Употреба речи ружећи у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

” Тада проча животиња, не могући више трпити толико бецтидје, псујући га и ружећи отерају га између себе, и од онда и име магареће остане посмејателно и срамотно.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

зими, Сад се, рекох, вије цв'јећа баши Дими, Кој' у теплој Грецији шиље дим дувана Мухамеду на небо с ђаурска дивана, Ружећи веја имена негда славних Греков, Мрачећи их славу бивших златних вјеков В којих сја славјаше јунак за

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Корачајући, тек би дрекнуо, али тек онако, налево, надесно, никога лично не ружећи. „Напрасито јагње”, говорио је кум Влаовић.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

к божју путу, него смо раскаљени ш њима уједно и одвише долије испијамо, шалу и маскару проводећи, карамо се и псујемо ружећи се. Јоште и кунемо долазећи у домове, прегледамо младе и девојке, куће и посуђе, мотрећи што изести и попити.

и руга ме сколи, мој обручник истежући ме некриву са мном се при, те порођење мога детета ми, нагриза ме псујући и ружећи. А тај што ми рече радуј се, таки се сакри и нигде га на мејдану нејма, нит му трага има куд је отишао.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности