Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Док је њима само пун трбух, свему се осталом смеју и ругају. 74 Славуј и кукавица и магарац Славуј у пролеће по обичају појаше.
Они исти који нам на даћи за испокој душе пију, смеју нам се и ругају и веле: добро је учинио што се смакао. „Отворите пријатеље себи од Мамоне (тојест од излишњега имјенија) да јегда
који нам се смеју; зашто чрез то не само ништа не добивамо, него их чинимо да нам се више смеју и управ посмејавају и ругају. Што је год у ком му драго смешно, томе није могуће да се људи не смеју; дакле најбоље смејмо се с њима заједно.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
За ове идеале умиру не само са стоицизмом него, како песма каже, „смрти се смију и ругају“. Мајке и жене више воле кад им синови и мужеви с чашћу погину, но да су са најмање повређеним образом остали у животу.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
ШЕРБУЛИЋ: Тако нам треба. ЛЕПРШИЋ: Нашем новоустројеном правителству ругају се и кажу да је то од нас лудост. Штавише, и само наше попечитељство финансије не признају, него сва добра камерална
Милићевић, Вук - Беспуће
Али то бијаше само у тренуцима заноса, и он осјећаше како бива слабији, како подлијеже; како се његове мисли ругају с њиме, како га махнито нападају, боле, жегу и бацају на кољена пред животом који стоји озбиљан и миран, сав у ноћи,
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ево пута иза трњака! Ево пута иза трњака! — вичу деца, па и многи луди из позадине. — Ето пута, ето пута! — ругају се гневно они уз вођа. — А ко ли зна куд води, слепци једни? Не могу сви заповедати. Он зна куд је боле и прече!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Крај мене стрчи зарђала џида, А њему, сваког часа, нога клеца, И зато што смо старинскога вида Ругају нам се раскалашна деца. Нека их, Госпо. Нама није криво. Нека им и то задовољство дамо. И ћутаћемо. Што бих доказив̓о?
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КНЕЗ БАЈКО Хајте, људи, да што послујемо, али дома хајте да идемо, да се с нама ђеца не ругају; па с Турцима како који може, а ја знадем, ђе ми шаке падне. А ево смо као они миши те за мачку звоно приправљаху.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Пустиње, пештере и светињичење извади из главе; томе се данас разумни људи ругају. У данашњи дан, ко се год за свеца издаје, или је каква лажа или фантазира.
Носе грудве црне земље, издајући и заклињући се да су помешане с крвљу тога и онога мученика. Јудеји нам се смеју и ругају и веле да смо гори од стари[х] идолопоклоника, јер они нису се клањали костима, крпама, грудвама, гвожђу и трњу.
наука намргођеним лицем чине различна примечанија сверх сујете богатства и новаца, јоште су к тому такове делије да се ругају онима који су кадри стећи и не само спокојно но и лепо живити — таковима свак ласно може видити да мозак није на
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И не само тада. Сећање лети по селу, сада док лежи. Мало је оних који смеју да му се ругају „Дошљак“. Кад сване, они неће бранити општину. Побегли, пси, чим су звона чули.
Ћипико, Иво - Приповетке
—Можемо, вала, обоје! —Не треба нико него она... Други не може да издржи, па се надуши смејати, као помаман. —Ругају се, бона не била! — брат ће сестри. — Берекинци! — настави, прислонивши се опег уза зид. Оним јогунцима завртило.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кад изиде, на пољу га народ дочека, Смеју му се, ругају му с’: тако т’ и треба! Прошло опет пет-шест дана (сад ће бити крај).
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ПРВИ ТУРЧИН: ’Ма бабо, Алија не рече за псето, него за пашину керушу. СТАНА (у себи): Обесни момци, па се ругају, А ја им шегу морам трпети, Само до кваке врата његових Да ме проведе лепа ласкавост... (Гласно.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Морала сам већ поћи ја к различним царем, горке сузе лијући мећем се у јарем. Сви се мени ругају и хулу сви кажу: „Ето наша робиња!“ — а бреме налажу.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј! За раоник и секиру Треба добар јаки ков, Да се после не ругају: Ковач био ладноков! Док је врело удри, куј! И чекићем покуцкуј!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Једнога дана заплака и одби да и даље иде у школу. Тамо му се сви ругају, ћушкају га и смеју му се. — Нисам ја за школу, мајко!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Скакућу, кесе се, ругају, Но ипак плаше се мене; И смешаше се кô магле, И све три прхнуше сене. 55 Ја сам плакао у сну, Ја сањах да те
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И још они супроћ нас дижу се и устају, свему нашему завичају ругају се и коре. Зовући злочестнике и неваљаоце с вером и са законом, скори су на парбу и на одговор, многим од нас невештим