Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Док се још капетан заговарао с људма, дотле кола већ беху спремна. Кочијаш држи у руди вођице и чека да пође. Ђуко спреман чека код кола.
— Хоћемо ли отворити, господине? — упита један пандур, држећи у руди неку секирицу, спреман да откује заклопац. — Пазите добро! — вели начелник. — Овај ми пише да је врло опасан звер.
Кмет и још њих два-три пуше на кратке чибучиће. Кмет легао потрбушке, па се ногата најлак; у руди му некакав патрљак, те шара њиме испред себе по земљи.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Слуша песму гора када јутро руди, Агонију воде у вечери неме, Непомично стоји тамо где све блуди: Облаци и ветри, таласи и време.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Па онда још једно половаче вина и једну боцу „ауспруха”, у дар за армицијаша. Већ зора руди, време је одлазити. Чамча наложи кочијашима да прежу.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
После тога настаје гозба, и весеље траје до касно у ноћ. За време шишања, у Гружи, обичај је да дете држи здравац у руди. У Сретечкој жупи кум овако благосиља дете: „Бог нека те поживи! да остариш, да обелиш, да се ожениш, деца да имаш!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Јанко отвори капке на прозорима, и душа му се разведри, видјевши гдје на ведром небу исток руди, а под њим трепере брда, покривена снијегом. Учини му се да осјећа далеки дах прољећа.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Жеравицо, де се труди, Немој тако споро.“ Рибица му веће руди, Готова је скоро. Руди риба — јоште мало — Сад му је печена, Срце му се заиграло: „Амо сад, милена!
„Жеравицо, де се труди, Немој тако споро.“ Рибица му веће руди, Готова је скоро. Руди риба — јоште мало — Сад му је печена, Срце му се заиграло: „Амо сад, милена!
„Жеравицо, де се труди, Немој тако споро.“ Рибица му веће руди, Готова је скоро. Красно мирис од ње веје, Већ му је печена; Срце му с' у груди смеје. „Амо ти милена.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Ето ти врага! — оте се чак и ћутљивом бирташу. Ускоро још веће узбуђење изазва вијест да се један од пилота, Руди Чајавец, рањен, присилно спустио на четничку територију и ту ухваћен и предат властима, а његов механичар, Јазбец,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
МАКСИМ: Видиш је! — Море, коња сваки дан шибају и туку, па опет иде сам руди. Научен је, што ће. СОФИЈА: Па кад сте научени, а ви ћутите. НИКОЛА: Право кажеш, снао.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
у руди прстен, да венча присуство Непостојећег с препознатом јавом; У руди ватра, да прокључа лавом, Неискушано кад хоће искус
у руди прстен, да венча присуство Непостојећег с препознатом јавом; У руди ватра, да прокључа лавом, Неискушано кад хоће искуство.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
А кад жизне погледом са града, што прожизне - то се раскомада. Ни прам магле ни тринина тринка. ДЕВОЈАЧКИ БРЕГ Руди време: из поднева дојка сунча смиље Девојачким брегом, а Реч сушта, вечна непропојка, колеба се пред Божјим
(А Брег овај оно памти што се згусло, што пропламти.) уз кућицу - где се лиња сур магарац - сутон тиња. Руди светлост полугола лаким крилом рококоа. Иницијал: плану Слова с Орфелина, са Јакова.
не важи: а чешљају се девојке у ражи, а слезом блеште чешљеви, крчази, а плач се точи - чује се крштење, а свадбом руди раних дуња зрење! Кроз ћубе горја Бели пастир слази.
а ипак „има нека васиона“. СОНЕТНИ КВИНТЕТ ЖУТИХ ДУЊА І Хеј, север руди! - Ми смо Будим град, што тек се жутне у четвртак ран, кад зраком - јао!
О, да је бити трен у крину - ждрал! В Хеј, срце руди!— Ми смо Бели Град, о лабуд-врату двеју вена вал где стучен плаче душин виноград, а с модре капе капље звездан кал,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Заједно с њиме, под јорган-брдо, легȏ и Пијевац, па спава тврдо. Мачак одједном отвори очи, угледа зору, свилено руди, па мазно рече: „Пјетлићу, скочи, запјевај гласно, другара буди!
ЛАСТА: Јесени ево, пољима руди, а мене немир у зору буди, сањам све чешће обале Југа, далека мора, летења дуга. Зашто ме мори у јесен туга?
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
ПРОЛЕТЊА ЗОРА На истоку плавом рујна зора руди; Дижите се, децо, дижите се, људи. Устале су пчеле, подигло се цвеће, Са далеких гора поветарац леће; У мирису
Од здравља и среће надимљу се груди, Устаните, децо, рујна зора руди. ЦВЕТАК Ја видех цветак мали У трави зеленој; И истргнут' га хтедох У жељи пламеној.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И, тако, без туге, очи су ми мутне од неке боље, дуге. И, тако, без блуди, на уснама ми горка трулост руди. Лутам, још, витак, са сребрним луком, расцветане трешње, из заседа, мамим, али, иза гора, завичај већ слутим, где ћу
место свог живота, знам да, по видику, тај осмех расух, над сваким телом, голим, и, над земљом овом, кроз коју Арно руди, пун звезда и зрака, мој се шапат слива, у измождене груди, јер се, у пролећу, све то опет збива, свуда, где ја волим.
Будућност, што ми обећа расцветани Срем, узалуд је, сузом брака, на Тебе, канула. Љубав мутна више на уснама ми не руди, нит ми по несвести протичу преображења.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И сад, у благе јесење дане Кад ћуте поља, њиве узоране, На тихом сунцу када шума руди Та по ваздуху свила бела, снежна Што тајанствено лута, блуди Ко ваздух лака, нежна Као да је рука неземаљска прела: То
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Шта мари? Поноћ је прошла. – Зора руди... Треба нам лећи, снови моји стари. Често смо пута устали; Често смо пута дуге ноћи бдили И пркосили невидљивој
њен канда мразним зраком блуди; Обалом пустом нêмо се развија Поема смрти и љубави кобне; Ја видим њену слику како руди Чистотом вечном одлучности гробне. Обалом снежном голог океана, Боса, у бело обучена жена Иде.
Јер се негде бој сад бије, Пушке праште, Крв се лије За ловоре славе таште. НА ПОЉИМА МИРНИМ ПРОХУЈАЛЕ БИТКЕ Руди хоризонат мистичан и црвен; Крила страшног мрака падају на рâван, На јаруге, врлет и на пут утрвен Куд победни
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ребраста љуска била се изглачала у његовој храпавој руди. Орах није испуштао. Дању га је држао у џепу, а ноћу је, кад га нико не види, могао да га луј.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
„Жеравице, де се труди, Немој тако споро!“... Рибица му веће руди, Готова је скоро. Руди риба - јоште мало Сад му је печена! Срце му се заиграло: „Амо сад, милена!
„Жеравице, де се труди, Немој тако споро!“... Рибица му веће руди, Готова је скоро. Руди риба - јоште мало Сад му је печена! Срце му се заиграло: „Амо сад, милена! „Доле ћемо јако сести; Ал' ће да се слади!
дршће мртве мајке моје; Неке бијеле, као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло руди, Као да кану кап зорине крви...
Слуша песму горâ када јутро руди, Агонију воде у вечери неме; Непомично стоји тамо где све блуди: Облаци и ветри, таласи и време.
А озго неко гуди Шта раде ови људи? Поноћ је давно прошла, зора руди, Сањива и бледа лица уокруг још се крећу; Свак стисн'о женску на груди, Па заједно прелећу С краја на крај, а ногом
и ја у узвишено звоно, У које куца поколење свако, Једно за другим, с вером или боно, „Видим како се, у магли што руди, К'о незапамћен мастодонт прастари, У огромноме лежишту свом буди Универсална Загонетка ствари.“ Д.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Одмакни де мало тањи крај, видиш прегоре — вели онај с пушком и задовољно, светлим очима посматра како пурењак руди и пуцка. — А ти, кићо, да је какав суд да донесеш мало воде, па нам не треба боља част.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Како лепо зора руди; — Како с’ дивно сунце рађа; — А на мора мирних груди Како сретно плови лађа. Како у вис шева лета; — Како неву
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Јад јадани ме, јагода зри; руди већ лето ливадом; травка се травци нагнула, ја сâм; помени, водо, за мене. Твој жубор, водо, срмени фрулом ћу
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И пастир иза сна се буди, Па сву ноћ прати суморне ове гласе, И залуд одзив чека - већ плава зорица руди, И бледа кандила ноћи на плавом небу се гасе... 1882. СЛУТЊА Што се мути зора сјајна? Затшо тужи цура бајна?
Ту бурних жеља силна моћ Не мори људске груди Спокојно овде пада ноћ, Спокојно зора руди. И ја, кô мирни, добри ђак Жуковског и Пушкина, Чим тихи, тајни падне мрак, Спремићу доста вина.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
„Жеравицо, де се труди, Немој тако споро!“ Рибица му веће руди, Готова је скоро. Руди риба – јоште мало – Сад му је печена, Срце му је заиграло: „Амо сад, милена!
„Жеравицо, де се труди, Немој тако споро!“ Рибица му веће руди, Готова је скоро. Руди риба – јоште мало – Сад му је печена, Срце му је заиграло: „Амо сад, милена!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ме пробуди; Не помогне ли глас му знан, страшна ће можда шибања: Јер жудим (ако оздравим) да видим Је још једном како руди.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— рече. — Шта сам могао, стари? Дозвао си ме својим мислима. Родио бостан ове године, видим, а и жито већ руди. Давно нисам видео такво! — Како да види жито онај који у жене и у дно чаше гледа?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Неке бијеле као љиљан први, Само им златно меко перје груди; Неке све плаве, тек им грло руди, Као да кану кап зорине крви.
Она сада мирно Почива на дну... У тиху покоју Гранама својим љубе је и грле Корали руди... Њезин се гроб свагда Прелива сјајем чистога смарагда, И шуми гласом чежње неумрле.
Онамо има ружа завичајних, Што нису свеле од студена иња, И врела живих и путања сјајних, Гдје душа љута још руди и тиња. Мило цвијеће отуда ми маше, Његове чисте и свилене чаше Слатким напитком препуњене стоје.
И чуј! Земља пада... Врх дрветâ руди... У пољу се чује дозивање људи И виде се стада мрљава, и сива Прашина гдје лети...
Ту су и мајке. Гле, једној са груди Голотрб мали прегао се цео, Пружио руке за маком што руди. Сви грабе брже тамо гдје се сплео, Надомак стада и широке струге, Са маковима клас златан и здрео.
У пољу, уз реку, шушти јечам зрео, И, кô крв, са гране руди воће слатко. Мали дрвен торањ, као стража нека, Уврх села стреми.
Ту загрле се њих двоје. Витез је грли свим жаром груди, Сад је дрвењак плам врео; Сањач се буди, блед му лик руди, И стидни посве је смео. Враголан вила опи га цела, Тихо по глави спусти му бела Свој бели драгуља вео.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И у руди неласно је што тражено пронаћи, јерно свака руда ништа друго свидно није кроме што земља — земља. Веште и бистре очи