Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Врази моји проклети мене преварише, радост моју посљедњу навјек заточише. Сви веће врази моји руками пљескајут, хулно звижде на мене, а злобно глас дајут: „То ли она преславна Сербија у свјету?
в Венгерској ина, Њест уже отрада, В жалост бих једина: По славје толикој, Храбрости великој Стах еја поругана. Руками в’ сплескаша Врази моји сушче, Хулио позвиздаше В злобје вопијушче: То ли она славна Сербије прехвална, Работница наша!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Која ли надгробна појања, теби, бесмртному да бих одпојао? А да с којим ли руками прикосну се нетленому ти телу? С којима устнама да целују твоје ноге, од којих но тутњење, глас, преплаши прво у рају
БОГОРОДИЦИ КРАСНИХ ОЧИЈУ Богородица лоза издаје своје две сисе кано два грозда... С обадвима својим руками доноси нам чанке слатка јела Очи красне своје имаш, погледај одзгор на нас, худе слуге твоје!
Утече испод града с бољима коњици, на једно високо брдо стаде гледећи што чини море, бусајући се с руками у прси и по глави му од тешке невоље.
је) Младина и врло хитлена, скоро је спотицна, јер под ноге незгледна; лепше је са штапком подпирати се, неголи с руками размахивати, полако шетање сврх трчања задушна, лише уз ветар (а никад на нашој капи без њега није с многих страна).