Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Једна права, широка и углачана летва, која је на својој средини имала рукатку, служила му је као лењир, а друга једна, која се обртала око тешког оловног ослонца и имала покретну дрвену писаљку,
“ Лагранжеове једначине важе за било који проблем. Оне су нека врста аутомата. Баци у њ звечећу пару, окрени рукатку па ћеш доћи до тражене робе“. „Не разумем шта хоћете тиме да кажете“ одговори ми Лагранж. „Одмах ћете ме разумети.
У аутомат Лагранжов, његову општу једначину, имаш да, место звечаће паре, ставиш израз за живу силу. Обрни затим рукатку интегралног рачуна, решење проблема пада, готово на тањир“. Сви се смеју, па и Лагранж.
Служитељ шчепа рукатку машине, а њен потковичасти магнет поче се обртати. Но што се брже обртао, у толико више морао се послужитељ напрезати;