Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Још за који дан, па ћу бити сам свој тутор, и онда нећу њих, него ћу твога оца молити да ми те поклони, ружице моја. — А како може мој отац без мене живети?... — питаше зачуђено девојче. — Сви ћемо заједно живети!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Она је била бјеља од снијега, руменија од ружице, сјајнија од сунца, да се таке на свијету рађало није нити ће се рађати.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
на шта му се будући таст начисто избезумио и отерао га са свадбе. Дакле кад су били код четврте литре ружице, режисер викне у мегафон, или како се већ та ствар зове: „Сулетов дублер, на сцену!
Наравно да је омршавео кад стално увлачи ваздух. Али, чим се заборави, онај споменик ишчезлим шприцерима од ружице покаже се у свој својој величини. Петог дана упловисмо у филозофске воде.
достигла немогуће висине, а келнери су начисто зрели за мускулус-фибер, спали с ногу од силног базања и дофуравања ружице. А сад, пазите овај прелаз!
“, а приликом отварања сваке нове флаше „ружице“ у нашој кући обавезно се спомиње мој стари френд који је још 1947. године рекао: „Да је вода добра, не би је вадили
—казао је тада Тотунбеј Фадил Зоглу, који је, и против правила Курана, пристао да мазне литар и по ружице са Суленцетом, наравно, на свој рачун!
Када бих при руци имао нешто чашу ружице, подигао би је у ваше здравље; овако ћу само са водом! Докле, наздрављам вама, нашој новој олигархији и вашим девизним
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У словну славу јасните се, фруле! БРУЈЕВИ РОЅА ЦАНІНА Сјани ми, сјани, дивља ружице: ово су часи распуклих сања. Узалуд тржем прозукле жице у вражјем колу около пања.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ђевер снахи ријеч говораше: “О снашице, питома ружице, Ил’ си расла бора гледајући, Ил’ на мога брата чекајући?“ Снаха њему тихо одговара: “Н’јесам расла бора
“ 156. Ој девојко, питома ружице! Кад си расла, на што си гледала? Ил’ си расла на бор гледајући, Ил’ на јелу танку поноситу, Ил’ на мога брата
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
и са свим глух, те стане пјевати а све штапом врти у наоколо, па овако обучен и преврнувши глас запјева): О ђевојко, ружице, ружице! О невјесте, љубице, љубице! Моја жено, душице, душице! Старе бабе, грознице, грознице!
глух, те стане пјевати а све штапом врти у наоколо, па овако обучен и преврнувши глас запјева): О ђевојко, ружице, ружице! О невјесте, љубице, љубице! Моја жено, душице, душице! Старе бабе, грознице, грознице!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Она је била бјеља од снијега, руменија од ружице, сјајнија од сунца, да се таке на свијету рађало није нити ће се рађати.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Брада му пократка, округла, и власи на глави беле како снег, а образ чист и млад, пун млека и ружице; поглед дрзновен, но у исто време љубак и милостив; очи пуне живота и неке особљиве сладости.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Она га је мучно слушала, мрштила се, није му веровала. — Не мучи ме. Боље погледај ове ружице на јагодицама; то необично и неприродно руменило најбољи ти је предзнак смрти. Не заваравај ме, ја нисам дете.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЕВИЦА: Молим вас, нисте ли какав плаветни папир нашли? РУЖИЧИЋ: Рујна боја ружице Ружичича јест то лице. ЕВИЦА: Молим, слатки господин филозоф, ја то нисам разумела, не би ли доброту имали простије
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Љуби мене љубованко, Нек нам срећа сја, Ако не знаш шта је љубав, Учићу те ја. XXВ Ој, ружице, цвете вити, Ти се немој поносити!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Хоћу од треће; јер ти ми Цвећа не бираш сама, могу, слеп, божур у име Ружице избрати. Твоје, пиљарице, дивљаке онда Носи па продај кад добро угњиле, не квари нит’ цене Другим побијај.
Ну молим те, поточе, — Так’ ти било водице, И расле ти вјечито Наколо ружице, И у теби љубавно Одс’јевале зв’јездице! — Када моју дјевојку Амо жеље довију, Да у теби огледа Пламак својих
Рек’о б’ да гледиш два тек развита пупољка, Ружице беле један, румене руже други. Има људи којим’ у души ружа је бела; За румену ћу ти ја сваки пут душу дати.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
У Сумраковцу 1858. ПОСЛЕ СМРТИ Ножеви кад ми срце поделе, Над гробом звекне крвави мач, Слатке девојке, ружице беле, Нећу да чујем ваш горки плач! Немојте рећи: „Овде почива Љубави наше увели струк!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и од цвећа свакојака: »Од селена и од калопера, Од босиљка и од трандовиља, Од кадиве мале и велике И од оне питоме ружице«). Такво место т. објашњава податак из околине Бјеловара: »око 1860.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Сањалачки гора брују, А по странама Наранџа се стидно руји Међу гранама. Ја запитах украј мене Поток, ружице: „Где су људи? Где су жене? Камо дечице?
Ја запитах украј мене Поток, ружице: „Где су људи? Где су жене? Камо дечице?“ А ружице ћеретају С благим лахором, И потоци жуберкају Тајним жубором: „Место људи, што их змија Од нас одроди, Лепши свет ће
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У храму икона стоји На златном сликана платну; У пустош лета моји' Светлост је сипала златну. Анђели и ружице Лебде сврх Госпе благе; Очи јој. усне и лице Баш кô у моје драге.