Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Стојану заигра обријана и обрасла кратком чекињавом косом брада; он затрепта очима и одједном рукну у плач. — Десет година сам овде, слатки братићу... Немам куд... да умрем овде...