Употреба речи ругаше у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

То није могуће”, одговори ужаснуто јагње. „Ха, ха! По гласу те познајем, ти ли си онај који ми се лане у ово доба ругаше?” „Лане, у ово доба? Помагај! Тада ме није ни било на свету; мати ме је овог пролећа ојагњила.

Ова гледајући два вочића свако вече кад утруђени с орања долазаху, ругаше им се, говоре|ћи да су се у зли час отелили.

Ћипико, Иво - Пауци

— Гледај! Нико куса и не прибире мраве, а пуна их јизбина... — Дај ти њему само да се наждере! — ругаше се једно момче из друштва. —Ча је, Цирило, а?

— Гледај, како јй! — ругаше се једне вечери Цирило. Све ка по сировој кожи... Овдје се мрска, а код њега дома, да је било и капуле!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности