Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
добру пијаћу воду у село и почео уређивати запарложено средсело; пошто је радио у америчким рудницима тражи и скупља руде и верује да је у рударству будућност његова краја.
Милићевић, Вук - Беспуће
и са изломљеним огранцима испод њих, што је подсјећало на дјечурлију која их је била пустошила чим су биле почеле да руде. Испред кућа трчкарају неумивена дјеца. Иза кућа извири која жена, повезана рупцем, и брзо се склања.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
ВИ 1989) ИИ ДЕСЕТ СОНЕТА НЕРОЂЕНОЈ КЋЕРИ 1 ПРСТЕН Све оно што се сакрива у ништа Светлуца сјајем нетакнуте руде; Што не постоји, могло је да буде Или постоји изван одредишта.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Зацвиле руде, процепи и шкрипну колски точкови; ђаволу севну поткови и цреп се с крова отцепи. Падају гнезда врапчија; ушима
Земљица бубри. Зујкају пчеле с гранчице вреса. Море под сунцем. Царство се ђубри. Звериње пева. Руде чудеса: бундеве, жита, мирисно воће. дробе се патње, вену тешкоће.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Патуљак Рудар лута по тами, иде по глувој рударској јами, пијуком куца и лампом шкиљи, пажљивим оком у руде пиљи, знакове даје, лагано ходи, подземном благу рударе води.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
185. Јано мори, Јано, слунце огрејало, Слунце огрејало, росу омајало, По руде рудине, по нове градине, По нове градине, по беле пшенице, По беле пшенице, по алаве руже, По алаве руже, Јано
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
кокошији и крављи, из храста врапчи, из Дунава шарански и смуђевски, и све се разуме, и што петао кукуриче са руде, и што лонац крчка, и што липа шкрипи!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Када су га њихови одговори задовољили, он им рече: „Погледајте сада на ону светлу звезду што лежи на крају руде великих небеских кола, спојите је у мислима са поларном звездом, па пропратите погледом путању те звезде коју бисмо
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Пажљив читалац их, међутим, може препознати и разликовати, као што се грумен руде препознаје у стени, који је, додуше, у њу урастао, али је и остао као нешто засебно и особито.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Изнеси благо из лажних остава, Из измишљеног пакла лековит јед руде. Поклони своју биљну мудрост дану. Отвори пут у речи, у ризницу гоље. Око заходи са сунцем, не срце.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
њима управљали хајдуци, а тек у најновије време хајдуке су сменили министри, те је образовано и шумско министарство. Руде кажу такође да су постојале, али, како се тада уредно плаћао порез, није постојала никаква потреба да се какве друге
кажу такође да су постојале, али, како се тада уредно плаћао порез, није постојала никаква потреба да се какве друге руде истражују.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И опет нова гомила барута. Скидају војници точкове кара и топова и бацају на ватру. Други секирама секу руде. Пијуцима буше чауре. На фуражна кола бацају сандуке, архиву, па их поливају гасом... А дим од сагореле коже гуши.
Неколико шесторних запрега било се уплело међу каишеве и паоце топова. Међу њима лежали су мртви војници. Руде поломљене. Једна кара у налету била је пребачена преко топа. На нечијем топу стоји запрегнут само рудни коњ, левак.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
у пољима јелисејским којима будем шетао моја сенка увек мирна буде, измеђ вечери које не плаве и зора које не руде; да када пођем на збор међу негдашњу словенску господу, уз села мирна или уз воду, када зборити им будем
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Кô анђео је тако леп и благ, Но ипак тако бон и тако блед. Још само усне руде ти, но тај Гримиз ће скоро смрт збрисати с њих, Угасиће се сав небесни сјај Што благо греје испод веђа тих.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
натронташе и привезаше још ваздан којешта: сувих дасака, обручева, синџира, костур од дрвена седла, пола колске руде, а све то покрише издераном аустроугарском зидном картом Босне и Херцеговине, коју је Мачак нашао на школском тавану.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Лише, кад већ до златне руде дођу, те јој жицу намере, тадар баш с опипом и врло прегледају свесрдо. Кад они у засипној дубини земљаној
Ако и виде да је тек све саде земља, доста праве руде и напоље истуре не знајући што је! Ал' у писму није тако, нити је у њему што са земљом, с буњиштем ли уједно збркато
ПОХВАЛА КЊИЗИ Којино руде и мајдане копају тако сматрају и послују докле год находе и мало златне жице, не остаљају, него дурма раскопавају у
Ка неке недознане нас порне златне руде, те колико дубље копају, толико више кипе напоље струје разумне! Јерно то је извор текући никад неишчрпан него што је