Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Сава и Никола узеше своје завежљаје па одоше навише у село. Симица испреже мркова, тури му једну руковет сена, па уђе у механу да попије она два гроша што су му учитељ и писар на ракију дали; а већ — ако затреба, моћи ће се
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Треште гнезда, јаја по зраку звоне. Глувог доба свила у ћуку гуди. (Дотичу ми чула каденцу коса, руковет крагуја.) Не престај, теци, диктатуро с гаја јер могу, учас, шуме да онеме, да буде збрисан језик чавке, креје, да
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Сунце је залазило и кроз шумска стабла протурило руковет косих зрака у ком је, као у каквом вијору, опијен сјајем заходнога сунца, играо рој мушица.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— узвикну чича Пера и трже српом прву руковет. У том крцнуше врљике одмах иза њега. Он се следи и пови очи у страну, па видећи нејасно некакву дугачку и белу
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Студен, цича, пометох се, те ја сврни у вас. Кад тамо, шћућурили се вас десетина око пламичка. Виђу нема до руковет врежине на огњишту. Та наложите! рекох ја. — Како! шта! повикасте ви, та оволиког огња нијесмо никад до сад наложили!
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Овом приликом, разуме се, не могу набрајати ко је, када и како бележио, али дужан сам напоменути да издвојена мала руковет песама – што је можда случајно, можда и не – сва потиче из записа које је Иван Јастребов, тај велики пријатељ нашега
на којој ћемо се задржати, „Анђа капиџија“, постала је познатија тек кад ју је Васко Попа уврстио у своју пробрану „руковет народних умотворина“, коју је 1958.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Еліаде, Траітé д̓хіѕтоіре деѕ релігіонѕ, § 128), нарочито је занимљиво ово: последње стабљике (тридесет или за једну руковет), док у кругу око њих седе жетеоци (или су српови тако поређани), везује црвеним вуненим концем, кити цвећем, и онда
Ћипико, Иво - Пауци
Огањ догараше; сестра покојникова баци на њ руковет сувари и модрушаст пламен весело лизну... Уто у кућу униђе најближи им сусјед Ловре.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Мало; руковет, и то незрело, ка зелено исто за оглед кидано, непуне шаке! што проходци не честитају, него машући главом куде.