Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Готово ми га је било жао, онако престрављеног, на часну реч! Кад зрело размислим, рекох сама себи перући рукице-прљавице од свега, постала сам, изгледа, толико блазирана да ме чак ни туђе невоље више не веселе!