Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Лисица и вран 212 147 Лисица и тигар 214 148 Овца и Јупитер 215 149 Козе и Јупитер 217 150 Дивја јабука и ружица 219 152 Три адске фурије 222 153 Врба и трн 224 154 Старац и Соломонов гyx 225 155 Славуј и орао 228 156 Препелица
150 Дивја јабука и ружица У шупљину дивје јабуке уљезе рој пчела и напуни ју меда. Онда се она почне поносити и хвалити с медом у себи.
Видиш ли ти ово блато што теби смрди и на које се ти гадиш, ово мени мирише као миро и ружица, и што год из њега једем слађе ми је него најизбраније ваше пите и уштипци, пак се ја гојим и све то дебљи бивам; нити
Црњански, Милош - Сеобе 2
– нису биле речи, којима су обасипали жену вољену, или жељену, него су у том речнику врвеле речи као што су: усташца, ружица, обервица, ножица, звездице и амур! Тако су ту францеску реч писали.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ево једног примера успаванке-басме: „Мајка сина у ружи родила. Ружица га на лист дочекала. Ластавица пупак одрезала, Б’јела вила у свилу повила, а челица медом задојила.
промене и социјализација“ (учесници: Жарко Требјешанин, Деана Тракас, Љубинко Раденковић, Иван Ивић, Мирјана Дупан, Ружица Росандић и Иван Ковачевић), Расковник, 53—54, 1988, с. 73—119. ¹ Брајовић, М., „Празноверице у Јеленку“, ГЕМ, књ.
152. ⁵¹ Дворниковић, В., Карактерологија Југословена, Просвета, Београд 1990, с. 547. ⁵² Росандић, Ружица и Божица Видановић, Прва дечја књига, ИИЦ, Београд 1987, с. 104. ⁵³ Бетелхајм, Б.
⁶¹ Ђурић, В., „Српскохрватска народна епика“, Антологија народних јуначких песама, СКЗ, Београд 1987.62 Росандић, Ружица и Божица Видановић, исто, с. 129. ⁶² Росандић, Ружица и Божица Видановић, исто, с. 129. ¹ Шневајс, Е.
62 Росандић, Ружица и Божица Видановић, исто, с. 129. ⁶² Росандић, Ружица и Божица Видановић, исто, с. 129. ¹ Шневајс, Е.
Росандић, Ружица и Божица Видановић, Прва дечја књига, ИИЦ, Београд 1987. Росандић, Ружица, „Традиционално спрам савременог“,
Росандић, Ружица и Божица Видановић, Прва дечја књига, ИИЦ, Београд 1987. Росандић, Ружица, „Традиционално спрам савременог“, Расковник, 53—54, Београд јесен—зима 1988. Рот, Н.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
смо страшно мала, мада симпатична земљица, испричах им причу о зецу: — Дакле, тај зец — почех — мазнуо је нешто више ружица него што може поднети, пресисао, како се то код нас каже — а код вас?
— Па, ништа ... — рекох. — Када се зец пробудио, најпре се протегнуо, утврдивши да је ружица од синоћ била чист фалсификат и да је срећни добитник једног овећег мамурлука.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ђе речемо, да се састанемо, Јал’ у моме, јал’ у твоме двору, Јал’ у башчи под жутом наранчом, Ћено цвати чемин и ружица, Чемин с ружом лијепо мирише, Тешко оном, ко за ким уздише!
даждети, кишити, падати у ситним капљицама, сипити рујно вино - црно (црвено) вино русица - деминутив од руса, ружица ручни ђевер (девер) мужевљев брат који води младу на венчање Саба (сабах) - 1. зора, рано јутро пре изласка Сунца; 2.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
“ 2 Мајка сина у ружи родила, Ружица га на лист дочекала Ластавица пупак одрезала, Бела вила у свилу повила, А челица медом задојила.
Спавај, спавај, чедо, сине мили! Уроци ти под ногама били Као коњу плоче све четири! 3 Мајка Јова у ружи родила, Ружица га на лист дочекала, Бела вила у свилу повила, А пчелица медом задојила, Ластавица крилом покривала: Нек је румен
5 Здрав, бане, домаћине и банице, кућна домаћице! Дао ви бог синова колико у бога жуђели, снашица — питомијех ружица: да се с њима дикате, ка зец брзином, ка поље ширином, као небо висином.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
те све то побаца до врага, и онда силази доле на Дорћол до кафане зване „Код Наполеона“, где му се чинило да је „ружица“ права, а друштво оно старинско и предратно.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
САРА: Ово је мој рођак Светозар от Ружичић, који је... РУЖИЧИЋ (дигне руку): Станте! Ружица је цвећа царица. Кад је богиња Венус, или Афродита, Адонису јагњенце давала, раскрвави се од трња околостојећи ружа, и
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1888. НИМФА Тамо где густи бршљан шумори с лиснатих грана, И бистро језеро шуми и ветрић уљуљкан спава; Где дивља ружица цвета, и расте зелена трава, И благи покој влада У древно, исконско доба, у доба пролетњих дана, Живљаше нимфа млада.
Ту источник хладном струјом тече, И ружица сладосно мирише, И пурпуром украшено вече Благим миром и топлином дише. дише.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
јунци да шетају, Кад се у срце усели пролеће: Тад веселом младежи свака бруји улица, На врх репа лавовскога букетић је ружица. О пролеће дивотно, све са тебе полуди!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Међутим, стајаћа имена по правилу пријатно звуче: Недељко (прота), Мара или Јања (крчмарица), Ружица (црква или жена), Павле, Јован, Златија, Хајкуна, Јелица, Анђелија.
а висока стаса, коса јој је кита ибришима, очи су јој два драга камена, обрвице с мора пијавице, сред образа румена ружица, зуби су јој два низа бисера, уста су јој кутија шећера; кад говори — кâ да голуб гуче, кад се смије — кâ да бисер
а висока стаса, коса јој је кита ибришима, очи су јој два драга камена, обрвице с мора пијавице, сред образа румена ружица, зуби су јој два низа бисера, уста су јој кутија шећера; кад говори — кâ да голуб гуче, кад се смије — кâ да бисер
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ПРАВИЦА Кано овца међу вуци, ка голуб мећу крагујци, и звезда у црну облаку, ружица у водљиву трњу, перуника у риту, — прониклица правици у злу селу!
Камен, гвожђе, лашње се одмекшава него ли злочести људи. Сави сами комади не долазе (ако се не подиже тражити их). Ружица мирише, а бжур задише. И у житу јест чиста пшеница, и има раж и кукољ. Туђе вере ни куди ни хвали.