Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
дечје песмице, као: ташуњаљке, цупаљке (или љуљанке, као их назива Ђуро Дежелић), успаванке, молитве (пре спавања), ругалице, зарицалице и разбрајалице; а осим тога постоје и стихована казивања са дужим говорним творевинама које нису само деци
говорним творевинама које нису само деци намењене, као што су то: песме о животињама, ређалице, лагарије, и нарочито ругалице. Ташуњаљке су такве дечје песмице које се казују детету, док му се ручицама удара длан о длан.
Од других помињемо: ређалице, лагарије и ругалице. Ређалице су дуже говорне творевине, које могу да послуже, и као игра — а у којима се нижу у узрочном последичном
такве песме које опевају невероватне ствари у којима је и главно: дати оно што је немогуће да се у стварности деси. Ругалице одраслих су много дубљег захвата но оне дечје.
мана и недостатака, како појединаца или струка и професија, тако и њихових сталежа, или и самих других народности. Ругалице имају заједљив тон, али могу да имају и епиграматичне поанте, које прелазе у духовитост вишег реда.
8. РУГАЛИЦЕ 1. МЕСТИМА Вранићу Хеј, Вранићу, зар си и ти село? Брдом куће, а долом бунари И у њима хладне воде нема!¹ Врчину Вр
6 Два се петла побише, На попово огњиште; Један вели: „Иш!“ Други: „Да жмуриш!“ 5. РУГАЛИЦЕ (Ономе који се зове Никола) Николица пеца, Уловио зеца; Мајка му се хвали: „Мој Никола мали!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Опаке политичке ругалице, које ништа не чувају и никога не штеде а све прљају и искривљују, цветају кроз читав XИX век; боље их је и не знати,