Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— А нама се ругаш, а! — весело дочека самарџија. — Па, болан, људи — то ни попу казао не би! — толико сам пута сањао како са истим овим
— Рђо калајџијска, није ти доста твоје потребе него још имаш кад и мојој незгоди да се ругаш — чуди се Рожљика и завирује у колица. — Дедер, шта то возиш?
Тамо се мора продријети. — Шта ти је сад опет лапрдаријум, ругаш ли се — чуди се Микан. — Ех, шта је! — уморно ће командант.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Није свађе међу госте било, но ни Турци жену уграбише. ВУК МИЋУНОВИЋ Какву жену, ругаш ли се збиља? Дану причај што се догодило, а не бој се, свак ће те слушати; такве после свако радо слуша.
КНЕЗ ЈАНКО Рашта ти је срце понијела? ВУК МАНДУШИЋ Има рашта, ругаш ли се збиља? Рашта дрýгê нема на свијету! Да нијесам с Баном Милоњићем деветороструко кумовао, бих му младу снаху
Када своје тако осијецаш, ада што би с туђијем чинио? ПОП МИЋО Ти се, Вуче, кâ да са мном ругаш? Какав наук, такво и читање! Да сам има бољег учитеља, те бих и ја данас боље читâ. Кâ је, да је, о њему се бавим.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Пишите ваше обичаје. — Вукашин рукавицама лупка по коленима и не устаје. Хоће само да врати разговор. — Ругаш ми се! — Нисам због тога дошао у вашу кућу.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Мислиш да нисмо чули шта ће таст?... Па није л’, Ђурђе, све то поруга? Не ругаш ли се гробу мајчином? Не презиреш ли брата и земљу? Ил’ у толиких наших главара Не беше сеје, кћери, унуке?
Ћипико, Иво - Пауци
— Чујеш, Машо, — вели Раде — не бих ја за тобом пристао као поп Вране, кад ме не би хтјела; и још се ругаш с њиме! ... Како се на те не љути?