Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ја сам други кнеже Павô: Павô беше соко сиви, Чудио се сваки живи, Е он шчепа Туре устим', А два друга рукам' пустим, Па заигра по мртваци Као муња по облаци; Ја у руци једној чашу, А у другој — опет чашу, У устима
Ови овде нога уштапљени, А по врату тешко увијени, А на главам' капе калајбуће, А у рукам' оно вито пруће, Што час тамо, час амо с' гибају, Па прутићем около шибају?
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
корабљекрушењем на средину бучна океана, кад окрену сунцу на рађање тражећ у њем себи спасенија - пређе сунце рукам докучили но ви моћним троном завладали.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
И он смеде амо доћи. Таки на поље!“ А господа поскочила на царичин миг, Гурају га, турају га рукам’, ногама. Кад изиде, на пољу га народ дочека, Смеју му се, ругају му с’: тако т’ и треба!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Изнеможе наша снага — На камењу голом спати, С оштрим трињем, мекињама Гладна грла продирати; Радним рукам’, свим мукама Не моћи ти помоћ дати — То сносити, мајко драга, Изнеможе наша снага!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
па је токе рукам' устављао. У другоме (из песме Женидба Милића барјактара) — рекли бисмо — у још снажнијој слици приказан је Милић у
Марка Краљевића, а на врату синџир-гвожђе тешко, скочи Ђемо на ноге лагане; синџир-гвожђе земљи притезаше, он потеже рукам’ и ногама, — попуцују руке из рамена, попуцују ноге из колена; ал’ је тврдо гвожђе уватило.
се прену јунак из травице, те он виђе црнијем очима да су њега Турци притиснули, а код њега не има оружја: како кога рукам’ доваташе, те о земљу њиме удараше, та у њему живо срце пуца; уби њему друга седмерицу, док му б’јеле освојише