Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
И ту свако мање безобразан од мене начисто занеми и почне да се клопа од срамоте што није рудар или макар рударска учитељица, а такав мамлаз за то време куцка прстима по столу од изрезбарене ораховине и купује
држи свог човека за руку у некој полумрачној дискотеци; баш треба да је буде брига ако се случајно појави неки лажни рудар из Велса, нека икебана од лажног певача и рудара, хоћу да кажем! После је опет вриснула: „Ено га Џорџ Ленон!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
клобук печурка шири, испод ње мала кућица вири, у њојзи живот весело ври, станују тамо патуљка три, патуљак Рудар, патуљак Ловац и брат патуљак Морепловац.
Патуљак Рудар лута по тами, иде по глувој рударској јами, пијуком куца и лампом шкиљи, пажљивим оком у руде пиљи, знакове даје,
Блиста се патос, прозори, зид. Сва три прљавка спопадне стид. „Одавно ја се чистити спремам — рећи ће Рудар — а метле немам. Пијуком хтједох, ал нисам глуп, много је туп.
“ — То Морепловац прогунђа мрк и чупну брк. „Хајдемо, браћо — Рудар ће меко — спремимо малој уздарје неко. Пођимо журно. До зоре бар на нашем столу да буде дар.
„Сада ћеш поћи ка сунцу ближе!“ — рече му Рудар и пијук диже. Ловац кроз таму иде без гласа гдје шума бујна до неба стаса.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зато сам и таманио лајаву поганију што насрће и на мртвог и на живог човека. Тако сам ти ја био први рудар Србијице, али благо не нађох. Манух се луда посла и потражих друго занимање. Младост мину. Остадох сиромах.
Ја што гребах овај летопис јесам Никола, први рудар Србијице, старац с гороломничким гласом и житељ без гроба. Презиме своје једино ја знам. Рођен сам 9. јануара 1811.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— „Мајданци, на скуп!“ Скупише се. Ја узја' ата и завитла' сабљетином: — „Симеун Пејић Рудар, ђак од манастира Гомјенице!“ — па ободо' ђогу низ Котаре равне.
— И Симеун Пејић Рудар, ђак од намастира Гомјенице! — додаде Симеун, а очи му сијевнуше кô у катила. Задркта' ја од главе до пете.
Изнад олтара према ватри указа се Сопронија Лубурић Кнежолољац, проигуман од намастира Гомјенице и Симеун Пејић Рудар ђак од намастира Гомјенице.
Код млина неко повика: — Стој! Ко је? — Војвода Симеун Пејић Рудар, ђак од намастира Гомјенице и његова ордија — јави по команди барјактар. — А ко сте ви? — Не питај, већ удри!
Дијелим мејдан. — Аман, зар се тако дијели мејдан? — 'Вако дијели мејдан Симеун Пејић Рудар, ђак од намастира Гомјенице, ако нијеси почем знао. Он друкчије не зна.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
(Здраво, момци!) Ников отац Миле, звани „Мајкел“, радио је дуго година у Америци као рудар, фармерски радник и каубој (чувар стоке) а кад се отуда вратио, мијешао је у наш језик много енглеских ријечи, жену