Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
богу и људма; а без ових добродјетељи, и с противним њима злобама, сва лепота и красота и пријатности ништа нису него ругоба, срамота и несрећа.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Зимински је био онизак, упалих образа, са кусим брцима, а косом као чекиња – или бодље у јежа. Није био ругоба, али је имао чудне, ситне, очи, које су севале, а чинио се велика шепртља и задоцњавао је на парадама.
Чест и част, госпожи Евдокији – она му је рођака. Није, не мож’ се рећи да је ругоба, у лицу, али је дебела као топ. Да простиш, капетане, право прасе. Буре!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И у таквом расположењу, поезија је за њега била уточиште и извор заборава, онај »вео којим се обвија ругоба света«, по речима једног модерног песника. Он се повукао у уметност, у песничке снове.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И, тако, без гроба, веселост је нека, у мени, ругоба. И, тако, без тела, душа ми је невидљива, и невесела. Једног пролећа, и ја сам горко знао да, кроз свирале девојачког
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ЗА ПРИЈАТЕЉЕ Није то, мислим, будућност далека Када ће проћи сав немир, ругоба Живота земног, а ми рећи: нека! Пред сенком смрти и дверима гроба.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Одједном нешто затрешта, нешто запрашта, а са старице спаде лед растопи се ледено срце, нестаде краста а ругоба се преобрази у лепотицу. Само су јој оне исте очи остале, сада радосне. — Хвала ти, момче!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Цвеће нас оговара; шума се прикрада Нашој наказној самоћи. Нема тајне. Свирала се руга. Ругоба и чежња Изједначише се пред крај лета. Сјајне Заблуде ватре ништа не савлада, Интриге сунца у плодовима гласним.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Пустите ме... пустите ме! — говорила је кроз стиснуте зубе. — Ах, сви сте противу мене. Ругоба сам, ругоба... гадите ме се... и Бог, и људи... — Онда покуша да ме уједе за руку.
— Пустите ме... пустите ме! — говорила је кроз стиснуте зубе. — Ах, сви сте противу мене. Ругоба сам, ругоба... гадите ме се... и Бог, и људи... — Онда покуша да ме уједе за руку. — Али ја хоћу живота, сласти, сласти!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У поља наша Искариот уђе, И њиве наше постадоше туђе, и на нас паде губа и ругоба... Устај и пођи! Јауци су чести... Пред тешким часом мој народ причести, Крвав кô сунце нек сине из гроба! 1908.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Била то лепота или ругоба живота, хумор или трагика, наш песник испољава изванредан посматрачки дар и изванредан смисао за уметничко обликовање.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Те како се, крвавиче, не жасаш с тога безочна дрзања? С божијим словима шегу проводити! ... Није то лепота, него ругоба слушању. Није ли то, ето, изводно једно од коло игре на улици, појања од безочна састатка се женска?