Употреба речи руковали у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Та чак смо се и руковали и пољубили пред њим... — Пољубили!... Та иди, молим те! Та шта говориш!?... И пољубили... — Да шта ти мислиш!?

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

Човек је просто пребледео. Покојник му је пришао, руковали су се и дуго су разговарали на вратима радње. Кад се растали, ја сам пришао газда-Ристићу, и питао сам га: Је л'те,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— По пет разорном!... Са савршеном тачношћу људи су руковали справама, топови су урликали... Наједном се проломи нешто иза топа, пунилац налете на нишанџију, земља засу топ и људе.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Али сам се суспрегнуо. Људима као што је он то не пристаје. Не, боље овако! Само смо се руковали. Са мном опет нешто није у реду. Млади је доктор мрштио чело нада мном.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

била окончана, борба између Хенрија и мене, која се одигравала по страни, није више имала смисла и ми смо престали и руковали се. Признао је да је срећан што је борби био крај, а био сам срећан и ја.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Рекао бих да је Танасије, али откуда он са пешацима, каплар је, и још пушку носи. — Ја сам, Танасије Првуловић. Руковали смо се пријатељски. Питао сам га зашто носи пушку.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности