Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Берберин, на старом фраку ружом закићен, рад би Марка мимоићи, но не да му Марко. Раскречио ноге па стао пред Перу, подбочио руке, а у десној му
Црњански, Милош - Сеобе 2
Пси су лајали. У вратима Херренхауса, у башти, између два бела стуба, обрасла ружом, појавише се укућани. Неки човек необичне гојазности, у чизмама до изнад колена, у белим, јахаћим чакширама, од коже –
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
стигли готово истовремено, а онда се она зауставила и почела да уређује своје мишје сиве чуперке, пудерише се и боји ружом бескрвна уста. Држећи Грету у крилу, Рашида је чучала на скели и питала ме очима шта то треба да значи.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Да их угради на волове? Ваде пртљаг и крећу за Ружом, неком само њој познатом пречицом кроз поља, и таман кад помисле да су близу циља, отвара се нови шпил брда, поново је
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Тек с девојке зарумени воће тамном ружом дисове мекоће. Откриј недра, историјо сура: позна зрелост у корову спава, парабола, од бола фигура, отрже се
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Та она је тако срећна, тако срећна!... Невидљива вила оплела је мрежу од самих љубавних конаца, посула је ружом, шебојем, рутвицом и другим миришљавим цвећем, па у њој љушка и успављује занесену, љубављу очарану душу...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
се састанемо, Јал’ у моме, јал’ у твоме двору, Јал’ у башчи под жутом наранчом, Ћено цвати чемин и ружица, Чемин с ружом лијепо мирише, Тешко оном, ко за ким уздише!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
жене, једно другом до увета, па сви, веле, у дугачким антеријама и у јеменијицама са заковрченим врхом навише и са ружом од вунице на врху. Све је то знао свет у селу, а нарочито неке удовице.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
песма многих милиона И док по небу круже сенке црне, Ето се буде из прошлости голе Спомени с цвећем, са ружом и крином, Ћућоре тихо као под сурдином, Дрхтави звуци старинске виоле.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
су јој двије звијезде, лице јој је јутро румено, под вијенцем гори Даница; уста су јој пȁрôм срезана, усне су јој ружом уждене, међ' којима каткад сијева сњежна гривна ситна бисера; грло јој је чиста филдиша, б'јеле руке — крила лабуда.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
4. УСПАВАНКЕ 1 Мајка сина у бешици ниша: „Нини, сине, нини, добро моје. Мајка тебе под ружом родила, Ластавица пупак урезала, А пчелица медом задојила, Бела вила у свилу повила, Друга вила бабица ти била!
Дичио се с твојим породом као Даница на ведру небу, и китио славом и поносом као гора с Ђурђевданом, а перивој с ружом и босиљем, дабогда! Који год рад радио, ода зла се бранио, нико ти не наудио.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
као сунце сине, Кад се крвца опере студенцем, А јунаци овенчају венцем, Српске земље оките се миром, Српска деца ружом И шишмиром, Српске моме струком рузмарина, Српска мајка кад загрли сина, Кад се сунце на школе осме'не, Хај, на школе
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ко птицом исцели Понор пролећу безазленост преда. Ружом погрешно и нежније казана ватро, Пролеће прође и нико се не стиди Да преостале дане као будућност види, Коју прелетају
својим златом својом чашћу Хоћемо ли моћи да платимо ноћ љубавника Не, ми ћемо се зауставити Пред њиховом пишљивом ружом Ми ћемо постављати тешка питања њиховом Сунцу Или ће одговорити или пасти Једна ноћ другој ноћи пут Додирнут циљем
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
ГЛАВАШ: Ни корак даље! Бар ћерци не дам старог војводе Да лица свога ружом мирисном Окади дворе гадног тирана. Ил’ да му гласа танком песмицом Скраћује часе дуга времена, Војводе часног
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
сред раја: гране су јој од злата, а лишће од сребра; под њом је постеља посута сваковрсним цвећем, највише босиљком и ружом, и на постељи се одмара свети отац Никола (Вук, Пјесме, И, 209). Сува д.
Девојка, да би је момци волели, треба да уочи Ђурђевдана метне з. (и друго неко цвеће) да преноћи под ружом, и онда га меће у воду у којој ће се купати (СЕЗ, 14, 59). Девојке на Цвети пресађују з.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
главу Однели је у град цара пса И бацили је пашчади Када се пробуди поћи ће по њу Са црном марамом у левој И црном ружом у десној руци У сусрет ће му изићи Курјаци његови на црним коњима Са црним заставама Носиће му главу На укрштеним
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како грозничаво, помицао казаљке! Како потиштено ћутао покушавајући да се сети њеног лица и младића који јој га је с ружом поклонио! — Гле, какав јахач! — засмејала се девојчица. — Још је смешнији од тебе!