Употреба речи ружама у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Права антика, што наши кажу. Био је мало мањи од иконе св. Ђурђа (крсно име поп-Ћирино) са облигатним ружама између цифара, које су арапске биле а записане на давно пожутелој табли.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Башта је, после кише, са својим позним ружама, још мирисала. Заспао је одмах и лежао као клада. Стењао је нешто и мрмљао је, у сну, нешто.

На каменитим степеницама, под виновом лозом, и ружама, под којима се улазило у куђу. Два кокота, која је био купио, сујеверан, да му плаше духове, ноћу, тукла су се и

Црњански, Милош - Сеобе 1

и пред сваким замком са гвозденим капијама и зидовима, обраслим бршљаном, плавим багрењем и трновитим, ситним ружама, него као неки суманут болесник, изгубљен, жут, поднадуо, срдит, са великим трбухом и опуштеном главом.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

хитно промаче у шљивар, али не да гледа излазак сунца; како је азурни свод небески херметички приклопио земљу, обасуту ружама, па не да мирису ружином да ишчили, него нека запаја све порезплаћајуће и неплаћајуће главе, у селу Трбушници, где је

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Пошто се окупах, зађох по башти и отпочех да берем цвеће, које ће мати, са свећом, однети на очев гроб. Међу ружама опазих повећи земљани суд — „ћупче“, покривено лишћем. — Шта је ово, нано?

Лалић, Иван В. - ПИСМО

мимикрије, Кад свака боја је зелена, Јер све је пупољак; жељена Свечаност ока се прикрије У слутњу, у ишчекивање: Ружама плануће живице Кад април се преко ивице Излије; какво преливање Ветра у ватру!

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Шта ради мати, сестре, пише ли брат из Београда, који тамо учи гимназију, па питања о крави Зорки, њеној љубимици, о ружама и олеандеру које је донела из Београда, о неким суседима... и ваздан других ствари...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Тужно је ићи чак до пољана. 1912. ПОБЕДИ Видех твоја кола од крвавог злата, засута ружама и женама голим. У мору модрих телеса прели ме плачем старим робова, сатрапа, императора и богова онај урлик диван:

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

Ту, у једној мрачној пећини где се Магдалена склонила са својим ружама, остаде она до смрти. Ту се она молила Богу, кајала и испаштала грехе своје много година.

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Куда оде част мајсторска? У чаршију уђе злодух, Не шије се више кожух Нити се тка црвен ћилим, Са ружама оним милим!

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Владај над мојом душом, моћно дете, Са расцветаним ружама у коси, И власт нек твоју ништа не омете, Ни бол, ни плач, ни реч што милост проси.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

проширивала, пунила најлепшим и најбољим дрвећем: шамдудима, трешњама и вишњама, и разноврсним калемљеним скупоценим ружама, а особито ниским јабукама до земље са нежним плодовима, које су само по неколико зрна годишње рађале.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

О расти, душо, пуштај жиле, упи' Све сокове из којих живот бива! Св. Стефановић ЦXЛИИ МЕНАДА Са дивљим, бледим ружама у коси Дугој и прашној, врела, полунага, Вришти и игра; крши јој се снага, И уски сандал клизи с ногу боси'.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

видим, збиља, да већ немам снаге Да волим, патим и да ишта желим; И не знам више за спомене драге, За пали живот са ружама свелим. Ја не познајем сад ни она доба Кад устајаху духови из гроба.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Строг, неприступачан и у породици као и у чаршији, тај богаташ и трговац ружама више око себе шири страх него поштовање.

потиче несвесно бацање кривице, прво, на породицу, као да је она узрок потискивању и стална запрека, па Јовча тргујући ружама бежи од ње, да би тек ретко и накратко навраћао више као страшан гост него као домаћин; а онда и на брак, јер се

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Прах ружама такнут до мириса се вину На звезданој промаји где ми дан одшкрину Ватру, ватру, слепо то обожавање Елемената, које саго

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

У шушњакма окол’ њега Од славуја густа јата Песама им слатка нега Пролазеће редом зове, Да под дрвам, међ ружама, На мирисним постељама Тешком телу покој лове. Измеђ гора од запада Два с’ путника виде млада.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Пред прозорима гвожђе, укусно изведено у повијеним шипкама и ружама, али дубоко у зид забивено, и дебело и тешко као на апсанама. Цвеће у том гвожђу изгледало је заробљено и тужно.

Богату бенгалску ватру са звездама, и ружама, и петловим реповима, и змајским прдељцима... Шта се смејеш? Тако се то зове.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

А онда ту су и руже! Седефној ружи тако се откри да постоји цвеће које зову ружама; цвеће бело и жуто, љубичасто и црвено. Сада тек није могла да чека. Зашто да чека? Докле?

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности