Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Под теретом живота, духовно и душевно вређан глупошћу и ругобом у свету, он се повукао у себе, и одвојен од својих сувременика и изнад своје средине тражио заборав и утеху у чистим
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
2 Мркло кад језгро живота, замрачи њим и празни умља вид. Из таме себе тамом потеци ван; ругобом ноћи штурину оплоди дан у видела непребол, у стид.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Растерао сам грчеве, мучеништво и све те празне тлапње, затворио очи пред ругобом, и нико ме више неће натерати да се надносим над смрдљиву пећину своје душе. Нико.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
на хату близу к бедену и стаде ружити, хулити и свакојако псовати грчки закон и веру, а и град и цркву Ајасофију ругобом називаше. Пак бахну мамузами коња, отрча испод града, згоди на јаму, паде сунаврат: с коњем заједно погибе.
Ако га ко томе принудимо, то знамо како нас плаши блистајућа муња и на небу пјан му мач, ругобом нас и нашу дечицу ,кољући, којино никога не штеди и пронузује чланке, кости и мозак сатирући.