоме јаду. Али, све се уздам да нећеш, па ти зато и причам ово.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Је ли могуће? Изнад његове главе, као да га изазива, као да му се руга, лепршала је златна птица, стално надохват руке, неухватљива!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Стежи, о стежи, невидљива сило! О, како ти се слатко смејем сада! Жртва се руга џелату што коље. Зар то врхунац мучења и јада? Зар ништа ниси измислила боље? О, како ти се слатко смејем сада!
Попа, Васко - КОРА
стопала Сабијају му врат У камени трбух Подземни лактови Терају му корење У црницу неба Дигнута псећа нога Руга му се Прекуваним пљуском Обрадује га једино Бескућни поглед шетача Који му у круници Преноћи И тако Догорева
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Као закачио се ја за ногавицу од панталона, главачке висим на балкону трећег спрата над улицом пуном света који ми се руга и повраћам.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
и владике чате молитве, свјештавају масла, држе денија, и зову ђавола да изиђе, а ђаво једнако виче из ђевојке и руга им се. Пође и он тамо са својом торбом, али га не пуштају унутра.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
пред њиме се пружа, Несрећна и лепа, као српска туга, У тој земљи има и поља и ружа, Ал' слобода само тој се земљи руга.
Ћипико, Иво - Приповетке
Долазе и купе се сиромаси и кљасти да испросе који новчић. — Данас је субота, њихов је дан, — руга се Дангуба и, држећи руке у џеповима, поносит вели: — Зашто се не науче не јести?
На махове хтео би да јој се јави именом да пусти се крају; и, када не би било комшискога руга и кад би знао да се она неће опет повратити на свој рђав посао, чисто би се с њоме помирио и подао првашњем животу.
Некако свима нама слађа је туђа.. .” Па што би и било ту зла да се човек превари кад налети, само да није руга и приговора људи.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Ви’те л’ алу ближу, која Само нама прети? Што се свести нашег рода И имену руга — Према њој смо ево сами, Без помоћна друга.
На њег’ пада свака руга И потвора кивна врага — Све то види, све то чује, Све то прима душа блага. Клете руке на њ се дижу, Ено камен на
Људима немој причат’ О мору твојих туга: Месецу реци благом — Он не зна да се руга. Скрпиш ли песму, ти је Читај пред висом стења, Јер глуве стене имају, Јест’, имају — стрпљења.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
СУНЦЕ Ово ће се неизвесно кретање завршити сунцем. Осећам то померање југа у своме срцу. Мајушно подне се руга у камену, варница што ће осветлити звездани систем мога крвотока. А дотле све што буде нек је због песме.
А дотле све што буде нек је због песме. Друга утеха нам не треба. То трајање се руга претњи црног и отровног неког сока. Не, неће се отровом то путовање завршити. Неки ће свемир поново да нас створи.
Цвеће нас оговара; шума се прикрада Нашој наказној самоћи. Нема тајне. Свирала се руга. Ругоба и чежња Изједначише се пред крај лета.
Промени своју песму. Зар ћемо издржати Музику када нас буде даровало време, Брзину која се свему руга И цвет коме је корен дозлогрдио! ОЧАЈНА ПЕСМА Полет је насиље, недоучени дане; Небо је дато под наполицу лажи.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Учини се кâ да спава, Кô да није више туга, Па ти кане заборава, А после се томе руга. Кад помислиш: сишô с ума, Разбере те у то доба, Па се смеши па те теши: „’Вако ћемо све до гроба!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
одједном, све у њој пође некако наопако, и биће да клизне у комику на изненађење и самога писца као да се песмица руга, што свакако није желела.
Па оде с оба своја верна друга У турски табор, како зора свану, На мамном дару Мурату се руга И зададе му одмах смртну рану.
гди, као што соко са стене На ловца изван домашаја гледи, Гледи на Дунав и шајке по њему, и топу се руга. (в.
Неима руга нама тога Док је љубав, док је слога, Док је вера, док је Бог; Док нам царска милост даје Да Данице румен сјаје, Да
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
„Видите ли турску силу Како јури у беснилу? Двеста их је!... Двеста друга, Што се сваком праву руга, Што с планина јадне раје Преко прага српског гази, Да нам жене, да нам децу, Обешчасти и порази... На петоро...
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Не говорите о томе ни Гату, ни по улицама Аскалона, Из страха да се непријатељ не руга Господу. Певаће девојке у земљи Филистинској, Играће девојке по свирци свирала.
Ћипико, Иво - Пауци
Даће пресвијетли на одласку, видићеш. — Прими и мој дијел! — руга се стриц Петар. Али Раде не видје бискупа. Уведоше га у тријемголеме бискупове палаче...
— опази стари Анте Рајић, испивши; и махну чашом, да излије остатак по поду. — Ко би тебе угрија! — руга се Цирило. — Дај мени; овакови се хоће! — и удари се шаком по прсима.
— дође она сотона к мени. — Хоћеш господовати! — говора ми. — Не ругај се! — Ни ту руга. Да учинимо погодбу: ти мени запиши све ча је твоје, а ти да господујеш.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
има у књизи Сви људи заједно знају све ствари Књига главу чува шубара је квари У САМОЋИ У самоћи Срећа нам се руга Нема ништа Без најбољег друга Друг ће другу Да ублажи тугу Друг другове У сватове зове ПУЋИ ЋУ ОД СМЕЈАЛИЦЕ
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Их, кокодакати! Немој ти мијаукати! — дочека га Луња и поче да поцупкује и да се руга, али без имало злобе. — Мачак, мачак, мачак!
— Препоручила је само да Луњу не шаљемо заједно са Стрицем, јер јој се он увијек руга и кињи је. Луња само поцрвени и тужно обори очи, а Стриц се накостријеши и свађалачки се отресе: — Их, баш ми је
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Девојка Видим то да ме врло грижљив дан постиже и руга ме сколи, мој обручник истежући ме некриву са мном се при, те порођење мога детета ми, нагриза ме псујући и ружећи.
— Пјанице! Освем празних џепова и кући ништа недобаљања (корба и руга кућња!) тко у разлике срамоте и грехове пада нагло ли смрћу скоро и ружно мре? — Пјаница!