Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Наста тајац и тишина. А, замало, све усну дубоким сном... Зора тек почела рудити, први петли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред кућу. — Где су? — упита Катић. — У качари — одговорише жене.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Одећу јој шарује, Очи људске чарује; Плод јој поч’о рудити, С њега јесте судити Куд се вишња дигнула, — Да је сретно стигнула!