Црњански, Милош - Сеобе 1
Кас и непрекидну промену ногу коњских имао је да гледа до сутра, уз вампирско осветљење фењера, који је био обешен о руду, а под којима се видели пси, изнемогли давно, од трчања за колима.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
бео, љубичаст по рубу, обеју боја он је затвореник, и чувар њихов, њиних сенки зреник, о чије класје креше зумбул-руду да с лиске брега, куд су текле овце, у видик сведе косце, жетеоце изнýтра бео, љубичаст по рубу.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Све што на главу личи бацају по ливадама на хрпе и ноћу газе коњима. Земљи отварају окна те ваде сребрну руду што глави пророчкој слична је, па је обесе о храстово грање.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
СРЕБРНИ ЦАР У Кучајни се од памтивека копа руда... Једном у старо време копало је руду у окнима кучајнским око шесет окнара.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Реку најприје Латини: „Ми ћемо мудрсот;“ Инглези: „А ми ћемо море;“ Турци: „Ми ћемо поље;“ Руси: „А ми ћемо горе и руду;“ Французи: „Ми ћемо аспре и рат,“ „А ви Срби, шта ћете ви?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Ђевојка њега напути нека он даде начинити од злата коња и приковати за руду. Коњ тај нека буде шупаљ на ребрима, „па ћеш“, вели, „мене унутра затворити“.
Царев син брже начини коња златна, прикује га за руду, и тако је чекао до подне. Кад је царска вамилија изишла на прошетњу, царев син попане ту ђевојку, па је однесе и
Инглези: — А ми ћемо море. Турци: — Ми ћемо поље. Руси: — А ми ћемо гору и руду. Французи: — Ми ћемо аспре и рат. — А ви, Срби, шта ћете ви?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Дисциплина, параграфи, преки суд, смртна казна... Овамо, онамо, приклоне главу и „лежу на руду“. Они пуцају, да не буду убијени. Они сањаре о својој кући и чезну за животом.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
ако је стало до нових и млађих кола, онда, господин надзорниче, ево да вам кажем како се шале људи у мом крају: посади руду у земљу, па ће нићи нова кола. А сад извол'те да с нама вечерате, да једемо, да више не разговарамо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Дакле, ми се заклињемо Краљу и Отаџбини, али не топовима. Није него!... Још и на руду да се заклињемо... Онда би коњаници требало да се заклињу на седло, инжењерци у понтон, а коморџије у самар...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Млад си, ради! — говорено му је чим би заискао кору хлеба. Тако се час у утробу рудника спуштао, час трпао руду у уста ужарених фабричких пећи. Поцрнео, спечен, једва је скупио довољно новаца да крене даље.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Зато Стриц попаде с њега ону колску руду и распали га свом дужином — крр! Истог тренутка Сивац ђипну и трком нададе у ноћ.