Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Петри ударише сузе. Она узе његову руку и притисну је на своје смежуране образе... — Мушка руко!... Одбрано нејаких, а поносе мајчин!... Иди, сине!... Мајка ће плакати, али ће те благосиљати!... Иди, соколе мој!...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Јер онда би тек делила тог остатка вредна била, десна руко, твога мила, медна уста, вас, ох, вас!” Шеста ноћ се тако збори, шеста ноћ се тако гори, шеста ноћ се тако
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Летим с вилом бродарицом, уз Дунаво, низ Дунаво а дан лебди, сенчен птицом, и модри се посустало. Живо, руко, шарај слово, сентандрејско крепи коло! У пређу се сплео сновач: Бреме, Виљан, лист с Липове, те Илочац.
Проспе се књигом светлост с Јордана. ГАВРИЛ СГЕФАНОВИЋ ВЕНЦЛОВИЋ: ПОЛИЈЕЛЕЈ, ВИЊЕТА Не дршћи, руко - хартијо, не веј: с љубавних боја већ цури лето.
Не дршћи, руко - хартијо, не веј: са Божур-поља мастила лију у срцаст цртеж с осам очију, од чијег луча (као да Егеј наранчи
Не дршћи, руко - хартијо, не веј. ХРИСТОФОР РАЧАНИН: СЛОВО У ЗОРИ БЕОЧИНСКОЈ Тек листак жут сам међу иноцима. Са смежур-шака
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Света руко, згроми ме сад, мислила је и дуго и страсно притискивала усне на хладан камен гробнице, уливајући у њих сву своју крв
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
не би њини свијетли погледи величества небесне прелести свеколике могли прегледати; ти л' се, слаба, усуђујеш, руко, да опишеш пољах небеснијех величество и красоту дивну и ангелска вјечна наслаждења?
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1882. ВИКТОР ИГО Умови с’ диве, душе се диве, Срца се диве величини твојој, И многи, руко ширећ’, Јадикују Богу, Што с’ тако велик’, па те Загрлит’ не могу.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
својом љубављу хранити треба у овом изобличеном простору чија смо поломљена ребра из чијег камена чудовишне птице вире Руко испружена према другој обали клони Ако смо пали били смо паду склони Овде је ноћ што се животу опире ТИН С друге
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
она, збори она Старим гласом речи ’ваке: „Мој породе, сав мој роде, Рано слатка, горка муко, Незгодо и десна руко, Моји боли, мој мелеме, Ви премили синци моји!
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Сердари, капетани, војводе! Слободе свете тврди стубови! Пропалог царства руко челична! Насиља турског плахи потопе! Планина ових сјајни оклопе! ВЛ. ВАВИЛА: Ох, кад те видесмо!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
да би мајци оставио дуге мучне тренутке присећања (Окретала, превртала с њоме,/ Пак је руци тијо бесједила:/ "Моја руко, зелена јабуко!/ Где си расла, гдје л' си устргнута").
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Таква су и ова: Моја руко, зелена јабуко! Снахо јело, неношено злато! О ти бане, очи обадвије, с којим мајка иде по свијету, по свијету и по
Узе мајка руку Дамјанову, окретала, превртала с њоме, пак је руци тијо бесједила: „Моја руко, зелена јабуко, гдје си расла, гдје л' си устргнута! А расла си на криоцу моме, устргнута на Косову равном!
Та нека те турски цар не јаше!“ Преби бритку сабљу навалију: „Навалија, моја десна руко! Та нека те турски цар не паше!
Њега тражи на кулашу Јанко, тражио га, па га помињаше: „Ђе си, Вуче, моја десна руко? Мене прође моје четовање!“ Тек што Јанко у ријечи бјеше, ал’ ето ти Мандушића Вука и он води од Кладуше Муја, везао