Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Тако дува, да дивљу патку, у лету, посувраћа као рукавицу! Капу, да ми је кошава не би одувала, не носим на глави него у рукаву!
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Пружила је ка гомили своју у црну рукавицу обучену ручицу на чијем је длану било исписано да ће последњи потомци кнежева и победиоца код Епидаура бити просјаци.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Перчатка, каже – коју Ана помену – значи рукавицу. Хтео је да се фамилији учини да је оно, што му Ана рече, речено узгред, као у некој фамилијарној шали.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Сад пође бака, узме у рукавицу осјевина и стане просипати за собом, вабећи јарца: — Јац јацо, јац јацо! Јарац иђаше за бабом докле тецијаше из
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Сад пође бака, узме у рукавицу осјевина, и стане просипати за собом, вабећи јарда: „Јац, јацо, јац, јацо!“ Јарац иђаше за бабом, докле тецијаше из
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— А, ту те жуљи?... Ускочио си, ускочио си... Шта ме гледаш, потпуковник си. Али... И ђенерал ставља рукавицу на уста. Па опет мајор трза узде јер се његова кобила поравнала с Милком.
њу почиње да везује прави од мене срећнога роба свога малога господара, ја се овога пута уздржах да подигнем малу њену рукавицу која је, био сам приметио, на земљи лежала.
упутисмо вратима, кад баш овде примети она оно чега сам се толико бојао, и брзо окренувши се приђе и дохвати своју рукавицу. Тога тренутка и од тога ја сам осетио тако силан удар од срца у главу, да сам мислио: свиснућу.
Радосно га примајући, она ми сместа поврати своју малу рукавицу, и то тако брзо као да је то одавно смислила, а ја узех овај поклон толико драг, дражи од свих које сам могао пожелети.
тачно колико је година прошло (али није много, кад сам у некој прилици случајно чуо да је мала Светлана, чију сам рукавицу давно био изгубио и заборавио, умрла. Али како сам ову вест примио не бих знао тачно да кажем.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Сад пође бака, узме у рукавицу осјевина, и стане просипати за собом, вабећи јарца: — Јац јацо, јац јацо! Јарац иђаше за бабом докле тецијаше из
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Ишли смо им у сусрет. Он скиде капу. — Бон јоур, меѕ петітеѕ! — приђе прво старијој, заврну јој рукавицу и пољуби руку. Поздрави се и са млађом. Затим се окрете према мени: — Мој друг, који је сада дошао са фронта.
Арлета поклопи моја уста својом руком. Осетио сам миришљаву рукавицу. — Љутим се на вас... Пре свега, зашто бих се плашила... Ви сте били врло љубазни...
Говорио је нешто и покушавао да ме поведе. Обузет нервозним стањем ишчекивања, гужвао сам кожну рукавицу и парао је ноктом... А оне још нису наилазиле...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
А сада уживам природу у овој њеној несакривеној лепоти. — Али ипак зато мислим и на ону црну рукавицу, фину, уску, са високим подлактица ма, какве су се некад носиле у Бечу.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
мог оца, па и моје мајке, лепо се видело како је кожа по костима разапета, баш као кад неко преко фине руке обуче фину рукавицу, јȁ! [То њено јȁ, говорио је често гос-Тоша, залудело га је.
— Младић се тад слатко насмеја и извуче из џепа једну распарену женску рукавицу. — То је Јуличина стара рукавица, а дала ми је Паула, и она и наместила.
За штедњу, господо т р е б а фантазија! Направити од старе рукавице ружу, то је ствар фантазије. Бацити стару рукавицу на ђубре, то је ствар немања фантазије. Мислим да вам је то јасно, осми сте разред! Е, добро, 'ајдемо даље.