Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
на покровитеља својего, и јоште у оваком положају, да истребленију серпском клоњашчаго с̓ тирјанства никому другому руки своја не простирајут, токмо покровитељу својему.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
В обеих моделях ребенок трактуется как мальый, беспомощный, неразумный, слабый, зависимый, самой судьбой отданный в руки взрослых.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Помрачи се и вид мој, руки ослабили, згубила сам и снагу, сасвим ме сатрли. Славна моја сва храброст на Косову паде, а тко ће ме утјешит, нејма
Многократ плаках сја Слези проливаја, Богу Творцу молих сја Руки простираја: Виновниче созданиј'! Осветли ми дух мој При последњем издиханији, Да узрју пут свој Камо аз појду Из сего
Вид мој потемни еја, Руки ослабјеша; Крјепост измјени еја, Рани мње задјеша: Славна моја храброст Обрати еја в жалост, И њест утјешајај.
Вашим с поздравленијем дражајшеја мојеја матере, дондеже сам успјеју пријти, процјеловати Вам Вашја прекраснија руки, јеже будет, јако же надјеју сја, в октоври мјесјацје. Прошчајте — Терлаич.” — У Летопису (стр. 144. и 145), уза ст. 1.