Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Али међу колевком и гробом има и варијација, као: лептир, цвеће, рузмарин, девојка, испаран оклоп, венац лаворов... А после?...
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
винем увалом, куд вија коња сват полудео, тобож утварин сен да сустигне - а Господ с трона као да каже: Јесен, рузмарин...
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
БЕЋАРЦИ 253. Ваздан ведро а увече тама, Дико моја, не смем ићи сама. 254. Савио се рузмарин до страже, — Лоло враже, џандари те траже! 255. Дико моја, високи јаблане, Ја ћу теби саломити гране! 256.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
4 ТУГА МАТЕРИНА ЗА ПРВЕНЦЕМ* 5 КО ЋЕ КАО ЉУБАВ! 6 ОРКАН 7 ИЗ КОСМИЧКИХ ПЕСАМА 9 ЈЕДНОЈ ДЕВОЈЦИ 13 ОДЗИВ 14 (ХАЈНЕ) 16 РУЗМАРИН 17 НА ИЗВОРУ 19 ХЕЈ, ДА МИ ЈЕ ЦАРЕВАТИ...
Ал’ она, она, што ми је Сву срећу убила, Мрзила није никад ме, — Никад ни љубила. РУЗМАРИН Млада мома неговала Зелен рузмарин, Што ’но га јој поклонио Газда - Лазин син.
РУЗМАРИН Млада мома неговала Зелен рузмарин, Што ’но га јој поклонио Газда - Лазин син. Свако јутро устајала Раном зорицом, Свој рузмарин залевала Бистром
Свако јутро устајала Раном зорицом, Свој рузмарин залевала Бистром водицом. Зборила му: „Ал’ си красан, Рузмарине мој! На срце ми, у душу ми Пада мирис твој.
Зборила му: „Ал’ си красан, Рузмарине мој! На срце ми, у душу ми Пада мирис твој.“ А рузмарин усуди се, Шапће — учи је: „У сватови ја миришем Мало друкчије. То ти не знаш, луда млада, Сад ти рекох, знај!
Дивна ј’ мома, кад је румен Стида облије. А рузмарин замириса Најсватовскије. »Јавор« 1887. НА ИЗВОРУ (Слободно по Шамису) Хај, под липом извор што је!
Дај ти, Боже, добру срећу — Ал’ мени се тешко дише. Рузмарине слуга дели, А рузмарин не мирише. Дај ти, Боже, добру срећу! — Али коло не хвата се. Суморне су твоје дрýге, Не чујемо слатке гласе.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
XXВ Ој, ружице, цвете вити, Ти се немој поносити! Рузмарин је јоште мали, Ал’ се већем хвали: Чим га који цветак види, Таки се застиди.
Ал’ ми нико не може отети: Љубити вас — и када вас нема. XXXИX Вратисмо се спред олтара Са бурмама измењеним; Рузмарин је мирисао На грудима њеним. Киша пљушти, небо плаче, Па весеље мути.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
марта 1855. Твоје се друге купе, Ој, лепа дево ти, Рузмарин цвеће сваку Кити зелени. Под венцем и ти, млада, Дочека данас све, Али не као нева Свате кићене. А сваки сузе рони.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
НИЦА 97 РАЖ 100 РАЗГОН 101 РАКИТА 101 РАНИЛИСТ 101 РАШТАН 101 РЕН 101 РЕПУВ 102 РОГАЧ 102 РОГОЗ 103 РОТКВА 103 РУЖА 103 РУЗМАРИН 104 РУЈ 105 РУТА 105 СЕЛЕН 106 СЕМЕ 107 СЕНО 108 СЛАТКА
из цвета је средство против колере, а шипак се употребљује (против) пљувања крви; срдобоље; падавице (ГЗМ, 4, 162). РУЗМАРИН Роѕмарін (роѕмарінуѕ офф.). Рузмарин (рузман, зиморад, цвипрњак, рабазиња, Шулек). Р.
РУЗМАРИН Роѕмарін (роѕмарінуѕ офф.). Рузмарин (рузман, зиморад, цвипрњак, рабазиња, Шулек). Р. је сватовско цвеће по превасходству, и као такво спомиње се често у
, 68); р. ките мртво дете, момка и девојку (ибид., 100). Рузмарин. У народној песми девојка: »Све сватове на венцу превезе, Младожењу на струк рузмарина« (Вук, Пјесме, 1, 74). Семе.