Употреба речи руком у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Не! И никад га више видети нећу!“ — Ево, па читај! И он ми пружи својом сувом руком лист беле хартије. То је било писмо, женском руком написано: „Поштовани господине, О мојој тузи не смем вам

“ — Ево, па читај! И он ми пружи својом сувом руком лист беле хартије. То је било писмо, женском руком написано: „Поштовани господине, О мојој тузи не смем вам говорити: она је голема, неизмерна...

На бледим цртама њеним простирала се нека необична мирноћа; изгледаше као да је смрт својом хладном руком помиловала. — А шта је теби тешко, чедо моје? — запитах је гласом у коме је било саучешћа. — Шта тебе боли, дете моје?

— На мојој души, као сињи камен, лежи терет прошлости, а садашњост немилостивом руком срце ми цепа. — Уздај се, душо, у будућност! По њеним бледим, мирним цртама заиграо се тужан осмејак. — Будућност!

Сирота, кад је видела брата у крви, пала је у несвест! Чича Марко једном руком отвори врата, па онда лагано, с највећом пажњом, положи сиромаха на његову сиромашну постељицу.

Ја одем у подне на казан. Тужан је у то доба био призор око тих казана. Бледа, мршава лица пружају дркћућом руком своје лончиће, да им се од те посне хране што удели, а кувар им, под надзором неких људи, једном голом варјачом сипа

“ Ја одох да понудим тетку; дотакох се руком њезина рамена: мислила сам да спава, па је треба пробудити; али је она била будна, отвори очи и гледаше ме тихо

се гомила разиђе, али дође онај господин у белом капуту и панамашеширу; поглед му беше строг, лице намрштено, левом руком ме је ухватио за раме, а десном је из мога крила бацао јестиво: „Нема хлеба ни за тебе ни за твоју мајку!...

„Грлице, шта ти је?“ питаше ме тужно осмејкујући се. „Воде!... Само једну кап воде!...“ Он се маши руком у недра, извади један мали судић чуднога изгледа. (Ја онаки никад нисам видела, само то једанпут у сну.

Он ми га дркћућом руком додаде: „Узми, напој се, Грлице! Вода је мало врућа а није ни чудо: та двадесет је година како је у недрима носим!

“ После је дубоко уздахнуо. „Ал’ ево!...“ И он ми дркћућом руком пружи један мали завежљај хартијица... То беху банке од незнатне вредности (две-три петице), неколико сексера и једна

Мене је једанпут заболела пета на левој нози, па сам се напио животне водице... прође, ама као да си руком однео... Кад се школа пустила, учитељ скиде наочари, натаче качкету на главу, оно мало косе заглади по слепим очима,

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Не смео без ножа ни пред брата! Са кућишта се на гробиште премештао! Не нашао ни корена, ни листа! Десном руком чорбу од леве мешао! 2. Дао капу правити, немао је на шта ставити! Жена ти месила прашину, кишино тесто!

Из пшенице до појаса, под ведрином која расте, с руком на жени гледао леђа потопа! ЗАГОНЕТКА Место тучка (с два је кила три претегло!

Кнез левом руком придржава узду, а десном руком показује на југ: јуче је та рука била путоказ у победе од којих се очекује да

Кнез левом руком придржава узду, а десном руком показује на југ: јуче је та рука била путоказ у победе од којих се очекује да ослобађају и уједињују градове,

Голе, млаћене моткама, секирама, оборене под ноге, и дотучене у подножју брда уз које смо се пели, трећом нас руком, Тројеручице, исцели!

И узвиси, трећом руком, Тројеручице, све оне који су, стотинама руку, стотинама година, из жетвених слама, бацани на дно казана и јама!

сахрањене, Тројеручице, у ову земљу, испуњену мŷком, нек нас из ове црне земље у облак понесе храст, засађен трећом руком!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Него допусти нам да идемо да се договоримо не би ли нашли начин у чему би се помоћи могли.̓ — Везир нато ма̓ну руком: ,Еј исадиле̓ (срећан вам пут).

” Сад ја ово његово писмо мојом руком препишем и оним стричевим печатом запечатим и, аки би на Врачару било писато, с датумом августа последњи̓ дана

прођемо ја и Протић Јово. Истога дана Василије Карамазин донесе ми ово мало у кадифи евангелије, који изнутра својом руком на корица̓ написа овако: „Високопочтеному господину протоиерею Матвею Ненадовичу въ знакъ искренняго своего почитания

— Новљанин: „Аферим, море, баш си дал-крлукчија” (који руком за голу сабљу ̓вата). Он опет: „Удри море и други”. Те мој Иван и други.

” А они сви углас: „А како ћемо, капетану сјâти, кад ено Влâ пуна планина?” Он сирома маше на све руком: „Е, сјаш̓те, браћо, турске вам вире! Вла̓ се уплашио, ̓оће да бига, па ће нам бегове одвести или побити”.

из Кнића, и Павле Поповић; седо̓ и ја; а он одма: „Ето ваљевска и шабачка се сви поплашили и збркали, а овај (руком на ме) све што је радио и писао све је добро бивало, пак сад неће ни он, а шта ћу ја сам да радим!

” Манем ја руком, дође Хаџи-Мелентије и Теодосије, почнемо сви говорити колико смо боље знали, да га устанимо; и он одобри, бар данас

— „Е, којекуда, посеците ову тројицу, турске удворице, који воле Турцима него својој браћи Србима; а ово нека буде (руком на Милоша Стојићевића) војвода Милош Поцерац, Милошу Обилићу на место!

То је било дне 22. јулија 1805. — Ту је било, кад су ови Турци Ужичани пипали руком српске топове, и кад су видили да нису дрвени, као што су они држали, сузе им удариле.

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

— Ђаволи деца! — рече Ђура, осмехну се и махну руком. — Кад ево ти учитеља, па удри! Стоји писка јадне деце! — Гад! — рећи ће Спасоје.

Ђура и Спасоје заседоше на клупу поред оних што играју карата, па Спасоје, као једва преврћу ћи језиком, викну и лупи руком О клупу: — Механџија!... Вина овамо! Максим, Марко и учитељ згледаше се, а механџија притрча.

Док ето ти трчи за њим један омален господин у шубари па виче: »Стани, брале! Хеј, брале стани!« и маше на њ руком да стане. Окрете се Радан и устави волове.

— рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу. — Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола. — А је ли то старо, брале? — упита господин.

Док ти се навали њему нешто ва леђа, па све теже, теже... хоће да га завали натраг. Матни се руком на раме, кад али — шапа! На друго, и ту — шапа! Једва се мало осврте, нема детета да седи у колима.

— Јеси ли спремио, Ђуко? — упита свог пандура, свог љубимца. — Јесам, господине! — одговори пандур смахнув левом руком фес с кићанком до рамена за врат. — И ти ћеш са мном... Реци нек окрену кола.

— И ти ћеш са мном... Реци нек окрену кола. — Кола се окренуше и капетан уседе, па махну руком на Ђуку: — Хај̓д, пењи се! — Ђуко се посади у кола према капетану.

— и сложише се њих два и одоше да их зовну, а Ђуко оста осмејкујући се задовољан што му тако славно иде посао за руком. Извири мало иза вајата и погледа капетана, па намигне — као вели: »Гости се ти, господине, још мало!

Добош ја! Што бре, узимаш паре кад не мош вратити!... У мене, Дашо, нема шале! — Ту се капетан маши руком за чашу у којој беше допола вина. — А, молим, молим — убрза Узловић и докопа флашу да послужи.

— Тссс, куме, шта ћеш? — поче Радан, ако и пијан, да се правда. — Брига, брига, куме! — и ту махну руком као да је све пропало. — Хеј, хеј, мој весели куме! — рече Мато чисто жалостиво. — Хајде кући, куме, хајде!

Ово се не зна ни ко пије ни ко плаћа. — Пијеш, ето ти! — рече му Видак испевши се горе на доксат и показавши руком на кафу пред Милуном.

Попи и ћир Трпко ракију, па онда упита: — У Београд ћеш носиш то? — и показа руком на восак. — 'Оћу, ћир-Трпко; чујем добро пролази, па да се узме која пара.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Није као ове јако што ништа не помажу, него оне старе, „косовске” књиге, што је у њима свако слово светом руком напицано, а листови нису од хартије него од коже. А у тим књигама има молитава од сваког зла и напасти...

Маринко, као мушка глава, прихвати се домаћинства, али му је оно ишло врло рђаво за руком, јер беше лењ. Мрзило га потрчати и укаљати се. Да му је откуд да падне с неба у уста.

— рече он бесно. И десном ногом удари леву Станкову, па нави снагом на леву страну да га обори... Али му не пође за руком. Станко се већ надао томе колачу. Лева нога, коју Лазар хтеде подбити, оста чврсто припијена за земљу...

— Богами, децо, пожурите. Има се доста посла ове јецени... Ето, морамо и овога женити... И показа руком на Станка. — Богами, и реда је — вели Петра, мајка Станкова. Станко обори главу. — Како да није реда? ...

Сима је диже изнад себе... Све се живо запрепастило... људи нису веровали својим очима. Поп Милоје приђе да је руком опипа. — Је ли то? — упита кмет промукло. — Јесте — рече Иван.

А од јуче?... Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту дому његовом И пљује на седи перчин оца његова... Дакле, ко је тај Лазар?

Али стид, стид што га је с мајчиним млеком посисала, угуши желе њене. Она само махну руком и уздахну: — Девојка сам... не ваља се!... Па поче брисати сузе... — Не ваља се сузом испраћати!

Харамбаша извади нож из цагрија, њим прекрсти најпре хлебац, па онда одсече једну кришку. Десном руком одломи једно парченце, умочи у со, па пружи Станку. Станко скине капу, прекрсти се и поједе оно парче хлеба.

Пошто задимише, Турчин му се приже: — Па, Машо, тебе, канда они пас хтједе данас заклати? Маринко махну руком. — Махни! Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока. Јаки је као црна земља!...

— Махни! Кад ме стеже за гушу, ја рекох испадоше оба ока. Јаки је као црна земља!... Него, данас нам не пође за руком. Окрете се, ојађеник, народу па стаде беседити...

Ако сам хтео што сазнати, хватао сам жене и децу да ми кажу... Турчин поста нестрпљив. Он махну руком И пресече га: — Добро, добро! Немој ми причати! Ја хоћу да знам како сад ствар стоји. Твој план! Твој план ми кажи!

Таман је замицао у шуму, а иза једног пана, недалеко од хана, диже се човек. Попрети за њим руком, па рече: — Од твоје мреже, пауче, начинићемо ти личину! Иди, иди!... Тај човек био је Дева. 2.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

А кад стари клавир дирне руком лаком, Биће звуци црни: чиниће се сваком Као да прах ноћи пада по салону. ЧЕЖЊА Небеса су празна; немо вече

ми опет дођеш, ти ми приђи тада, Али не кô жена што чезне и воли, Него као сестра брату који страда, Тражећ меком руком место где га боли.

Дигла си сто мржња да стражаре, као Сто црних једрила, сва пред твојом луком... И тако мом даху принела си руком Цвет твог бића крупан, отрован и зао.

Сад, у ово дуго вече које пати, Цела моја душа затрепери гола, А челом уморним од труда и бола, Смрт је прешла руком, меком, као мати.

Да мог бога мрзиш једном мржњом холом, Да се гнушаш моје мудрости: и блажен, Да моју оштрицу хваташ руком голом; Да знаш да ћу бити исмејан и згажен. Нек се само један с раскршћа широка Врати са крвавом рукавицом: ходи!

природу која се свети, и није слушала кад су јој говорили о детету које је дала на свет, без његовог гласића, с мртвом руком на срцу. Тај је народ био строг и осудио је жену да остане везана гола за стабло у шуми да је ноћу разнесу зверови.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу. Та ово је слепац! — А? — упитах ја очима Јоцу. Он ми руком показа таблу више главе болесникове. На табли је стајало латинским речима, а по моме преводу: „Сушење очњег живца”.

Гле! А како да те познам? Била је сека-Сока, и надао сам ти се. Али... пиха, кад је то себе било! А, после, он ме руком поглади по бради — како да те познам? Пуштате, брате, те браде као попови, па не може човек ни да вас позна.

Онда, онда знао сам да си имао између обрва белегу од онога фириза, видиш! — Он руком хтеде да се дотакне девојке, али је она била давно устала и стала чак код оног другог празног кревета. — Видиш!

Очи се још јаче отворише. Из њих је севала тама. — Видите ли моју руку? — рече помоћник, машући руком испред болесника, а гледајући у мене. — Видим, — рече Ђорђе — видим, плави се. Видим прсте! — Прсте!?

велика пауза у којој не знам шта је ко мислио, а ја сам само гледао Ђорђа како га она с тетком води колима, како он руком напипава ждрепчаник и како се побаучке подвлачи под арњеве.

Тада ја видим девојку, девојку каке само на сну долазе! Она се исправи и поверљиво махну руком, и тако слатко каже моје име: „Јанко, Јанко”, и онда још нешто, али не знам шта, само осећам да је нешто предано,

Не, богами! Бог је велика заклетва!... Али ви, данашњи младићи!... Онда се пљесну руком по челу: — Ох, шта ја, грешна у бога, радим!... Мећем девојци грану на пут!... Иди!... Иди!... Иди!...

И онда јој се по лицу разли некако блаженство и некака светлост, и мени се учини да је Бог помилова руком, и да се светац насмеши, и да аждаја под његовим копљем зе'ну.

Писао ми је његов друг Јоле. Овде и овде! — он руком показа сасвим неодређено: најпре преко леве плећке, па онда дуж целе десне ноге. — Само га окрзло!

— Ћути! — рече капетан с ужасом на лицу. Брзо предаде дете жени, па притрчи богаљу. Потхвати га руком испод мишке и поможе му да закорачи једну греду која се била испречила на мосту.

— Хвала богу, само кад си ти жив! Све ће опет добро бити. Ово, — он руком напипа штаку — ово ће народ позлатити! Је ли тако, браћо? Сви прискочише одобравајући.

Ко је још видео да женска глава што одговора? И Анока ћути, али стегла руком своју рођену бутину, и нокти упадају у месо.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Ви то зачудо лепо умете и надалеко сте се прочули через њих. А ја, ђаво би ме мој знао, мени никад не испадну за руком. Шта све не радим, па не ваља! Не ваља, видим и сама! — А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида.

Какав му је само ћелепуш сама својом руком направила, први видљиви знак нежне наклоности према њему. — С тим се није шалити, — продужује гђа Перса.

па ни моја најбоља другарица Јула. — Ах, кáква — рече и ману сетно руком, а гледа у њу. — Немојте, немојте — прекиде га Меланија — знам ја мушки неверни род. — Ал уверавам вас...

Клавир, хеклерај, валцер и немецки... — ’Ајд’, ’ајд’, видићу и твоју памет — ману руком поп Ћира досадно. — ’Ајд’ уклони се с том лулетином — вели гђа Перса — да излуфтирамо мало собу.

је Шаца био послужен дудом, оним крупним »шпанским« дудом каквог надалеко није било, а набрала га је Јула сама својом руком; бирала га к’о голуб зрно, и наслагала лепо на широко виново лишће, па му дала кроз дéру која се тога дана први пут

— Ао, фрајла-Јуло — рече јој Шаца сав блажен — кад ћу бити тако срећан да ја сам, својом сопственом руком, могу брати у тој башћи и ја вас понудити!

да припале топ, сети се један Банаћанин, баш ће бити да је био из Иђоша, који се ту стрефио, па скине шешир и мане руком и каже: »Молим лепо, — каже, — господари!

Ваљда је зато и притисла левом руком груди, а десном дигла полако завесу, и стала слушати песму, и кроз шалукатре рекла му: — Лаку ноћ, лаку ноћ! — Јуцо!

Ди би мој газдашаг био! Ал’ прошло! — одмахну Нића руком. — А да је остало оно старо, та не би’ му био боктер ни у самим Бечу око цареве палате, а камо л’ у овим кавоним селу!

Поп Спира је већ узео свој штап и шешир, и гладио га руком низ длаку, дакле већ био спреман да пође, кад ће га поп Ћира јетким и дршћућим гласом ословити и зауставити. — Ама...

— Тужба је била концептована, и руком самога поп-Ћире, који је имао врло леп рукопис, написана. Тога дана кад је препивао начисто тужбу, послао је све од

’Ајде, гуцни мало! — вели Пера Тоцилов, и пружа му пун бокал вина. — Та... своји смо, — вели му Нића, па једном руком диже бокал, а другом капу с главе. — А, па, спас’ бог, газда Петре!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Зато да би угушио смех он јој руком одобрио и отпустио је. Али од владике никако не долазило одобрење. Док било лето Наза и не досађивала попу толико.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

учини као да је више пио него што треба, а Љуба се усиљавао претстављати се да нема много у глави, и то му је пошло за руком. Сад почну певати. Госпођа Перса имала је леп глас. Љуба је њу својим јаким гласом потпомагао. Много су певали.

Татијана је богатија, а Милева је васпитанија. Љуба ће најпре да проба богатију, па ако не испадне за руком, тек онда васпитанију. Татијанина мати је рада кћер удати за каквог ученог, или пак трговца.

Љуба свој посао започне. Салвет преда се, па транжирај. Врло му за руком иде. Сви се чуде његовој хитрости; а и сам себи се чуди, јер ово је тек трећи зец ког у животу свом транжира.

Кад неће као што ја хоћу, нећу никако. — Ништа, добра ће она бити за чика-Гавру. Ако ми не испадне за руком код Макре, а оно фрајла Варвара не сме фалити.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

у левој руци, искочи брзо на земљу, приђе команданту дивизије, принесе са свим лабаво руку до штитића па просто показа руком дуж белог друма, којим је сура и крива гусеница једнога пука форсирано журила подижући и сама велики облак прашине с

И онај хладан ужас, као неки ледени талас, обузе га до грла. Једном дрхтавом руком он развали онај танки дрвени капчић на лењирастом прозорчићу, те уђе нешто светлости, па засењеним очима које су га

виком и псовком масе гледалаца око моста, панично појурила напред, вукући за собом свога воћу што је једном утрнулом руком чврсто држао подбрадак улара, а другом се ослањао за земљу.

Он им приђе, па достојанствено и важно направи широки покрет руком и викну — Господо моја! Изненађени, људи се брзо прибраше па безумно бурно запљескаше рукама: — Чујмо, чујмо, чујмо!

Африка

Прва гола црнкиња. Кад види да их гледам, она застаје, и нагло, машући расклиматано, удара равномерно руком своје дете по леђима, а онда безбрижно наставља да ради. Треба дете сачувати од погледа који му може донети зла.

Чак и у ноћи се осећа чађ под руком, где год се ова спусти. Прилазимо некој врсти огромног мола подигнутог на кољима, осветљенога сам о лампама што клате

После пола сата чекања дође, оном стазом преда мном, први младић. Прилазио је хитро, чешући се једном руком по глави, носећи у другој уско кратко весло. За њим дође други и онда трећи. Сваки је донео весло за себе.

И када воз већ пође и само да би ми бар он махнуо руком када напустим то тло. Ја сам се у последње време толико спријатељио са Вуијеом, са његовом пажњом, огромном

Тражим му да скине маску. Он ме се ваљда боји и полази руком као да ће је скинути; жене, које би свакако морале умрети чим би виделе лик играча и сазнале који је од саплеменика

Сви су исти за мене, и ја сам као сви други за остале.“ Ћутали смо, и с часа на час ме је само задржавао руком да припазим на рупе и брежиће преко којих идемо.

Носачи се дижу, дремљиви, неми, и не изашавши још сасвим из сна. Узимају ствари које су им прве под руком. товаре их на главе и одлазе у ноћ.

Од свега на себи он има још само појас од црних врпци, кроз који је прометнут мач. Он је једном дигнутом руком наслоњен на колибу, и док прилазимо, љубазно нам се смеши, али, не мења свој став.

Многе једном руком пуном гривни придржавају котарицу на темену, а другом се поштапају на врло дуги штап. Њина мраморна брада и права

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

Пос пигени и дуља? ЈАЊА: А’хара! Оћимо да паднимо свију преко нос. ДИМА: Пистево! (Маја руком.) Какос керос! ЈАЊА: О, аделфе, сваку човеку има свога радост, тећи ја сум нестрећа, сас проклетина на моја глава!

ЈАЊА: О куга ди си, да прођиш кроз моју уву и изиђиш кроз његова уста! десет хиљада форинта, бре! ДИМА (маја руком): Епајсун. Знаиш што, кир Јања? Да ти речим на српско једну слово.

Црњански, Милош - Сеобе 2

) У реду, Петар је стајао као укопан, са руком на сабљи, пребледео, са кожом као мајске руже. А и његова рука, на сабљи, била је бледа, као од воска.

“ Десном руком, као да је хтео да отклони нешто непријатно, био је отурио грофа Палавичинија и узео му је рескрипт, незавршен, из

Идем, па шта буде! Аха! Аха!“ Ђурђе се био исправио и хтеде да нешто каже, али само одмахну руком и поче лулу да пали. – Кад одмахне руком, то је код њега био знак да се љути.

Аха! Аха!“ Ђурђе се био исправио и хтеде да нешто каже, али само одмахну руком и поче лулу да пали. – Кад одмахне руком, то је код њега био знак да се љути.

Не отварајући очи, заваљен, Петар је хватао руком, насумце, мушице у лету, а при томе би му глава спадала са дирека, на који се, седећи, наслањао.

Погледа мужа оним својим црним очима, под сраслим обрвицама, а Ђурђе хтеде нешто да каже, али само одмахну руком. Затим се диже, да оде са доксата.

“ Ђурђе, који беше застао, опет само махну руком, одлазећи. Петар их погледа, за тренут отвореним очима, затим опет завали главу и настави да се смешка, затворених

Он никада није трошио речи, пре напада. Кад би побеснео на неку неправду, почео би само да одмахује руком, затим да мрмља, да шкргуће зубима, да рокће, а кад би насрнуо, као вепар, погнуте главе, зграбио би противника рукама.

Он од селидбе одустати неће! Ђурђе хтеде да нешто каже, али, после, само одмахну руком. Павле му онда каза да је већ раније послао у Беч своје талире.

Ја сам за то да се иде. Таква сам. Куд пут води са мном, питаш? Куд хоћеш!“ Ђурђе је све више махао руком, као увек кад би његова жена почела пре њега. Знао је да то, после, не може да се измени.

Аха!“ Павле устаде да загрли братучеда и начини се велика граја. Ђурђе их је обилазио као медвед и одмахивао руком. Ана, висећи на руци Павлу, весело се сад смејала: „Чим од тебе стигне порук, Павле, ето нас до Беча, да тражимо наша

Кад краве цркавају, или кад се телад купују. Ђурђе би онда љутито одмахивао руком и викао, кад би они отишли: „Шта има да ми долазе? Нисам се ја отелио!

Теодосије - ЖИТИЈА

А дадоше и писмо оцу, синовљевом руком написано. Када родитељи и браћа видеше ово, благородни и сви скупа, мач пробадаше душе њихове, и када разумеше што о

Ту, пред светим дверима светога олтара, поклонивши се, предаде Господу своје обете. За време службе и молитве, био је руком истога епископа Калиника крстоносно украшен анђелским образом, у ком је био назван Симеон монах.

А ови богати дароваоци неоскудном руком све милосрдно обасуше милосрђем, и к њима припадаху да се за њих Богу моле. Пошто су многи долазили да виде

Часни оци засебно, великодушно и богатом руком дариваху прота и црковнике, и све који су ту били страни и ништи и немоћни, и узевши од свију молитву, пођоше даље на

а цркву обнови и златом ослика, иконама и завесама и сасудима светим довољно је украси, те уз Божју помоћ и богатом руком све успешно сврши.

и да њиме не влада ни прот нити ко други, царским писмом и својим златним печатом утврдивши, и даде му цар својом руком жезал, и заповеди да се овај чува у цркви, и када братија поставља игумана да овај имају посред себе уместо цара, и да

А он начини велико славље свима придошлим, љубазно их угостивши, и милостивом душом и широком руком све, од првог до последњег обдари, а прота и његове пратиоце задржа гостећи три дана и обдаривши великим почастима

Овај подиже и Каина на Авеља и учини прво убиство руком, због чега се назва човекоубица од искона. Овај учини непријатељство Исава против Јакова брата његова због очева

Него својом руком написа молбену посланицу светоме своме оцу као живоме, по смрти неумрломе, говорећи: „Као да ти је Бог заповедио,

И када је дошао благонарочити празник божаствени, руком пречаснога и свеосвећенога васељенскога патријарха, архиепископа Константинова града, Новога Рима, Германа, освећен је

и руком и писмено, да после овога наш архиепископ не долази овамо у Константинов град на посвећење, него да се тамо од својих е

Патријарх и сви архиепископи, митрополити и епископи руком и устима светога благословише, к оне који ће бити после њега благословише, и заповести благословене потписавши сваки

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

само тужну и монотону али умирујућу музику гусала, музику која може постати енергична, па чак и бесна, у жалости, под руком гуслара који је обузет узбуђењем.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

СПАСОЈЕ: Ах, ви сте тај новинар? ЂАКОВИЋ: Не новинар, публициста! СПАСОЈЕ (понуди га руком да седне): Мислио сам да је то свеједно. ЂАКОВИЋ: Не, господине.

ВИИИ ШВАРЦ, ПРЕЂАШЊИ ШВАРЦ (у том часу наилази. Он је елегантно обучен господин). СПАСОЈЕ (кад га спази, махне му руком да чека и настави даље на телефону): Ево га, овога тренутка наишао је господин Шварц.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

„Какво парченце!” — рекох себи. „Шта ли је хтела ди ми каже?” — помислих, а онда одмахнух руком: један од оних малих мајмуна којима Весна пуни кућу свако божије недељно поподне. Врло важно!

Помислих како би ми длан забридео кад бих сад превукао руком преко неке од тих глава и срце ми се скупи. Доба кад су и мене шишали на нулерицу, а ја бос и гологлав трчао након

Она би климнула главом, прешла ми руком преко чела, готово сам осећао тај длан док сам улазио у сан, мислећи да је сутра мамин ред и да ће се очеве приче од

- А да ли се ти самога себе стидиш? - подигла је главу, а очи су јој биле замућене док је руком одбијала да јој помогнем при распремању посуђа са стола. Онда је пошла у кухињу, а ја се упутих за њом.

У овом тренутку то ме надахњује да испарим, али то није оно што човеку крај Атамана може да пође за руком. Он изјављује како је дивно што смо се срели.

Покушах да га замислим у мундиру као неког од Толстојевих јунака, као кнеза Нехљудова, на пример, али то ми не пође за руком.

Кроз прозор који је гледао према тргу видех Атамана како руком даје неки знак, а онда још и Миту, који је седео три клупе испред мене, како нешто сигналише прстима.

Мислиш ли тиме да сам то ја, то мислиш? - једном руком подиже моју браду, а другом ме пљесну преко лица. За тренутак видех јаку црвену светлост, а онда сам већ био на њему.

- подигла је према мени своје прозрачне очи и покушала да се насмеши, само што јој то није богзна како полазило за руком. - Знала сам да Веснина мама није истовремено и твоја мама, али нисам претпостављала да имаш и очуха!

Како се само уклонио без речи. Било ми је некако криво што нисам боље погледао. Ти очеви! одмахнух руком и осетих језу у кичми. Пред очима ми је још била црвена мрља која се пентрала према рампи.

Бароница је смешећи се гледала у нас. - Чапоњи вас је пријавио. Седите! - позвала нас је руком унутра, али кад је Рашида хтела да седне на једну од столица, тргла се и муклим грленим гласом упитала: - Зар не

Набавио је карте и за нас. Махнуо нам је руком, а Рашида се насмејала. Гробови око нас били су пуни недељних поклона мртвима које гробари и просјаци још нису стигли

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Лепа златна коса, као злато №З, — рече Шамика па опет завије и метне у леви џеп, да му је ближе срца. Сад десном руком ухвати десну руку Лујзе. Она сва румена у земљу гледа, а уздисај се чује. Лепа је као звезда зорњача.

Све је готово. Софру подигну из кревета, подметну под тестаменат један стари протокол, и господар Софра дрхтајућом руком потпише име. Господа се удаље. Господар Софра зове свећеника. — Дозовите ми попа да се причестим.

Ноћу, сам у соби, хода горе доле; на столу чаша и боца вина. Скреше тринаест стихова. Добро му испало за руком. Више не треба. Шамика му је казао да не буде дугачко, али само да се држи задате теме.

— Ви сте, Херр вон Кирич, меін алтер Таензер унд Цхеваліер, мüссен Сіе міт мір танзен, — па га јаком руком дочепа, и бурно се окрећу. Гости пљескају: „Вгаво Кирић, браво Фрау вон Свірак!” И сам Свирак пљеска, допада му се.

Лидо — чувена морска плау Венецији лорњет (фр. лоргнетте) — наочари са дршком које се на очима држе руком лустрајз (нем. Лустреіс) — излет, путовање ради забаве Магистрат (лат.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Очни капци беху му сасвим помодрели. Показа им руком да уђу и рече тихо: „Појдите и не будите што увреждени слабостјом мојом. Ум ваш не потребуе от мене праздних речи.

“ И кад виде како га зачуђено гледају, показа им опет руком да улазе и понови још тише: „сладост православља“. Јер благородни мајор и предводитељ Славонско‑подунавског полка, Вук

Пламен у коме се изгори, од жеље за једним даљим и лепшим и слађим жићем. Терезија. Мачем пробијене, беле, руком мушком нетакнуте груди! Па онда сјај. Свој народ треба да уведу у сјај. А сјај је у католицизму.

Тешка и красна, не знајући можда да он дрхти. Била је лепша него пре икада. Тиха и друкчија, она га руком често додирну, а једно вече, при отвореним вратима, тако да је могао да гледа, пресвукла је своју нову, млетачку

вече скоро, при њеном столу, био је срећан да може неприметно додирнути прсте њених бачених рукавица, или да превуче руком по њеном огртачу.

Не усудивши се да учини ниједан покрет руком, да каже ниједну реч, да би јој признао, био је радостан да је се бар отараси и да му се већ једном скине с врата тај

“ Принц, играјући се, левом руком, ланцем од сата, загледајући минијатуре, аморчиће, митолошке богиње и цветове, подиже, десном, крило свог капута,

друштво, кријући свој смех иза лепезе, а трепћући очима, јер су је они примали као од беде, стискајући грчевито једном руком карте, другом своје кесе, довикујући при томе једно другоме, српски, досетке на рачун осталих, спокојни што их нико

Они су се тукли грозно. Они су клали. Хватали за груди, обарали и клали, задирући руком у гркљане, цепајући коже и месо као крпе, пребијајући пушком ребра, руке и колена, разбијајући темена као тикве.

Два лица му се јављаху, у сну, две главе које беше расекао својом руком. Ишчезавајући из његовог сећања, појављиваху се изнад његове свести, још неколико дана.

Исакович, батргајући се по једној покошеној и косој узбрдици, наслањајући се десном руком о земљу, испаде са својим слугама на друм, који се провлачио кроз воћњаке, и угледа, при улазу у варош, код изгорелих

са његовим златним копчама и везовима, са бројаницама, чудним, жутим очима и пљоснатим носем, његовом кошчатом руком, пуном златних ђинђува, из које је испадало сребро целим путем, за сиротињу, више него икад пре.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

“⁵³ Ако случајно, нехотице, угледа наказу, најбоље је да брзо руком додирне земљу или да у себи изговори заштитну магичну формулу: „Само је он и нико више“⁵⁴, како би се избегла опасност

Ако јој се, због велике жеље за храном и сл., ипак деси да нешто украде, она мора брзо руком да додирне земљу, да би на тај начин избегла, односно неутралисала штетно дејство његовим одвођењем у земљу, која је,

И кад се вратите, не можете му ништа учинити. Дона бајалица је душом одувала, руком одмахала, и травом растурила. На Милана живот и здравља!’ Ово му говори у три реда.“¹⁵⁸ 5.

иде са дететом међу свет, пљуне себи на длан, и при том каже: „Колико на длану длака, толико на тебе урока“, па том руком на коју је пљунула протрља дете по лицу.¹⁸⁷ Мазање детета секретом вагине такође је моћна заштита.

Тако, на пример, кад стави дете у колевку, руком га прекрсти, очита му молитву и зевне изнад њега, да би му брзо дошао сан на очи.

мајка дете, при повијању, брани од урока и извесним магијским радњама: „Кад мајка повије дете прекрсти га по челу, руком повуче за нос и пљуне га, да га ко у спавању не би урочио и да бежи зло од детета.

Најчешће се детету које не слуша опали шамар или га родитељ истуче руком по задњици, а за мањи прекршај само се повуче за уво.

⁶¹ Бановић Страхиња, на пример, само „једанпут бритком сабљом мане, / бритком сабљом и десницом руком, / пак двадесет одсијече глава“.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

ЗА НЕПЕЛЕГРИНЕ За оне који никад пелегрини нису били, који нису никад својом руком зажегли пламен, ни истерали искру из кремена, нису води помогли да шикне из стене, нису градили колибу од глине ни од

За човека који руком показује охлађени димњак свога крова и травом зараслу стазу до прага, а нико му неће да посведочи да је проводио тамо

О КАМЕНОВАЊУ Да се прељубница на тргу каменује. Ако немадне безгрешне себарке да се прва маши руком облутка, да се позову жене властелинке.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Када му то најзад пође за руком, оно треба да викне »Шуга!« а онда дотакнуто дете лови другу децу. Шуга (сцабиес) иначе је заразна кожна болест, која

Покушавао сам да се сетим на шта ме подсећа, али ми то није полазило за руком, јер су поред мог стола брбљале две даме.

и фотографија дједа и бабе у народним ношњама, он седи, она стоји са положеном руком на његову рамену и са неверицом гледа неку белосветску протуву покривену црном марамом по глави: »Пази, птица!

Како одолети? Отфикарим метлу и поново под руком осетим чврстину згодног, облог дрвета. Замахнем два-три пута горе-доле, па после исечем и клис из глогове гране.

ту се чак и риба лови динамитом, па због тога многи мушкарци што чуче леђима ослоњени уз топле зидове пуше левом руком, јер десне немају. Старице се распоређују дуж пута и пружајући руке нуде своје корњаче.

– Ох боже! — рече она и одмакну главу. – »Гле, порасла ми је брада!« помисли, прешавши на улици руком преко лица. МАДАМ БОВАРИ СА »ТАША« Када је имала двадесет, жене од четрдесет су јој изгледале као старице.

Није више било свађа, а све је више ситниша остајало у Лукином џепу, јер су нацврцани путници одмахивали руком, добацујућ »Задржи то за једну врућу, момче!

—Не. . . —рече Азра. — Не замараш ме! —Шта желиш за десерт? — упита држећи слободном руком јеловник. — Гле, царске мрвице! Откад то нисам јео! — Мораћете мало да сачекате... рекао је келнер.

Великим или малим словима? – Средњим. – Не покушавај да будеш духовит! То ти не полази за руком... – Нисам знао да сам ожењен борцем за угрожена женска права! Феминисткиња! – Имаш ли нешто против?

Матавуљ, Симо - УСКОК

На њеколико корака од њих стојаху двије дјевојке, иза њих момче једно, држећи једном руком угојено јуне, а другом оседлана коња; иза њега бјеше гомилица Црногорака.

привлачила, него просто очи плијенила једна од оних двију дјевојака, стасита, прсата, огрнута црном струком, с једном руком за појасом, с другом спуштеном низ стегно.

— Не знам, имаћеш... биће ти око седандесет? Сакати Кезун преви се и стаде ударати здравом руком о кољено. Стево рече: — А седамдесет је мени и кнезу и овијема, а он је друговао с нашим оцевима!

Још само једна има у нашем племену. Ову је својом руком дао овоме Мргуду владика Сава, послије онога великога боја на Кчеву, ђе је Мргуд већ био барјактар.

Најзад, јутрос ми пође за руком да учиним на што сам се одавно спремао, умакох из града онога часа кад се отвори капија, кад силан свијет нагрну у

— Сигурно — поврну ускок, осмијехнув се и махнув руком. Мргуд Шутов загледа се значајно у кнеза. Пошто га је дуго тако посматрао, запита: — А да, бога ти, кнеже Драго,

Добро би било да одговор пође из Прага и да се адреса напише туђом руком, најбоље је да писмо пође од какве трговине!...

Ваше лице сијаше од радости! Ја вам викнух: „Ето све бјеху на броју, осим пауна!“ А ви одмахнусте само руком и рекосте: „Бог с њим. И не треба нам!“ — Збиља, лијеп сан! — рече владика уставши.

“ викну владика. „Јер Господ је овђенак и Кајин је пред њим! Ево га!“ додаде и заокружи руком по цијеломе збору. „Ево га, ово је све један Кајин!

Тако му се поздрави, владико! Почеше и други придавати, али владика махну руком и рече момчету: — Поздрави лијепо Вука Станкова и реци му да желим да што прије оздрави.

— Добрљанин — одговори ђак. — Гдје је то? — Ето туна — рече дијете показујући руком на главице с лијеве стране поља. — Ту одмах иза границе је Добрско село. — Какве границе?

— Писали су ти твоји, и послали су ти силан новац! Ено све у Сава Маркова! Јанко скиде капу, пријеђе руком преко чела и једва изговори: — Но, хвала богу!... Хвала милостивом богу!... Хвала ти, попе Марко!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Змај је пустио језику и ритму на вољу, да буду оно што им најлакше полази за руком: показало се да је то трохеј, непрекорачива судбина наша.

Све му полази за руком, свуда у прави час стиже. Остварује се једна од оних маштарија коју је свако искушавао: нисмо ли, у сновима, безброј

Деда Раде” Ћопић је, више него иједан наш писац, осетио значај дечјег доживљавања света, и, кад год му пође за руком да призове укус и боју тих лирских дрхтавица, настају странице пуне поетске љупкости.

Милићевић, Вук - Беспуће

Са другог стола зовну један познаник Гавру Ђаковића да играју билијара. Он махну руком и одби. Није осјећао ни најмање воље за игру. Узе Симплициссимус који је редовно читао.

Они пројурише поред њега, са пјесмом, грајом и галамом, надвикивајући лупњаву жељезничких кола. Са прозора му махну руком онај с којим је проговорио неколико ријечи. Гавре Ђаковић се силом осмјехну и махну руком.

Са прозора му махну руком онај с којим је проговорио неколико ријечи. Гавре Ђаковић се силом осмјехну и махну руком. Он се спусти на сједиште и би му нешто тешко кад му изиђе пред очи гомила његових земљака.

Воз се међутим уздрма и крену. Он се пружи, зари главу у кожни јастук и притисну руком очи, трудећи се да заспи. Воз се љуљао, трескао и тутњао; кондуктер пролажаше, лупајући вратима, са фењером у руци.

Све што му је полазило за руком, било је да пронађе неку врсту полудријемежа, измијешану са полусном, пуним страшних привиђења, трзајући се сваки час,

и запрашено; таванице се пружале изнад главе, црне и чудновате; завјесе на прозорима остарјеле, неразмицане ничијом руком. Накривљене слике тако су висиле да је изгледало да могу сваки час да се срозају низа зид.

И Милан се заборављао, причао весело, ударао пуном руком по столу који се дрмао, и по сабљи која је звекетљиво тресла.

Па нашто онда тражити горчине? Ја тражим задовољства. И он се присили на један осмијак и удари га руком по рамену. — Ко зна, рече, можда имаш право. Али Милан сјеђаше с празним очима и лицем без израза.

Једном руком држала је за браву и гледала га својим великим очима. Гавре Ђаковић, подиже очи и зачуди се. — Не, — рече он, немам

И они се руковаше без ријечи; његова рука била је хладна као усред зиме. И дуго послије тога, поднимљена руком, док се слијевао сутон у густим млазевима, она непрестано осјећаше у својој руци његову хладну руку, и њезиним тијелом

Сремац, Стеван - ПРОЗА

ћуран или прасе, а кад вам кажем да је прасе било од седам и по ока (без џигерице и дроба, од кога ће Јова сам својом руком добру једну кавурму направити) — онда рачунајте какав је био и тај ћуран!

Левом руком направи пола »ферта«, а десну с пиштољем диже увис и испали. Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав спомени

а све гледа преда се и једнако чисти руком мрвице на столу и скупља их на гомилицу. Само кад је дошла на онај стих: Јер без тебе шта је живот мој?

— Е, прико, немој тако! — вели Паја. — Вређаш ме, бога ми ти кажем. А да шта сам ти ја? — Ех — махну Јова руком. — Но, то је баш лепо од тебе! А да шта сам ти ја? — протестује Каја мало као болно. — Видим ја!

које држи у левој руца, а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће »пуслицу« у уста, а другом га благо помилова по коси.

Газда Радисав одмах познаде слаткога синка свог, јер се овај у тако позно доба увек некако тако, с обешеном руком, повезаном главом или ћопавом ногом, враћао.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Нико тебе не ћеде помоћи, Роде мили, у претешкој ноћи, Ал' с' у гору диже синак пусти, Па довати руком мрак тај густи, Ајдук кликну, шара пушка плану, А Србији бијел дан освану. 1843, 1. дек.

сам се ја увек извукâ, Ја сам теби младо тело предô Кâно оцу своме што би чедо, Јер да теде, могаше ме једном Руком својом задржати ледном, Та кад оно у Води неука Доватила та самртна мука, Кад се вода нада мноме склопи, Ој

Ватите се кола тога, Од вишњег је оно Бога: Руком држи братац брата, Близу срца њега вата. Свирац свира, Срце дира, Рука с' диже на посао, Да л' ће коме бити жао?

Ал' када је веће туна, Дај да окушамо, Да видимо куд ће пући, Тамо оли амо. Тад одврати своје лице бело, Ману руком да с' уклоним отле, Ал' се мени све умље занело И ја оста ко прикован о тле.

Њено око гледаше милено; Не мога се више противити, Ја поити ка њојзи итрено, Да обуватим тело мило њено: Руком небу она показа таде, — Ја се пробуди, а санак нестаде. 55.

Још у њи бије топ са сваке стране, А они сабљом и пушком се бране; Ад' опет нигде назад не успрежу, Већ чилом руком на јуриш потежу, Па де ко падне, ту други полети Да правду божу животом освети.

80. Кад му белу руку пружи: „Де сте, де сте?“ кад уздане, Кад се рука с руком здружи, Кад кроза њу срце плане? Ој карачу, амо оди, Глени, па се намргоди! 81.

Он три крока назад ступи. 139. Она за њим: „Па сад дође?“... Скочи, крочи, па га стиже, У лице му руком пође... Он све даље, она ближе... Виде госа пуста јада: „Но, но“, рече, „шта је сада?“ 140.

Де му срећа мртва спава, Поломљене каже кости Од његови сви радости, Замукнуше тужним муком, Што он поби својом руком. Ох, да му се само даде Време врнут уназаде!

“ Ману руком, главом ману, Па на другу клону страну, Неста света, оста тмина, Оста пуста та празнина, Сред празнине сам он

Колико ми је за руком испало, судите. Ево саде годиница Како му не видим лица; Злато своје вече спрема, Њега јоште овде нема.

Ману руком и снагом осталом Па удари Суљу пушком малом, Проврти му ... пашњачу И преби му страга ртењачу. Љуљну с' Туре, о

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Нађе се ту понешто и за неписмена човјека (а таквих је већина), нацртано невјештом руком неког његовог буразера, истог таквог неписменка.

!), па једнога који јаше, безбели на парипу. Има ту насликаних и безобразних предмета, грдно увећаних дарежљивом руком каквог маштовитог чобанина, па зато понека неискусна и стидљива младица, све у пролазу, закреће главу и забезекнуто

— Па зар ти нијеси онај који слика свеце? — Јесам, па шта? — А том истом руком сликаш и коње, а? — Сликам. — Па како то? — Лијепо, брате. Шта ту има необичнога?

Лов нам није пошао за руком. Немилосрдно опрезне, птице су панично сунуле у будну окату пустош љетњег неба, која нас је грубо одгурнула с малог

Огољело се, обосило. Што није појела сиротиња, то душман отео и похаро. Ово ја за своју душу, оном сто првом руком. Кад пропада душманска сила и држава, што да се и ја не овајдим.

медресу, а? Еј, тешко мени. Хајд овамо у ћошак, да ти покажем како се креше шибица. Тешком руком делија креше и ломи шибице, а Микан га гледа зловољно и гунђа: — Вала, Ђукане, да нијеси скојевац и бомбаш, ја бих ти

— Куме Перајице, јесмо ли оно ми? — пита усукан тршав борац, још дјечак, и показује испруженом руком према хоризонту. — То, то, милени кумићу. Хајде, шта ти вриједи гледати.

— Иди бестрага заједно с кавом! — промрси Џакан, одмахујући руком да нема, а онда се примаче команданту: — Ма каква је ово бабетина, гром је убио? Осиједи ме с кавом кад год ме види.

Ето, дотле сам ја дотјерао. Командант се одједном грохотом насмија и десном руком чврсто загрли разгоропађеног другара. — Аха-ха-ха, Џакан! Како да га не знам. — Знаш, дабоме.

Ко ли те само томе научи да ми је знати? — Знаш ти добро да је то одређено за наше рањенике, па опет си посегао руком у магацин, а? Је ли теби жао наших рањеника?

— А опет си спреман да дигнеш њихове орахе, а? — Спреман у свако доба. Таман да змија на њима лежи, ја ћу руком у торбу. — Како то? — забезекну се чича, више радознао него љут. — Како, питаш? — уозбиљи се делија.

Дође тако у госте тетка, кума, рођака, па руком у торбицу: где сте ви, дјецо, ево сваком по шака ораха. И-их, ораси! Нема већег и љепшег дара на овоме свијету.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

Опасао би се, стег’о јаким кајишем појасеве и чакшире, ушио би минтане, и наквасив косу водом он је руком углади и потапка. Али чим пође, крочи, руком мане, све се то раскопча, расклимата и одвеже.

Али чим пође, крочи, руком мане, све се то раскопча, расклимата и одвеже. Узице му се одвежу и бију га по ногама, из опанака почне да испада

се поносан осмех, а проседу, чак до очију, браду сваког часа глади својом коштуњавом, са пожутелим прстима од дувана, руком. Глади је и развлачи, одвајајући влас од влас... Бубањ бије, зурла јечи те се чује чак иза вароши.

Тек кад се Тода окрену и боно смешећи се ману му руком, он се тад одвоји од ње гледајући је зачуђено и пренеражено. После венчања опет је било весеља.

— Димитријо! — викнуше сви пренеражено кад га видеше онако крвава. Али он само ману руком и истрча... Виде кола на коју страну одоше па се пусти за њима. И настаде трка.

Ено већ виђаше Тоду како разапела сунцобран, наслонила се на мужа, а овај је обухватио и пригрлио руком... Сунце је сијало, чист је зрак бљештао и ударао га по очима засењивајући их, а прашина која се дизаше од његових

Једном руком држаше га за подбрадак, а другом поче марамицом брисати му лице, врат и груди из којих је била силна јара...

Отац ми беше умро пошто упропасти гоТово све имање на разне послове који му никад нису полазили за руком, а које је он опет предузимао више ради света, да се не каже: како ништа не „печали“ већ једе готовину.

Подвила она ноге под шалваре, коленима притисла платно, једном га руком држи затегнуто и палцем притисла шав, а другом шије брзо, силно...

Одједном уђе и ти. Стаде до мене. Левим лактом се наслони на моје раме, а десном руком поче прелиставати књигу коју читах. — Читаш ли? — питаш ме и нагињеш се да прочиташ оно, што читах.

— Стано! — Викнух. Ти се трже и ослушну. — Зове ме неко? — упита се ти и брзо руком дохвати кошуљу на грудима. — Ја те зовем — рекох јаче и изиђох из грања. — Дођи овамо.

Бог да је прости — рече мати и погледа ме. — Е? — тргох се. — Мани, синко! — Одмахну она руком. — Што беше, ни црном Циганину Господ да не дâ!

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

студи; узалуд му Месечина светло чело живо љуби, он шкрипуће бели зуби, гледајући како струком, како белом, меком, руком, како малом, лаком ногом, а камо ли лицем, ОКОМ, та поноћна дивна јава Месечину надасјава.

света, те ти у накит уметне косе умења свога склопове носе, ко челе с цвета: Талије благе хвалисав сине, што му под руком и камен збори, што шарну румен отима зори, да ликом сине; Па намет-племе Немице круте, у ког и топа громовна

Зар што му не даш, плеткушо стара, да срца свога узоре свеже слободном руком у камен реже, ил' платном шапа? — Не уме Србин кама да крњи, ал' један камен урезан стоји, Србине, брате, у груди'

— Пробудите га! — — Стани! нипошто! Па баш да можеш руком самртном пробудити, оживети и смрт, размакнут међу непромењиву, васељену што цепа надвоје, да мо'ш одерат смелом

од главе до стопе, од главе до стопе дркћући од нада, стала је пред црна манастирска врата, на црна врата белом куца руком, из бела грла, танким зове гуком: „Ходите оци, ој, оче, ходи! отвори врата једној сироти!

ИИИ Калуђер црни озбиљним кроком замишљен се пење уз трошно степење, понизним лицем, грозом дубоком, сухоњавом руком о врата лупа, у игумнову ћелију ступа: „Добра ти срећа!” калуђер се јавља, „Добра ти срећа поред боља здравља!

Или се сама из груди ми диже? — Ох, ходи сенко, ходи — ближе — ближе!” За руку је руком грчевито стисну, од бола була и од јада врисну, обнезнани се, паде му на груди; у грудма леденим стари плам се буди, у

— Тако ли се зове вила што је срце сину моме — зар са мноме поделила?” „Да, Делила!” Одазва се витез млади, те се руком по јуначку челу глади, склопљених се маша веђа као да се нечег сећа, мучи муком.

Ал' бадава руком крије понос-чело и повије, осећаја сакрит није из осмејка што се смије, што с' из отих дивских груди у надиму тешком

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Те тако кад ђевојка руком о руку пљасну, сви потекоше у један трем. Кад је било на по пута, богме ђевојка одвојила бјеше, јер пусти некака мала

А она му одговори: — Брате, познајем у тебе мараму што сам је својом руком везла. Онда Стојша скочи на ноге па јој се одмах покаже да је њезин брат, и приповеди јој како је био и у друге

А она му одговори: — Брате, познајем у тебе мараму што сам је својом руком везла. Стојша кад то чује, скочи на ноге, па јој се одмах покаже да је њезин брат, и приповеди јој како је већ био у

плачеш зато што си гладан; твоја зла маћија не да ти јести, јер хоће да те шундра; али не бој се, неће јој то поћи за руком, јер, помоћу божјом, свакоме злу може се дохакати.

ћеш моћи и без мене живјети; иди по свијету па ради, те се хљебом храни; али прије него се растанемо, мораш ме својом руком убити. — Сачувај боже!

А на ватри је горело велико храшће. Наш ти Марко пограби сваком руком по један храстов угарак (а сваки је био тежи од њега), на их подстакне на ватру.

— Валај неће! — вели Марко. — Боме хоће! — Боме неће! У тој свађи зграби старац руком за лонац. Он за лонац, а Марко њега за браду, па носи, носи к једној букви; расцијепи једном руком ону букву, па

Он за лонац, а Марко њега за браду, па носи, носи к једној букви; расцијепи једном руком ону букву, па упреши старчеву браду у ону расцијепину, и остави га тако да виси о бради, а он оде натраг у колибу.

Виђе он сада да су га оне осјетиле, па брже боље руком у торбу те извади свиралу и стаде свирати најприје лагахно а онда све јаче и јаче.

Ђевојка се поклони и рече: — Честити царе, како ти хоћеш нека буде, само молим да ми напишеш на карти својом руком, ако би се кадгођ на ме расрдио и мене од себе оћерао, да сам госпођа узети из твога двора оно што ми је најмилије.

Докле се цар њима ближио, један ће из друштва запитати војника, показујући му руком на цара: — Је ли оно они чоек што је с тобом био у лову? — А јест, мајку му његову!

Дај моја два новца!“ У томе онај што је био дужан опази хајдука под прозором, па брже боље руком кроз прозор те му зграби капу с главе, па је пружи побратиму: — Аратос ти два новца! Ево ти за два новца.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

СОФИЈА: Не само што смо ишли на бал, него је и Лепосава добила аљину. ЈЕВРЕМ (руком): Стани; како се Макса владао? СОФИЈА: Срдио се, викао, хтео је и да удари, али је најпосле попустио.

да видите, како се моја нацифрала; ама није жена него лутка: утегла образе белилом, велиш, шкрипили би под руком. — Мислим, који је то враг, али никако ми се не пита данас. НИКОЛА: Баш би рад знати, на коју ће пасти та коцка.

(Поћути мало, па се почне церити и крстити.) МАНОЈЛО (пролазећи стане, па удари Исајла руком по леђи). Хеј, побро! Зар си полудио, те се сам на улици смејеш?

Мора да много чита. ИСАЈЛО: По дана иде с књигом по соби и једнако таре руком чело и свађа се с косом. А по дана седи на огледалу. МАНОЈЛО: Ваљда гледи колико му нарасло чело од науке.

СТАНИЈА: Куд ће веће слободе, него кад девојка увати момка за руку, и сас ш њим се витла по кући. ЉУБА: А кад га руком увати испод пазува, и ш њим иде у шетњу? СТАНИЈА: Што, што? ЉУБА: То је, кад нећеш да те водим на бал, да све видиш.

Него чувај, да се не опечеш. (Намигује на Пијаду.) СТАНИЈА (узме кашиком, дува, но кад метне у уста, ђипи и увати се руком). ЉУБА: Шта је мајка? — Шта ти је? СТАНИЈА: Еј, црна кјерко, што ме уби? ЉУБА: Али шта је? СТАНИЈА: Опеко се.

процес, тешко противној партаји, јер ви сте церте разумели добро за моје име; знате да сваки процес мора под мојом руком играти разумете ли? Гледајте овде, све важна обіецта! јер сваки трчи к господину Петрићу — разумете ли?

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

(Отиде.) СУЛТАНА: Ух! (Персиди.) Таки га зови да му језик мојом руком ишчупам. (Плаче.) Боже, боже, зар сам то дочекала да ми се и ђубре што га газим (лупа ногом) руга?

СУЛТАНА (цичи): Их, триста те врага однело с орјатином. (Туче га.) СТЕВАН: Је л’ тако? (Увати је једном руком за прси, а другом је лупа.) Пело, оћеш ти бити паметна или нећеш? СУЛТАНА: Орјатине! (Трчи му руком у очи.

(Увати је једном руком за прси, а другом је лупа.) Пело, оћеш ти бити паметна или нећеш? СУЛТАНА: Орјатине! (Трчи му руком у очи.) СТЕВАН: Чекај малко да те ја научим, кад не уме мајстор Срета. (Стисне јој руке уједно пак је туче.

Што ће Пела за ово страдати, то не желим ником. (Замањује руком.) Ох, ох, милостива госпођо, ал ћемо да се рачунамо. Питаћемо се јесу ли оне милостиве госпође што сваком трче у очи?

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Неки од њих су вам страшно лукави, па чим зуцнете нешто о превари или грижи савести, они лежерно одмахну руком и као из рукава проспу колекцију фазона типа: „Ма, каква превара? О чему је реч?

нисмо имали ловуџе ни за једно пристојно место под капом небеском, али стари „Чамац“ је увек био некако ту, под руком, и увек би се нашло толико ловијановића за два сендвича са саламом или нечим сличним.

Стари Рузвелт седи у паралитичарским колицима. Стари Јосиф налива старом Черчилу стару вотку укоченом руком, а леви брк му се непрестано трза удесно. Они управо деле свет.

Наравно, све се то догађа у најужаснијим болничким чекаоницама које су нарочито за ту сврху издекорисане руком неког анонимног доктора Калигарија: „Не пљуј по поду!“ — и слични ужаси!

да скине ранац испод капута (толико је био погрбљен и га-га), госн Кречко се исправи ко свећа и стаде мирно с руком принетом ободу шешира.

и шта — мале Београђанкице ће саме покушати да сашију такву исту аљину и, да видите, можда ће им читава ствар поћи за руком, па ће се једне суботе увече појавити тако маскиране пред светом, али, мислим, они бели зидови кеја, оно небо, оне

оно као и сав остали свет, у свом рођеном кревету, а не на осветљеној позорници, где им то никако није полазило за руком, ма колико се трудили.

и Францускиња свлаче одећу са себе и покушавају да шокирају фини свет радећи пред њима оно, а оно никако да им пође за руком! Авангарда је пропадала пред мојим рођеним очима! Оно па оно није, па није ишло!

Затим је показала прстом на своју пудлицу и направила покрет руком, типа „њам-њам“. Хтела је да каже да и пудлици набаце нешто за клопу. Мистер Џи — откуд он у вагон Ли?

Не палећи светло, убацимо у шпајз и као месечар напипам левом руком фрижидер. Одједанпут, десна ми рука у потпуној помрчини откри нешто живо и топло. Вриснем: „Лопови!“ и упалим светло.

памет да нам је врати, јер је матори у силном милионарском ентузијазму пола рачуна погубио, а на пола лежерно одмахнуо руком, као: „Шта ће ми те бедне хартије!“ Продавачи пристају једино на замену. Али шта?

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

Али како га добисте, за име божије? МАРКО: То ће ти најбоље казати господин барон. (Показује руком на Алексу.) БАТИЋ: Господин барон? Зар барони варају старе жене тантузима?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

“ Покренут вјештом Ћосином руком, заигра жрвањ са дивљом хуком и пође послу свом, а усред горе, у истом трену, Бркоња див се из сна прену и поче

У ћошку мреже пауци шире, из црна лонца кашике вире. Марљива Рада посла се хвата, под њеном руком све ће да блиста, брише и ради четири сата, постаде кућа ко лабуд чиста.

“ Ђипао деда до пола ноћи са Винком, старим вуком, ветар им песме звиждао дивне, махале врбе руком. Уморни, најзад, од теревенке заспаше старци, ветар и сенке.

“ Полако иде дедица Триша, простире кожух под први дрен, па гласно зевну, а онда леже с руком под главом, сетан и снен. У пољу дотле Жућа и Тоша стали, не чују са млина хук. „Шта ли је са њим?

А ја сам срећан поносним горим жаром, цртеже твоје милујем руком старом. Звончиће волим, и љутић, злата грумен, ивањско цвеће и маков огањ румен.

БАКИНО ПИСМО Унуко моја, дете сунчаног лика, деда је срећан због твојих красних слика, руком их глади, милује читав дан, дедин је живот постао распеван.

Сама, пуста, завијена муком, маше мала поцрњелом руком. Зврје кола, промичу љескари, трака пута у бескрај се вије, идем, кажу, на велике школе, у чудесни кошмар

Причао сам, није вајде крити: „Једном ћу се тобом оженити“. Отад прође коњица година, чекам листић, њеном руком писан, и спремам јој лагарију дивну: „Никада се оженио нисам!

Са пашњака, замуклога муком, нико неће домахнути руком. А ја, ипак, предати се нећу, искитићу, као бајку стару, сјетну причу о цурици плавој и о њеном вољеном другару.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Распознајем само шумове покрета при скидању весала, при искакању људи итд. Један се тамни човек диже испред неба и с руком пред устима довикује: — Ана-Марија, Ана-Марија! Један прозор се отвара на острву: — Јесте ли ви? — Ми смо, дођите.

— Мислила сам да сте отишли. — Чини ми се да бих вас чекао да ујутру. Страшно сам био гладан. Ћутимо. Обавијам је руком и осећам како се тргне али ћути. — Не бојте се, само ћу вас помиловати по лицу.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

И зима дође већ; и својом студеном руком Покида накит сав и гору обнажи сву, Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, А он ће бити ту.

Кад Самрт тихо му приђе и мирно стаде над њиме. Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И својом мртвачком руком записа сопствено име.. И за тим у буџак оде. Из танке полутаме Страшно се кезила отуд...

И за тим у буџак оде. Из танке полутаме Страшно се кезила отуд... Ветар је са влажном руком Тресао прозоре мутне и тешка храстова врата, Звиждећи кроз празну крчму суморним и страшним звуком.

Кроз окна њихова пуста Сањиво шумори ветар и ниче висока трава Суморног заборава. Изгледа, као да човек ни руком дотак'о није, Што су столећа бурна одбила у мрачном ходу Са кула и платна градских.

Ах, каква срећа! Рад и труд, Што дух и разум крепе, Богатом руком шаљу свуд Награде своје лепе. И ново лето, нови год, Са трон а рујних ружа, Љубећи мирни људски род, Просвете мач му

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

ЧУДО С РАЗБОЈНИЦИМА Дигли су ме од обеда оскудног, извели у ветровиту ноћ и показали ми руком маслинастом: двери на манастиру разваљене и таласи преко зидина — похара, на дан топлих хлебова!

На градски је улаз стао ветар са свитком вести за овај дан. Кроз отворен прозор видим спава господар с руком на балчаку. И његово тело је мач један кажем и дижем очи. Горе се бели постељина у којој је спавао бог.

Тек онда се може бити добар а да се себи не нашкоди. Он је с облацима бдео у предсобљу другог света, а брат му руком показа царство и рече му да се одене у порфир.

Патлиџани долазе у чамцима, целери се извлаче из језера као драгоцен улов, пасуљ је одмах ту под руком, скуван и запржен.

И лебдење сваког неутопљеника спасеног његовим погледом. Онда он замахне руком, отвара поноре, дели мора. На дну, неколико људи, не грешних, не вечитих, али у њиховим љуштурама дубље тајновање,

Радознао да преузмеш све што се преноси његовим великим дланом. Али длан се покреће једном малом руком. Јер и у богу и у смрти смо једнаки, али нисмо једнаки с богом ни анђелима, па и кад се у читав свет претворимо, ми

повукло је из земље лепоту за власи потегло камен дигло стуб до стуба онда се усправља трепће и зрачном својом руком руководно следи покрет који полази из врата неће више да сиђе са неба и то је врелина врла врхунац који се боји

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

САРКА (прилази јој). Како да идем, забога, а тебе да оставим тако уза зид? (Хоће да је обухвати руком.) 'Оди, наслони се на мене! ГИНА (очајно): Не, не, ако бога знаш! САРКА: Ју, црна Гино, шта ти је то за леђима?

САРКА: Ама, што ти увек од мене почињеш? АГАТОН: Па тако некако, увек ми се нађеш под руком. Да почнемо, дакле, од Сарке. Шта њој треба: једна гуша, једна душа!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

— пољубих је и пођох журно са оцем. — Да пишеш и да тражиш одсуство! — добаци ми сестра, којој махнух руком, и онда затворих врата. Ишли смо једно време ћутећи. Отац као да се мучио, хтео је нешто да ми каже.

Али он прође журно поред мене, и тек када се одмаче, као да се нечега присети, окрете се и руком ми показа: — Тамо! — и продужи.

— Е, иди у другу батерију, ено тамо! — и показа ми руком у правцу неких шупа, испод којих су зјапиле топовске цеви. Моје су ципеле тупо одјекивале према лупи поткованих

Последњи је стигао Таса, вукући крај опасача, који никако није могао да дохвати руком иза леђа. Однекуда наиђе и командир. Батеријски наредник му изиђе на рапорт. Погледао нас је командир строго.

Повремено заостане потпоручник Александар и почне: — Ух, замисли!... Јеси ли замислио? — онда пљуцне, превуче руком преко образа и обухвати подбрадак. — Замисли... — Па тек наједном: — Рудни, терај дешњака, животињо једна, шта дремаш!

— Јест, возарима — додаје Рајко пунилац — а ми послужиоци идемо стално пешке. — Ех — ману руком пешак. Затим припали цигарету.

— Свакако Аустријанце... — А када би њихова била онде? — запита наредник Милутин. — Их! — махну руком капетан Јован. — Летела би нам пердашина по овој равници. Изгледа ми као да свима мало лакну. Ишли смо лагано.

Био је тамо и командант пешачког пука и команданти његових батаљона. Гледају у карту. Командант пука показује руком према страни где је непријатељ... Онда команданти батаљона отпоздравише и одоше журно у правцу пука...

Испод самога врха се заустави. Командант батаљона разговарао је са командирима чета, показивао им и он руком у правцу реке. Командири се одвојише и зачу се команда: — Нож на пушку!

На моје питање шта ради, рече да су склонили једног нашег мртвог војника, и показа ми руком иза врзине. Војници се провлаче да виде, не би ли га познали.

— запита потпоручник Александар. Један од војника мрзовољно климну главом, па, вадећи пикавац из уста, махну руком: — Нека бар на миру умре... Колико ли њих лежи још по јаругама и њивама.

Навала се пренесе на леву страну од мене. Обазрех се... Изнад мене не беше никога. Онда се наслоним руком на обалу и једва се извукох, решен да пуцам ако на мене наново налете... Видим неке коње како јуре.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Тек тада опази чобане, који га пажљиво посматраху. Он подиже главу и махну руком на њих: — Еј, море... одите овамо! Деца се згледаше; понеко се засмеја гласно, заклонивши главу за леђа другарева.

— Дете нек остане, а ти чича иди кући, рече кмет и махну руком на Стојана. Гојко непрестано преврће уписницу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену,

непрестано преврће уписницу, разгледа потписе разних ревизора и кад наиђе на по неку слабу оцену, намршти се и превуче руком преко дуга чела, као да одгони какву напаст од себе.

А правници шта ми знају ? Не знају рад на једном обичном регистру, а већ онако... тхи! ... — рече он, махну руком по ваздуху и насмеја се гласно, па онда настави : — А ви, то је већ друго... вама требају многе школе.

што не ваља. Оставила децу саму... Видиш, за то бих је могао узети на одговор. Али, ех !...« и он махну руком по ваздуху, увиђајући и сам да он никад не би имао смелости да то учини.

Па добро, што је седела кад јој то није било по вољи ? Чудновато !... И ове су ти женскиње баш...« Он опет махну руком, разгледа пред собом, па се опет замисли... Веља беше на раду кад они стигоше.

Прилазећи својим вратницама, Љубица опази човека, који се држаше једном руком за плот. Он се крену према њој поводећи се, а из груди му се разлеже храпав, промукао глас. — Аха... тако ли је!

Стојан се враћаше с бисагама, те сви уђоше у собу. Љубица се намршти кад уђе, умало не запуши нос руком. Гојко то опази, па се обрте Стојану. — Је ли море, ти?

Него.. тек сад је друго; опет сад бар има нечега, а онда није било ништа, изговори он то, па дубоко уздахну и обриса руком чело, по коме се накупиле капље зноја. — Ја то не разумем; не знам како...

Суморно погледа око себе, махну руком преко чела, па туробно одговори: — Мани се, молим те... Живот ми је загорчао; и онако нисам никад среће видео.

Стојан му са прага од стана махну руком. — Виде ли, братићу ? Они се нешто поџевељаше... Море, ова наша хеј... пара вреди. — Откуд ти знаш ?

Сокак се раскаљао, па нигде не можеш ногом згазити од блата. Дохватиш се руком за плот да би прекорачио бару, а рука клизи по мокром и хладном дрвету ; стресеш се од те незгоде, а за врат ти падне

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Не да вила орит’ града нити бедема, Хитала се б’јелом руком у дил бедеме, Па извади триста пиљак’ и три камена, Те побила триста војске и три војводе.

“ 98. Жетву жела лепота девојка Златном руком и сребрним српом. Кад је било око пола дана, Запевала лепота девојка: “Ко би мене снопље повезао — Дала би му моје

бије море у брегове, Већ то језди Јабланова моба: Пред њоме је Јаблан на коњицу, У руци му струк бела босиљка, Руком маше, босиљак мирише: “Лако, лако, моја силна мобо!

се, преварит’ ме неће; Три пута ме лане погледао, А прољетос оком намигнуо, А вечерас брком насмијао, А сјутра ће руком загрлити. 205. Љепа ти си, љепотице Ајко! Љуб’о бих те, ама си малена.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Од смеха мог умире дан, а свакога ког погледам, стиже моја судба, срећа и сан. Кад махнем руком, нехотице, нове звезде сину. Тад сјајан, тужан, цео град, личи на моје лице.

ВОЈНИЧКА ПЕСМА Нисам је за сребро ни за злато плако, нити за Душанов сјај. Не бих је руком за царске дворе мако, за онај блудницâ рај.

Нисам ја за сребро ни злато плако, нити за Душанов сјај. Не бих ја руком за царске дворе мако, за онај блудница рај. ВЕЧНИ СЛУГА Оплакали сте рат и мислили: сад је крај.

Пробудимо се ноћу и смешимо, драго, на Месец са запетим луком. И милујемо далека брда и ледене горе, благо, руком. Београд, Браће Недића 29, 1920. СТЕЊЕ Данас сам био тако весео! А сад? Гле, једва дишем, са осмехом мутним, уморно.

Затрешћу вишње изнемоглом руком, на градове ваше беле, да ућуткам једном дречеће гајде и пијанке невеселе. Осетићете да и вама иде сан и стојати под

И, тако, без дома, ипак ће ми судба постати питома. Не, нисам, пре рођења, знао ни за једну тугу, туђом је руком, све то, по мени разасуто. Знам, полако идем у једну патњу, дугу, и, знам, погнућу главу, кад лишће буде жуто.

Сиротиња свуд иста. Једно огледалце и бријач на једној дасци, ничег рибарског. На палуби окрећу чекрк и дају знаке руком другој барци. У лов иду барке све две и две, а између себе вуку мрежу по дну мора. Чекрци шкрипе, дижемо сидро.

Та њихови су мужеви и браћа гинули тамо доле. Опера је још увек дивна. Балет је красан. Он је сад под руком Фокина. Он ће још ове сезоне дати једног Чајковског, а можда и Римски‑Корсакова. Сценарија ће стајати милион круна.

Под старост, сви су људи благи и пси штени. Пљескају му; можда су му захвални што не одлази у Америку. Он прелази руком по челу и оцртава по ваздуху прве тактове Фиделија. Крај мене један стар човек пушта главу у руке.

Шест дана ћутим и живим у мраку. Погнуте главе идем од камена до камена, а кад се успнем на врхове стена, милујем руком ову обалу. Немам коме да кажем добре речи. Рибари се осврћу за мном и гледају ме мрско.

Прелазим руком по челу, и лежем на стену, из које тече нешто румено, као крв. Из дубине допире до мене мирис тих лепих, помазаних

Свуд стојим загледан у небо, и провлачим руком по ваздуху и милујем га, милујем га. За мене је све што ће ми се догодити свеједно, јер сам давно увидео да је сваки

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

— Шта је то сад? — прогунђа па се пипну руком по глави и виде да на њој нема косе, већ, место косе, осети под прстима перје. — Какво је то чудо?

да је гробова: Брада се вије, прамење бело, Занесен поглед, дуго одело, Погледом густу таму прожиже, Дршћућом руком вео подиже Са будућности срамне Голготе— „Христос воскресе!“ — пун страхоте Глас му заори... Голгота гори!...

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

” (Те су речи у акту подвучене црвеном писаљком). Испод тога министровом руком написано (рукопис ружан, нечитак, као што обично такав рукопис добије одмах истог момента сваки који год постане

Хуууу! Стриц се, сиромах, баш се сећам као да је јуче било, прекрсти левом руком, па изиђе љутито, а стрина метнула руке под појас, гледа за њим очајно, погледом пуним слутње, па тек зашишта на свој

” Видите ђаче: мирно, слабачко, десном руком држи књижице, а леву приљубило уз бутину; лице му смирено, глава му повијена земљи (пун класић знањца), гледа с

— Не познајем. — Тхе!... Зато тако и говориш! — рече први, и узе махати руком, правећи лице још киселијим, као да тиме каже како је то пропала личност. — Ти га познајеш? — Познајем!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

кр!... пуца корење, под једром девојачком или снажном момачком руком; ха... ха... ха!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо код разора, где су саме девојке, вије се весела, сеоска

А радници се понамештали око рпе, поседали поребарце, све један пред другог, па левом руком маше се сува корена, шчепају га за риђу кићанку, расцепе му густу одећу на пола и заљуште до дна, снажна рука навије

Нагне, брате мој, једна крњу бардачину, а другом руком држ' конђу, па истресај док душа хоће... напије се, брате мој, тако, па муцни првој до себе: хм!

Кад доведе последњег човека с пушком судници, паде на ледину, нит' пусти од себе гласа, нит' мрдну руком ил' ногом, само се груди и трбух дизаху и спуштаху тако јако и брзо, те мишљасмо да ће крепати до зоре.

Онај напред беше капетан. Људи поскакаше, али он махну руком, те одмах сви поседаше. Чим приђе расту, зовну кмета на страну. Проговорише неколико речи, па ето их после под раст.

Љубиша блед као платно, стоји и гледа у ову црну масу, која је до овог часа била тако страшна, а сад, његовом руком, уништена. Зликовац, како је лежао на трбуху, тако је и остао обрнут земљи лицем.

Зликовац, како је лежао на трбуху, тако је и остао обрнут земљи лицем. Левом руком ухватио се грчевито за крај од врљике, а на десну му пала глава.

Миле механџија извади печено сугаре и метну га на пањ, али не смеде ударати ножем, него зове руком сталне муштерије и, облизујући прст, показује им како је масно и младо.

А? Зар ти заборави што ти ја пролетос рекох: да не дам никоме своје њиве? Чича Пера се усправи. Махну левом руком преко чела, затим је завуче у недра и извади једну хартију — Ево ти, дете, решење општинског суда.

Ја се већ сав охладио. »Куд ли ћу сад, Бого мили ?« мислим у себи и прилазим полако к столу. Он баш тада извијаше руком свој дуги потпис. Наднех се над књигом и одмах ми паде у очи подвучена, крупним словима исписана реч рђав.

пипај само за тртицу. Нека буде као твој нос, па доста! ...« Попови се смеју сви, а ја, у забуни, кријем нос руком. А вала није ни његов мањи. Ако ја пијем ракију, не скомрачи ни он вином. Али шта ћеш...

Он се осврте плашљиво и погледа преко дечјих глава, као да нешто тражи. »Где је тај Станко да звонимо «?... Махну руком и она му се некако нађе у џепу на бурмутици.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

ЈЕВРЕМ (тргне се): Због избора, је л'?... Аха, аха! Дакле, мислиш због избора у Београд. Хм, хм! (Маше за леђима руком Даници да се уклони из собе.) ИВКОВИЋ: Мораћу! ЈЕВРЕМ: Па јесте!

ЈЕВРЕМ (престрављен маше руком да престане читати): Чекај! (Оде до Ивковићевих врата и ослушне, оде и до других па провири и опет се врати Срети.

СВИ: Тако је! XXИИИ ПАВКА, ПРЕЂАШЊИ ПАВКА (улетела је сва зајапурена): Јевреме! ЈЕВРЕМ (маше јој руком да ћути и наставља): Хоћемо ли, браћо, владу која је народ упропастила и даље да помажемо? Не, нећемо... СВИ: Нећемо!

ЈЕВРЕМ: Нека је покраден! СРЕТА: Слушај, газда-Јевреме... ЈЕВРЕМ (маце му руком да ћути): И зато, браћо, ја с вама заједно узвикујем: доле влада! СВИ: Доле влада!

ДАНИЦА: Чекајте, молим вас! Говорите јасно: с ким прекинуо? Шта прекинуо? СПИРИНИЦА (показује руком на Ивковићеву собу): С овим твојим! СПИРА: Са господином Ивковићем! ДАНИЦА (престрављено): Како прекинуо?

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. — Ај... зар већ свануло!

Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду.

А бријао се двапут, па и трипут недељно, и то сам својом руком. А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико

А ћата опет наставља: Бирам зраке врелог сунца — Плетем бич — Да ишибам овај свет! и показа руком по сакупљенима у кафани. — Куку, мајко! — чу се однекуд. — Слабо, бога ми!

Ама ни једне! — Нема више? — Све доле! А? — пита ћир Ђорђе а показује руком као да сече нешто. — Е, браво, бога ми, Бразилијанци. Е, јесте били мушко, није вајде! Бравос! — Бравост!

— рече ћир Ђорђе ужасно љут и стаде руком да тресе јелек, да се отреса и Бразилије и Сретена. — Ама, председниче... — Молим!

Кааажи! С-с-ссс! и ту лупи Мића ногом у земљу, лубом о луб а руком о груди, па стаде. Срета му приђе и честита, а тако и Ђорђе. — Од данас да смо побратими! — рече Срета. — И с мен’!

— Презентирујем ги пријатељству. Не тражим ни пару ћар! — и махнувши само руком, у знак да је »било«, рече: — Хиљада година не се живи! Зар на онај свет ћу ги носим, тија бурики!?

Љубица пада све више у ватру. Затурила главу на десно па је подупрла десном руком, а леву метнула на Мићино раме па спустила трепавице и тек понекад погледа кроз њих на Мићу, пукне прстима и викне

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

сетио да, ето, има сина, Па из кухиње, где су јела разних врста, Донео, у једној руци, млека и мандарина, А другом руком (оном на којој нема два прста), Пажљиво, као кад ветар дуне у обрве трави, Помиловао болесног дечака по глави.

Једна велика буба мили му, ено, по челу; Он за њу не хаје; ко риба у води дише! Са подвинутом руком он, моћник, кротко спава; Зора, напукла наранџа, скоро ће да заруди.

И није га срамота, увече, код куће, Кад се ослободи униформе, пиштоља и обуће, Да руком, која људима ударце наноси, Помилује жену по образу и синчића по коси!

Кад огладни, наједе се пасуља и кавурме И слуша псе док лају до на крај Карабурме. Једном руком захвата храну, другом држи маказе Које и саме, по новинама, сагрешења налазе, Скупио је два милиона примера: од њих

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Вративши се са таквом надом у Данску, Шмиту је пошло за руком да за своја истраживања заинтересује дански краљевски дом и утицајне људе у држави, као и велике данске поморске

„Био сам јако зачуђен кад сам видео рибу дугачку 3—4 стопе, по облику потпуно сличну јегуљи, а која ономе ко је дирне руком или штапом, одузме могућост покрета за време од четврт часа.

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Сруши, ко од шале, њихове олтаре И идоле многе којима се диве! Разбиј предрасуде и калупе старе! О размахни руком крепком, нек се крха Стара трошна зграда од дна па до врха! Гони бедну браћу ко бура матрозе! Нек застрепе, бедни!

и ране Негдашње чежње при месецу бледу; Да милујем, као некад, уз исте Покрете чедне и нагоне чисте, Старачком руком косу твоју седу...

ко да у том часу С висова тавних, с тајанственим хуком, Свеопшта смрт се на све стране расу Гушећи живот својом моћном руком, — Ја знам, то мртвило је пуста варка.

Тело се тресе, шкрипе зуби, Осећам мрак у мојој души. Ко плеснив скелет да ме љуби И коштуњавом руком гуши. Тужно, о тужно! Душа ћути, А око сузи, уста неме. Несрећу тајну срце слути, — Опет се враћа старо време.

Вечери једне, на каменој плочи, Знајући да га тад не види нико, Арбанас ти је ножем избо очи! Али дирнути руком није смео Ни отмено ти лице, нити уста, Ни златну круну, ни краљевски вео Под којим лежи коса твоја густа.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

У колима, на прво место седао би он. И као свакада, изваљен на седишту, са једном ногом опруженом и по њој опуштеном руком, обучен у чохано одело, али не као остали, већ у неком нарочитом за њега кроју.

Испод чела су биле његове увек уморне, увек упола отворене очи. Оном другом руком држао би Софку на колену, а она би била тада окићена и обучена као већ велика девојка.

И зато је матери Софкиној из почетка доста олако ишло и испадало за руком да се ништа не примети, већ да, као и пре, цела родбина, нарочито стари стричеви и тетини, увек бивају почашћивани

И кроз дан, два, ако уграбим прилику, гледаћу да дођем и да је видим“... Мајка знајући све то, само одмахну руком, да би ова прекинула.

проређеним, и који јој се због тога увек припијено обавијао око ње, те јој се, тако лежећи на страни, са пребаченом руком дуж себе, јасно оцртавала она обла дужина тела, кукова јој и ногу. Није могла да заспи.

— Хвала, дедо! Срећан ти дан и празник, дедо! И пошто га пољуби у руку, а другом руком држећи га испод пазуха, продужи да га она води.

до капије, и одгледаше како поштапајући се, пресамићен, иде сâм, не дајући да га дете води, већ замахујући оном другом руком чак иза леђа. У том и остали тетини, стричеви, комшије почеше да долазе. Дођоше и свирачи.

Тако би јој и остраг и испод пазуха, где је тај јелек био мало исечен, кад би заносила руком, ређајући шоље по послужавнику, јасно одскакала цела обла, једра плећка. Ручали су доцкан и то не заједно.

још је то ту! Када приспе до Софке, она, узимајући својом ознојеном руком његову суву, хладну руку и љубећи га, ослови га: — Добро дошао, тато! Он као устукну. Али се прибра.

Али брзо посрну и као без душе истрча овамо ка капији, кад чу газдино као увек кратко и набусито: — Ја! Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући

Једном руком држећи више себе чирак са свећом, да се газди што боље види, а другом руком отварајући капију, замандаљену, гурајући увучен не шип него читав дирек, није гледао ни како му је била колија пала,

извали се и тако лежећи чека да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен оном својом малом али рутавом руком, са доста кратким и нежним прстима, чекао је да га Арса сасвим скине.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

) и јуначке јаде пребродити, а камоли — погледај!“ То рекавши бркоња, уприје руком пут ове тројице својијех другова, те згоднијех момака, у првом цвијету младости.

„Шћах да речем студено је; ето су ти, Господару, руке студене као мраз“, рече Иво, потапшавши љубазно својом руком по стремену руке Владичине, па цјелива је усрдно. „И нешто си ми блијеђи но обично, Господару!

Он је. Он!“ „Ко то?“ „Ама гледајте!“ рече ђакон казујући руком пут прозора. Сви ђипише, јер се на лицу ђаконовом читало заиста велико чуђење. „Игуман! игуман!

И јутрос, глејте, ударио је зубма о цијев!“ Јанко се зацрвење као да бјеше нешто скривио. Нехотимице покри уста руком. „Има и Црногораца доста такијех!“ примјети неки. „А разумје ли, кад збораше?

час се испни врх какве косе па сви полегуши; час силази низ њу сваки погнут и ослањајући се на кундак а лијевом руком прихваћајући се за гране и травину. Тако су ишли некијех двјеста корака, док стигоше у неку лијепу дугодолину.

“ Како му се мали каза, он га је дуго гледао право у очи. Мала Елвира, као да заштити брата, загрли га руком. Остала дјеца муком гледаху господу. „Не ваља дирати тичија гнијезда“, рече свима.

Људи, пошто посједаше, стадоше пунити чибуке. Јока се прислонила уз брата, загрлила му врат једном руком. Толико га жељна бјеше. Сердар одигнувши главу, праћаше оком кћер и невјесту, које отчепљаху један бардачић у нуглу.

Затијем се хитро поврну, чучну пред њим, као пред исповједником, наслони лакат на кољено, а руком заклони уста, па започе: „До’дила је к мени Стамена Миркова, таман данас око подне, кад ти оно пође у село.

Женске нанизале се пред кућама, по зидовима авлијским, по гумнима — свуда. Свака заклонила очи руком, те гледају пут гомиле народа, што се црњаше, и у барјаке што се лепршаху по ваздуху.

И Милица се чуђаше, како јој слика наликује. Цура је за дуго гледала своју слику. Насликао је бјеше да сједи; једном руком покрила пас, а другу спуштила низа се. „Е, фала Богу, шта не умију људи из свијета!“ говораше Милица.

“ примјети Стана шапатом. „Фала Богу, ко су они, шта хоће, кога траже?“ наниза Јока, прикривши руком уста. „Па сад ћемо све дознати, мамо“, рече Стана, смијући се. „Овај мали ђаво говори нашки као и ми.

Видје сердар, прочита јој на лицу, као у отвореној књизи, да је већ предобио, па јој дрмну руком, као да је опомене е је и њу већ ред да што изусти.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Једва му кожа кости држи. Једна глава, хиљаду језика. Једне капи поштене крви нема у себи. Једном руком даје, а двјема узима. Једна му нога другој добра не мисли. Једну ногу би изио, а на другу ’одио.

— Онда једно Циганче рекне: „Ја бих је однио у пећ да се испече“, а друго — мичући руком као да што нагло испред себе узима и трпа у уста — „А ја бих је овако јео“.

О џиганди приповиједа се по народу од сваке руке. За његову палицу ко би прихватио руком, тај је уловљен, већ да одсијечеш руку“.

Онда он извади свој мач, па оно ђе се држи руком набије на некакав трн, а оштрице опре себи у трбух, те се тако прободе и убије, и од тога се назове Вучитрн.

Кад Милош крене овце, а он узме сјекиру једном руком и заметне на раме. — Како дођу у село кући, Милош одмах остави овце и непознате госте, па замакне међу зграде да тражи

“ — „Не пишти, Петре, не цвили, — вели му мајка Богородица, — него иди Дони бајалици нека ти душом одуха, нека ти руком омаше, нека ти басмом обаје, нека травом отрује, па ће ти лакнути, и заспаћеш као младо јагње на зеленој трави.

2 (Шашољећи дете руком по глави): Ова гаша род родила Све трњине и глогиње, Деца брала, па покрала. 3 (Узимајући детету прсте десне руке,

и милост божија, наш брат домаћин које год изнио сјеме испод свога кућнога шљемена, те десном ногом крочио, а десном руком мануо, бога поменуо; бог га помогао, па му нико наудити не могао.

Који је тежак врло уранио, воке на’ранио, гвожђе наоштрио, објесио деветера сјемена о левом рамену, а десном руком ма’нуо, па му родило по дрвету, по камену, по црној земљи — за највише на’ранити: и царску, и краљевску, — и тичицу у

(Док напија, свак шути, само се кадикад чује покоји: „Амин, бог те чуо!“) 5 Хвала домаћину, руком делио, а срцем веселио! Бог ти помогô, нико ти ништа не могô! Њива и ливада ти родила а весела чељад по кући ходила!

Немуште на удјелак, он пружио једном руком, они прихватили са обје! За здравље му молили, лијепе му гласе носили по свијету као пчела по медену цвијету!

— Разрасте ли се орашчић у вршчић? — Разрасхатлеисалисте ли се? — Рсом срзни, руком врзи, људски рсу! — Свака сврака скака на два крака. — Уплетосте ли кајишчиће у опанчиће?

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад донесем воду жетеоцима, а они повичу: Камо ти глава? Ја се машим руком, а то нема главе; заборавио је на води. Онда се брже боље вратим натраг; кад тамо, а то лисица дошла, па вади мозак из

што ја кажем: моја крава убола, твоју краву.“ — „А а! море! стани док погледам у ћитап;“ па се сегне руком, да довати ћитап, а Еро те за руку: „Нећеш, Бог и Божја вјера! Кад нијеси гледао мојој у ћитап, ље нећеш ни твојој.

Како ђаво зарони, а св. Аранђел прекрсти руком море, те на њему постане лед од девет аршина дебео; па онда спопадне сунце и побјегне к Богу, а свраке стане крека.

преко леђа, а он се исправи, па ни пет ни девет, него распали држалицом мене иза врата, а ја бацим чибук, па пођем руком за нож, а он још једном, а ја те на руке. И Турске ми вјере! да не долећеше жене, ћадијау бити г...

68. Ноћу стеоно, а дању јалово. 69. Од бијела камена постало, аљину има руком неграђену, од гласа његова мртви људи устају, а послије смрти крсте га. 70.

” У томе ето ти ђевојке с ручком. Како ђевојка ручак постави, Међедовић се одмах руком хвати да једе, а чоек му не дадне него му рече „Не! док се не прекрстиш овако као и ја.

змај пробудио, али он не шћедне, већ узме буздован, па размахне њиме и удари змаја у главу, а змај иза сна маши се руком на оно мјесто ђе га је он ударио па рече ђевојци: „Баш овђе ме нешто уједе.

” Кад он и трећи пут замахне да га удари, онда му сестра руком покаже да га удари у живот, и он га удари онамо, и како га удари, змај остане на мјесту мртав, а царева га кћи стури с

”ћ А она му одговори: ,,Брате, познајем у тебе мараму што сам је својом руком везла.” Онда Стојша устане па је запита откуда је и кога је рода, а она му каже да је царска кћи из тога и из тога

” А она му одговори: „Брате, познајем у тебе мараму што сам је својом руком везла.” Онда Стојша скочи на ноге па јој се одмах покаже да је њезин брат, и приповеди јој како је био и у друге

” А она му одговори: „Брате, познајем у тебе мараму што сам је својом руком везла.” Стојша кад то чује, скочи на ноге, па јој се одмах покаже да је њезин брат, и приповеди јој како је већ био у

Како ђаво зарони, а свети Аранђел прекрсти руком море, те на њему постане лед од девет аршина дебео; па онда спопадне сунце и побјегне к Богу, а свраке стане крека.

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИКОНИЈА: На кутњак? Боже ме прости, па мене сасвим престало! Нисам ни опазила! Живота ми, ко руком однето! Дајде наруџбину за оне напољу! ЦМИЉА: Шта оно беше? ИКОНИЈА: Рекла сам два пива, али ладна!

ИКОНИЈА: Манијак! Ко да ми је она нешто па боља! (Храмљући, улази Анђелко. Го је до појаса, истетовиран, једном руком се ослања о тојагу, другом се брише.) АНЂЕЛКО: Страшно колко нам смрде возови! Препородило ме ово умивање!

Него једно ми кажи. Ко те онако крвнички издевето? (Скитница одмахне руком и одлази без одговора) ИКОНИЈА: Нико то не може дизмисли, ни у роману, како то уме живот да ти замеси!

Фала милом господу Богу! Где ми је ташна? То га је сам Бог млатно мојом руком, да га обележи! Шта је сад? Зашто ћутите? ИКОНИЈА: Зато што, видиш, ни то ништа не помаже!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Отац био у цркви и тамо чуо, и послао ме да видим... МАРИЈА (маше јој руком да не ларма): Дошао је, дошао. НАЦА (отрчи иза куће десно).

Него назебе, прозебао и зато је боловао, а не то, не... ох! ЈОВЧА (Мити): Хајд ти! (Анђи, која се такође диже, руком даје знак да остане, да дође ближе.) МИТА (повлачи се, силази).

ЈОВАН (враћа се ближе): Срећан си, Младене, срећан што си њен, што њу двориш, служиш и што, кад је облачиш, можеш руком да је додирнеш; што ноћу, кад спава, можеш, колико хоћеш и како хоћеш, да је гледаш!

СВИРАЧИ (доле, кад је смотре, обрадовани): Снашке, газдарице, вина, ракије! СОФИЈА (одмахне им само руком, замакне у кујну). Пауза. У соби, горе, утишанији жагор: »Ако, ако, пријатељу! Аферим, Јовче!

Не дам... (Сети се греха Васкиног, плаче): Ћут, ти! ЗУЛФА (окрене само поглед од њега, заклања се руком). ЈОВЧА (болно): Стару!

Што год си зажелео све је било твоје. Хазне, бисаге с парама... ЈОВЧА (с досадом, прекида је, одмахујући руком): Море, и сад то имам. НАЗА (загледа још пажљивије): друго шта има?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

и препитаније до тога острова и, баш излазећи из корабља, гди ме је допратио био, метне ми у џеп прослука сам својом руком 12 венетски[х] цекина. Капетан корабља, Дубровчанин, поштено ме је и господски содержавао.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

На то сви једанак поустајаше. Фратар гледну на свој часовник и махну пут њих руком, али како у тај мах разјапи уста од зијехања, застадоше сви. — Останите... јо...ш ма... ло, још мало! Посједаше опет.

?“ — вели фра-Брне. Најпослије весла ударише и лађа се отисну. Стипан стао насред ње, држећи једном руком коња за узду, а другом заклањајући очи од сунца.

— Јето тако! Нисам чуја липе гласове за њ, али, ако се не буде владâ како ваља, ја ћу фију! (показа руком како ће га истољагати), па нек иђе откуд је и дошâ.

слика од велике вриједности, а то бијаху: свети Фране, сух и безбрк, држи њеку тичицу на длану, а милује ју другом руком; свети Ловре, мршав, висок, млад човјек, држи роштиљ на коме су га крвници пекли; свети Јероним („наш земјак“), сиједе

Сви грају. Балеган открио мртваца, па га куца прстима по утонулу желуцу, а другом руком маха и говори њешто. Дундак стаде отварати скленице љекарија и сваку мирисаше.

Пак измиље Мачак, и он бос, и махну руком Лису и пође к њему. Нијесу се ова двојица још ни састала, изађе Бујас. — Бештија! Кушмељ од Кушмеља!

— настави Лис. — Дакле, разумиш ли Бакоња, јево је пета година да ми тамо иђемо на сило! (Показа му руком пут нове мађупнице, откуда се чула велика граја.

— Е, ово је за приповист! — вели опет Срдар, ударајући се руком по стегну. — да може ваки бињаџија бити ко му драго, а не сметени Букар! Е, ово је за приповист! Сви се чуђаху.

Бакоња сустопице за Срдаром. Кад стигоше испод русја, али нема ни сплате ни лађе. Дундак зазвијука и завитла руком. — Шта мислиш, Дундаче? — пита га Срдар. — Мислим да су и’ потопили ако су имали времена... или пуштитили низ воду.

Дундак заплива, држећи једном руком мотку са гуком хаљина на врху. Сви сачекаше докле он преплива, док се обуче и отиде у село.

Млађи фратри отидоше да уреде сељаке за спровод. Бакоња видје оца на тријему пред мађупницом и ману му руком, те Кушмељ пође за њим.

— викну кнез устајући. — Е, златно моје дите... али не пет него двајест, Иве, круно моја! Бакоња одмахну руком и отиде.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Лик свој сенком цртам и на древном зиду. Сива шкољко трга прастаре Сиене И ја ти ево стигох на руб, ломан, Да руком и оком: у време одевене Такнем мрачне цркве и торањ огроман.

И гле: стојим сада — дрво, са обраним плодом. Мре у зглобу воља да се макнем с места. Шта да радим с руком и у њој са слободом? Заточени: ора је — прхните из тела!

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

И да не стигнем до обале и човека с подигнутом руком — зове ли тај или прети? — под ледом је топло. Живот ионако никада није био моја јабука.

Исплатило би се, сада, и баш овде над њом, разумео бих нешто. А вуче ме себи човечина с подигнутом руком. Не корачам, суљам се, прикрадам и слушам како страх гусне, расте, па одједном букну у тресак и ломљаву.

Кад се мокар и љут нађох на обали, десница ми је стражарила над дршком ножа, видех да је непомични човек с подигнутом руком само стабло врбе с једном једином кратком граном. Нешто отегнуто остаде у мени.

Па му је једном махнула руком и он јој пришао, махнула сигурно, одсечно, као да она заповеда том војском што из црних и сувих гусака искаче на обалу

Симка уздахну, ћутке припреми вечеру и тихо га понуди. Ђорђе одмахну руком. Још збуњенија, постаја нагнута над шиљком шубаре, па се саже да му изује опанке. Он је осорно одгурну.

Кад се враћао из бојева, у софру је ножем урезивао убијене сопственом руком. — Кад сам ја после овакве вечере с вама разговарао? — изазива Ђорђе. Симка му стеже мишицу, а он се гадљиво трже.

Онда више неће доћи и помиловати је шкрто меком, господском руком по образу. На та лака миловања поруменела би и у себи дуго носила сећања на њих, понекад мутна и стидна, с резом

Ђорђе се намршти од гадне и мутне помисли. — Још донеси! Дај свима овим окламишима нек пију! — Викну и показа руком на луде у кафани. — Нек пију док могу!

Да је имао снаге, он би побегао. Узела му је руку, без речи, само је брже од краве дисала, и чинила његовом руком све оно што је својом чинила међу његовим ногама.

— Али поштено је било. И јест Василије био лопов. Ову су кућу — махну руком по мраку — сиротиња и отимачина направиле.

Топла пара пељала јој лице. Бућнула је руком у воду да проба њену топлоту, а таласићи и шљапат длана по води подсетили су је на купање детета.

Отац Методије зујао је благослов и благо махао руком изнад њене главе гледајући њу, Симку. „Пољуби, ћерко, оцу руку...

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али, не брини: и међу људима, као и међу ђаволима сваком је своја кожа најближа! — Поглавица се насмеје и махну руком, а Ђаволак искочи на најпрометнију улицу главнога града и баци чичак на првог пролазника.

— Чиме ли је Татага зачарала децу? Као мрави траг шећера, сумњичавци су следили старичине стопе. Коначно им пође за руком да виде како ископава пањиће у шуми и ставља их у своју врећу. Шта ли са њима ради? Никада није запажено да ложи ватру.

Јаје се наже на леву, па на десну страну, али му не пође за руком да се ишчупа, нити да се помери с места, па с тугом упери поглед низ стрмину. Лепотица је све брже одмицала.

— Баш ме брига и за мрежу и за светионик! — одмахивао је дечак руком, помишљајући: »Добро би било да се насуче неки брод! Могао бих, касније, с њим побећи!

Загрме однекуда. Искочи муња из таласа. Дечак пребледе, а оцу се учини као да му неко гвозденом руком стеже грло. — Умириће се море! — покуша да утеши дечака, али небо је тамнело, а таласи расли.

— рече цар. — Шта друго? Али узалуд су доводили лепотице. — Није та! — одмахује принц руком. Ни ова! Колико је само принцеза прошло крој принца, па ништа! — Можда принц тражи девојку са Месеца?

Звезде су му биле тако близу да их је могао дотачи руком. »Ко зна ко тамо горе живи?« помисли, посматрајући једну црвену звезду и утону у сан. Ко зна колико је спавао!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

ћутањем, затим се, вероватно, опомене свог искуства са другим једним Обреновићем, унуком овога Господара, одмахне руком, можда каже а можда и не каже нешто као „Који ти оно беше“, ветар бива све јачи и Господар Јеврем, одједном осмехнут

Није се бојао: под руком, на кори, оцећао је било дрвета а на себи његову сенку. Дрво га је заклањало. Није се плашио, напољу; није се плашио,

Господар Јован јој махне руком у знак поздрава па се умеша међу децу што излазе из школе, и међу студенте Института за стране језике и журно, врло

У буни, све се мењало: било је лако погинути као што је било лако и стећи. Пиштољи убијених јаничара, њихови руком резбарени ножеви и украшене сабље, рухо од чоје и источњачко прстење, све је доносило брз добитак. Добрача га је хтео.

Сећао се да је старац, десном руком, учинио по крет које је можда био позив а можда и поздрав; свакако није био претња.

Као што је, некад, стицао иметак тако је, сада, стицао присташе: све му је полазило за руком, људи су му се одазивали и поверење се лепило уз поверење. Отуда се догодило да је, у пролеће 1815.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Куд год иде, злато даје, За листове неке старе, Дркћућом их руком дере, Очи му се разажаре. „Мила децо, мили Срби, Ох, идите путем правим, Младост Моју, клетву моју, Не могу да

Нека ти буде свилено све! Говори сине! говори брже! Да купим оне токе злаћене.“ Дете се чешка руком по глави, Као да не зна шта би од свег - „Ах, бабо, - бабо, - купи ми, - бабо... Печења купи јарећег!

ми опет дођеш, ти ми приђи тада, Али не к'о жена што чезне и воли, Него као сестра брату који страда, Тражећ' меком руком место где га боли.

Дигла си сто мржња, да стражаре као Сто црних једрила, сва пред твојом луком; И тако мом духу принела си руком Цвет твог бића крупан, отрован и зао.

кад нам приђе тада, Испуниће стрепњом неког мирног јада Нас, и хладне врте, и природу бону; И кад стари клавир дирне руком лаком, Биће звуци црни; чиниће се сваком Као да прах ноћи пада по салону. Ј.

Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И својом мртвачком руком записа сопствено име... И затим у буџак оде. Из танке полутаме Страшно се кезила отуд...

И затим у буџак оде. Из танке полутаме Страшно се кезила отуд... Ветар је са влажном руком Тресао прозоре мутне и тешка храстова врата, Звиждећи кроз празну крчму суморним и страшним звуком. В.

И зима дође већ, и својом студеном руком Покида накит сав, и гору обнажи сву; Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, А он ће бити ту. В.

Вечери једне, на каменој плочи, Знајући да га тад не види нико, Арбанас ти је ножем избô очи. Али дирнути руком није хтео Ни отмено ти лице, нити уста, Ни златну круну, ни краљевски вео, Под којим лежи коса твоја густа.

Полако крачу. И док магла тупа Растањује се, и док сунце лије Радости златне из црвених купа, Сви машу руком изнад бразда тије', И продрти им пешеви рукава Лепршају се, шуме, к'о кад вије Вјетар у сплету сасушених трава.

да је гробова; Брада се вије, прамење бело, Занесен поглед, дуго одело; Погледом густу таму прожиже, Дршћућом руком вео подиже Са будућности срамне Голготе „Христос васкресе!“ с пуно страхоте Глас му захори... Голгота гори!

и нигде светле тачке у визији, - од врха До дна гранчице, нигде да руком је обгрлиш. Па ипак, Роде, ми смо ту - и на све спремни Воља нам наша расте с бројем невоља твојих!

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Човјек изгнат за врата чудествах, он сам собом чудо сочињава; човјек бачен на бурну брежину тајном руком смјелога случаја, сиромашан, без надзиратеља, под влијањем тајнога промисла, он се сјећа прве своје славе, он

Правдо, руком творца освештана, ти које је име свуда свето до границе зраках свијетлијех, заштити ме штитом могућијем од олујах

„Ето небо куд ћемо лећети! - каза ми га са снијежном руком и благости пунијем погледом - На њ је престол миросијатеља те у свјетлост биће окупао.

План небесах премудрост је вјечна својом вјештом руком сочинила: свеколике небесне равнине покрите су цв'јетним ливадама, мај вјечито на њима царује; боја цв'јећа вјечна

горе трон се горди виси и палата превјечнога цара; вјечности је овде колијевка: овде се је она окрунила светом руком великога творца, одавде је хитро полећела на опширно царство и господство, одавде је прва искра сјекла, у предјеле

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Када прочитах то своје сачињеније, видех да ми је пошло за руком да кратким, живо описаним, догађајем изложим и главне црте Демокритове филозофије.

Та сфера је, као што сам већ растумачио, најсавршенији геометриски облик“. Он показа руком на море. „Погледајте онамо!

Питао сам се да ли ће ми то поћи за руком, да ли ће ме Рехмозис примити за свог помоћника и дозволити ми да завирим у ту ризницу знања.

До овог свог троугла дошли су Египћани, не као ја, расуђивањем, него мерењем и опробавањем. А мени је пошло за руком да одгонетнем тајну геометриског облика њихових пирамида“. Он ућута.

која је била изложена продаји и одабра најлеше грло; један од робова положи га попреко својих рамена и повуче једном руком његове предње, а другом руком његове стражње ноге на своје широке груди. У то им се придружи и Хипократес.

и одабра најлеше грло; један од робова положи га попреко својих рамена и повуче једном руком његове предње, а другом руком његове стражње ноге на своје широке груди. У то им се придружи и Хипократес.

Да ми подвалиш по свом обичају!“ „Ако хоћеш, господару, да се мало потрудиш и да пођеш са мном, можеш својом руком изабрати све што желиш. Моји рибари лове ту у близини“. „Где?“ „На обали код маслиновог воћњака Тимоновог“.

„Будала - ништа друго! Нисам ли ти, Хипократе већ говорио да у његовој глави није све у реду?“ То говорећи, показа руком према врту, рашири свих пет прстију своје деснице, стави је пред своје чело и учини њом покрет који у мимици означава

Лице јој беше уско и дугуљасто, нос финог облика, уста и образи као извајани мајсторском руком, очи црне, бадемастог облика, уоквирене дугим трепавицама, а натсвођене танким црним обрвама.

Пут који сам при том ишао био је овај. Он показа руком на таблу која је висила иза њега на зиду. „Ево овде видите три слике којима су Земља, Сунце и Месец предочени у три

када је тачно напола осветљен. То премеравање пошло ми је зе руком после много мука, а помоћу астрономског инструмента што га пред собом овде видите“.

Наш јадни астроном би поново избачен из колосека свог предавања и ухвати се руком за чело. Пред његовим очима засветлуцаше безбројне звезде, колико их, при својим посматрањима неба, никад дотле не

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

значајно, то јест просто намигнем, а он пошто схвати, одведе ме до једног мрачног купеа који откључа, приносећи левом руком светлост ручне лампе до кључанице, замоли да не палим свећу, па се изгуби.

У свечаном оделу и великом црном шеширу, са приметно краћом десном руком коју је редовно подизао у висину очију кад се здравио, кратковид и врло збуњен, кум је искрено загрлио Николу и нешто

Он одмахну руком И дубоко уздахну. — Знам, побратиме. Али да ми ..је само та мука! — Ја видим, ја осећам да имаш крупнијих брига —

Ја утрнух па се окретох њему са погледом који је питао. А он видећи ме забринутог показа руком: — Само држи леву стазу и не брини, гађају пут. Ја се упутих левом путањом и задувано пожурих.

један омален француски официр, што је преда мном стајао у друштву дама и пропињао се целим телом да боље види, показа руком у правцу чете што је наилазила: — Qуел беау тyпе! Ја узвикнух до вриска. То беше Никола.

Командант шамара левом руком по десном образу, јер му је тако згодно. Онда застаје мало, са рукама на леђима, и гризе горњу усну, па после десном

Онда застаје мало, са рукама на леђима, и гризе горњу усну, па после десном руком наставља да шамара по левом образу кад бурма зазвекне по зубима или закачи за дугме од нарамнице; онда кратко наређује

Како? Ко? Ови? Добро. Ја њих сад, сме ста... фик... кр... кр... кр... И он прави покрет руком као да нишани. Па настаје трк и узбуна око штаба.

Утом дивизијар са штабом сустиже колону. Он је замишљен, и са левом руком на слабини јаше лагано и оштро гледа у даљину.

Па опет мајор трза узде јер се његова кобила поравнала с Милком. После се нагиње начелник штаба, ослања се левом руком на ункаш мајоровог седла и шапуће му: — Честитам, то је сигурно.

И наслоњен на њено раме и докле га она милује својом пуначком, голом руком, он долази к себи, захваљује јој и понова јеца страшне оптужбе противу бедне деце што су заборавила на отаџбину.

кратком неком улицом, све поред високог зида с муком повлачећи ноге у оковима, чије је ланце придржавао левом отеченом руком, изашао пред иследника.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

изгубиле сваку тежину и сваку запремину у времену — пука арабеска моје мисли —, тако да преко њих без запреке посежем руком у моје дјетињство, као преко несуштаствене ограде опсјенарева ужета...

А млијеко, одатле, бива чисто и густо, крепко, кадуљски ароматично. Драгоцјено. Зато су људи радосни кад им успије руком да добаве дојиљу из тог предјела.

На бабиним сјетним очима одбљеснуо се златасти одраз осмјеха с њених уста. Својом благом руком повела је моју устрепталост и свратила је на лаку стазу дјетиње безбрижности.

— Здраво да сте, Егидио! — махнула би му она руком с прозора, као што одабраница у арени махне из почасне ложе свом тореадору.

на једној страни поткопавао реалност реалнога, толико на другој страни утврђујем реалност иреалнога: колико год једном руком одузимао од стварности, толико другом приводим у њено крило.

Ако човјеку пође за руком да тај карактер егзотичности пода својим домаћим стварима, има наде да ће и оне постати занимљиве, да ће и оне моћи да

– Јесу, сестрице, јесу... Побуђују на размишљање. Била је задовољна. Обујмила је књиге руком и притисла их на груди да их врати у своју бијелу собицу.

Патња је прешла својом руком по њиховим главама и изгладила им коврче. Глумица која је долазила у нашу кућу звала се Бепина (презимена као да нису

Чаврљамо о којечему, прича ми новости из мјеста. То је већ постао устаљени мали обичај. Застане подно мог кревета, руком на бијелој пречки, и прича. Разговор се надовезује све у ситним крпицама, и то му даје извјесну драж измичућег.

С првим сјединама, почиње да нас напушта она благодатна лакоћа потеза, ништа нам више не полази за руком као само од себе.

Наши кораци увеличано су одјекивали о плочник пусте улице. С угла сам бацио поглед на Егидијев кућерак и махнуо руком баки на прозору. Далеко је од мене била свијесна помисао да је то коначни одлазак.

Предахнули би кратко у хладовини конобе одваливши терет с рамена, ослоњени мрком руком о велике бадњеве, у којима је шапорио мошт неуморним шуморењем прољетнога мора.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Коњи фркнуше пред кућом, а Ђурица, како беше почео да навлачи одећу, тако и остаде са подигнутом руком, укочен, блед, нем... Писар скочи с коња и приђе к отвореним вратима, на којима стајаше пренеражен Ђурица.

Сад је, чини му се, осећао присуство човечје с оне стране капка. Полако, тресући руком, одговори на куцање. Капак лагано шкрипну, и Ђурица осети да је отворен.

Отвори се понеки прозор, на коме се појави трома и сањива глава, са необично дебелом руком иза потиљка. Са планине пирка студен, оштар поветарац. Варош се буди...

Један се во узнемирио од обада, а сељак га умирује благим гласом, тапкајући га руком по врату. Ђурица тек сад опази, да туда воли сеоска путања, која прелази преко потока, и спаја село са потесом.

ваљада нећу ни ја до века овако. — Ја шта ћеш, после оних мртвих и рањених глава? — Ни једнога нисам мојом руком дирнуо. — То знам ја, али не зна закон. — Па шта ћу сад ?... Да живим овако докле се може, а кад дође суђени дан...

Станка врисну и посрну, али је Ђурица прихвати једном руком, а из друге баци пушку, истрже револвер иза појаса и пружи на Марка.

А гле сад...« И нешто га у глави тако јако заболе, да се мораде ухватити левом руком за чело, које обузимаше све већа ватра... — Нек ви је срећно!

— рече он још на корак два пред њима. Пантовац се још више потуљи, обори главу и некако неодређено махну руком поред уха, што се могло узети као да скида капу, а могло је изгледати и као да се чеше иза уха.

— Све једно, хоћу да идем, па шта буде. Он је привуче к себи, па јој стаде другом руком гладити главу, а у њему самом рађаху се чудне мисли. »Што ли је то тако ?« — мишљаше он.

Тога часа и Ђурица јој махну руком, те она брзо леже, па стаде да се осврће око себе, чудећи се шта раде њих двојица, кад никакве опасности нема.

— Чек’, чек’... ево сад... — муцаше јадник једнако, претурајући руком по појасу. Ђурица приђе, истрже му рубац и развеза, па стаде да броји банкноте.

Ђурица ућута и као да стаде нешто мислити. Дуго је тако ћутећи упирао поглед у помрчину, па напослетку махну руком и обори главу, као да и сам увиђа, да не може још ништа смислити под утиском ових необичних догађаја, који се све више

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

3атим их узме од њих, и каже им да иду сви троје тамо на један брег, „па кад ја махнем руком на вас, а ви онда потрчите, и који први дође до мене — тај ће добити капу, други ће добити штаку, а који последњи дође

змај пробудио, али он не шћедне, већ узме буздован, па размахне њиме и удари змаја у главу, а змај иза сна маши се руком на оно мјесто ђе га је он ударио, па рече ђевојци: — Баш овђе ме нешто уједе.

Кад он и трећи пут замахне да га удари, онда му сестра руком покаже да га удари у живот, и он га удари онамо, и како га удари, змај остане на мјесту мртав, а цареви га кћи стури с

— одговори он. Оштар Дан приђе к столу, те подигне покровац; али дијете лежи заклато. Тад га Оштар Дан прихвати руком, а дијете се макне једанпут, а послије се дигне.

Гђе су два рога, нека буду и четири!“ — Али ну чуда! Чим изједе грожђе, одмах му рогови опадоше, кô да му их руком однесе. „Ах! помози ти, јаки боже!“ помисли у себи, „повратићу ја себи и ћесу и гаће и свиралу, чини ми се, ако бог да!

плачеш зато што си гладан; твоја зла маћија не да ти јести, јер хоће да те шундра; али не бој се, неће јој то поћи за руком, јер, помоћу божјом, свакоме злу може се дохакати.

ћеш моћи и без мене живљети; иди по свијету па ради те се хљебом храни; али прије него се растанемо, мораш ме својом руком убити. — Сачувај боже! — вели он — како бих ја могао своју руку дићи на своју хранитељицу; то ја нити могу нити хоћу.

А на ватри је горело велико храшће. Наш ти Марко пограби сваком руком по један храстов угарак (а сваки је био тежи од њега), па их подстакне на ватру.

— Валај, неће! — вели Марко. — Богме, хоће! — Богме, неће! У тој свађи зграби старац руком за лонац. Он за лонац, а Марко њега за браду, па носи, носи к једној букви; расцијепи једном руком ону букву, па

Он за лонац, а Марко њега за браду, па носи, носи к једној букви; расцијепи једном руком ону букву, па упреши старчеву браду у ону расцјепину и остави га тако да виси о бради, а он оде натраг у колибу.

Укаже јој се празна као и прије. Видећи то, почне се мислити: би ли отворила, не би ли. Сада пође руком боцу отварати, сада опет — бојећи се мужа — устегне руку, док је не свлада женска зналичност и отвори боцу.

Видећи враг да га је жена преварила, настојао је он њу опет преварити; али му не пође за руком. Он је наговарао изнутра жену да покуша би ли опет могла отворити боцу; али жена не хтједе више отварати, него оде за

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

ХИМНА Одмани руком и загази бару Што мили, тече, као живот мека, Сарани разум, и удиши пару С поднебља глиба што те свуда чека.

Одмани руком и затвори око, Црвљиво доба нека нагло тиска Спомене, славу, у блато дубоко, Где порок цвета и развратност ниска.

јаву, А за живот небо својих снова, Ал' смрт дође из даљина, муком, Додирну јој уста својим дахом, Помилова њену косу руком И испуни земљу чудним страхом. Ал' смрт дође; лак долазак њени Осетише редом сви спавачи, И усташе.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Понекад би чак остајала тако постојана у простору иако сам могао руком да прођем кроз њу. Ако је моје објашњење исправно, требало би да је могуће приказати на платну и учинити видљивим

Свакога дана сам се у мислима пребацивао кроз ваздух до удаљених места, али ми није било јасно како ми то полази за руком.

, било да су куцани на машини, било руком исписивани; (10) успостављање светске службе за потребе трговачке морнарице која навигаторима свих бродова омогућава

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

- А зашто ме нисте пробудили у Гензендорфу? - усудио сам се да протествујем. Он плану и направи покрет руком као да ће ме дохватити за уши, али се предомисли и распали по мом поносу.

Признао сам да о томе појма немам. Показујући руком на златне таласиће сунцем обасјане реке делавер, рекла ми је да та река није увек изгледала тако блистава и питома, а

“Вили” је пошло за руком да скује први беочуг у ланцу који повезује српске и америчке традиције. Замолио сам је да ми опрости што сам погрешно

Приметио сам да пише врло вешто и брзо и то подједнако и десном и левом руком. “Како ћу се ја надметати са америчком омладином” - помислио сам у себи, - ”када ти младићи пишу обема рукама боље

једног гласача, коме нешто није било сасвим јасно кога човека треба, због неког тобожњег злочина протерати, својом руком уписао је своје име. И тако је Аристид, најправеднији и најчеститији човек у Атини био протеран из ње.

Једног поднева, за време паузе, пође ми за руком да га доведем до угла Кортланд улице и Бродвеја, надајући се да ту сретнемо једног веома познатог човека кога сам овде

Када је Руд, као мађионичар који манипулише својим чаробним штапићем, померио својом десном руком мали магнетски штап према калему, индикаторска игла плванометра, покренута силом која ми је до тада била непозната,

је ово нека јуначка раса,” - помишљао сам у себи, посматрајући играче који су се губили у ритмичким покретима, једном руком на боку, а другом високо подигнутом изнад главе.

Одједанпут неко је закуцао на дворишну капију и мој зет јује отворио. Пред њима је стајао јахач, који је једном руком држао запенушеног коња, а у другој руци је имао телеграм који је у журби донео из телеграфске станице у другом селу,

као усељеник, било као проналазач, онда је све то богато награђено племенитим духом писма на следећој страни, писаним руком човека кога сам имао част да лично познајем, а који је за мене увек представљао идеалног представника правог

Ћипико, Иво - Приповетке

А треба ли ти још ко? —Не треба други. Доста си ти! Дакле, хоћеш ли? —Не знам ја... Питај брата, ево га! и покаже руком на њ. —Што ће ти брат? — умеша се други и поче се церити. —Да ко ће?! — изговори тихо цурица и погледа на брата.

Камен заструга, машина, превијена, зацвили и стаде. Радници одахнуше; одбацују руком топал зној што им се лепи око косе и капље им низ чело. Доба је да се одморе.

Преварила се: било је мокро, па посао није ишао за руком. Са маслинових стабала, чим би их се дотакао, падала је вода, а земља је била тако глибава да си је могао месити.

— прослиједи Спасоје, и све више жести се. — И ја ћу, ако ми скривиш! — одговори он, и презриво махну руком. —Момче плану и чврсто прихвати за узду. —Море, мичи с пута!

— Што не могу? — одговара он. — Можеш свугдје, осим ондје гдје је заграђено, и показа јој руком ограду, па оде да нареди стоку. Кад се повратио рече јој: — Ти ћеш да идеш.. . елате!

Па наједном разговори се: — Дођи са мном да ти топове покажем, — вели јој, и таре се руком по устима. — Ходи, не страши се! — и ухвати је за руку, па поведе за собом. — Гледај, големи ти су и како зијевају!

А зборе да се с њима може нишанити гдје год хоћеш.... Оно је официр, прекиде говор и показа руком на њ. — Шета се. Девојка успрене кад је официр прошао поред њих и љубопитно је погледао. — Смијешан ти је!

— Иди ти, иди! — понови одлучно. — Збогом—те! — и махне руком према граду, па се окрете и, не осврћући се више на њу, пође к стоци.

—Не знам право, — одговори старица — али се добро спомињем: видите ону шкралу доље у мору? — и руком показа на њу. Кад сам била дијете, нијесам могла никако до ње, ако се не бих изула и подгла скуте, а ето сада, фала

а мале, упале очи сјаје се и изражаја су као да увијек нешто истражују, па не зна куд ће с њима; лице му је голо, а руком се држи за подвољак што га нигда не брије. Дум Андрија, кад га опази, сјети се и пожури боље.

— Хе, нека остану оба на отару! — не попушта Жижица, и отаре руком уста. —Добро говори... Нека остану оба... —То не допуштам! — плане дум Андрија. — Напокон, ко сте ви?...

— Клекни, луче! Одреци се врага пакленога, а пригрли овога, — и показа руком на крст, — који је за те пролио своју драгоцену крв! — Клекни!

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

То им није сасвим полазило за руком, па им стога или синтакса изгледа сиромашна и укалупљена или се, с друге стране, нарушавају метричке границе.

Јер оно што романтичарима није пошло за руком, то ће остварити песници модерне. А оствариће, поред осталог, и зато што су напуштањем народног стиха напустили језик

Али, мало би му шта од свега тога пошло за руком да у исти мах није убрзано мењана (и да је он сам није мењао) српска синтакса.

изврнута, под теменом, посматрамо небеса; Вртоглавица нас занела над густоплаве визије, У стрмоглављењу заклопимо очи руком! И удеса! Баш тад на капцима откријемо последње стазе чудеса.

Она му, штитећи га, не само руком скида сунце него му и „ветар сам и јутро дарива на обојке“. То јесу песничке слике, али израсле из митске подлоге, и

узајамно митолошко пресликавање земаљског (људског) и небеског (васионског): Ударцем, чврстину неба захвативши руком, Комад плаветнила одвуче са собом: Сада је његов пад као и гром, А небо сазрело тако за море – Бујице непрекидном

Песников рад у језику, срећни тренуци кад му полази за руком да уобличи неко своје виђење које ће као нова књижевна творевина заузети место међу постојећим књижевним творевинама и

Убрзо сам схватио да је све у вези с Косовом, јер кад ми пође за руком да телефонски разговарам с братом буквално заточеним у Гуштерици, непријатно осећање за тренутак нестаје.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ми израдиш какву концесију, да посечем, на пример, какву државну шуму – рачунам, знаш, кад ми све друго није пошло за руком, концесија још може да ми пође за руком. КАЛЕНИЋ: То може одиста да вам пође за руком, а државу то баш ништа не кошта.

на пример, какву државну шуму – рачунам, знаш, кад ми све друго није пошло за руком, концесија још може да ми пође за руком. КАЛЕНИЋ: То може одиста да вам пође за руком, а државу то баш ништа не кошта.

КАЛЕНИЋ: То може одиста да вам пође за руком, а државу то баш ништа не кошта. Није држава садила шуме, па да јој је жао да се секу. Сасвим то може.

(Одведе Ристу.) XИX ЧЕДА, РАКА ЧЕДА (удари у сладак смех, затим оде прозору и довикује, машући руком): Рако! Рако!. РАКА (долази споља): Шта је? О, зете, што си се тако обукао? ЧЕДА: Казаћу ти, али да никоме не кажеш.

Јест!... Живки нешто зврји... реци мени... (Слуша.) ЖИВКА: Шта наже?... ВАСА (мане руком да ћути). ЖИВКА: Ама, шта каже, бога ти? ВАСА (остави слушалицу и врти главом): Љути се, много се љути.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Борисаву Станковићу не полази увек за руком да такве ломове психолошки довољно мотивише. Али, као у накнаду, даје веома снажне описе телесних и перцептивних

Црњанском је то пошло за руком: „Отворише широм врата, која су дозволила да уђу међу њих, из врта, и бокори јоргована, и багремови, и кестенови, а да

Не бих ја руком за царске дворе лако, за онај блудница рај. (ИВ ) Баш ништа ме за цркве душа не боли, за силнога цара дом.

И тиме се већ суштински умањује његова миметичност. Црњанском је, знамо, пошло за руком да све што је с краја на крај романа исприповедано учини потенцијално (што читалац може, делимично или потпуно,

укрштати две људске судбине, дакле онда кад Аранђел Исакович намамљује своју снаху у постељу, са подигнутом његовом руком дићи ће се и велика сенка на зиду: „Она је била ту, близу. У кући све легло. Заспало.

Штавише, насеобина из које Вук Исакович одлази у свет - вођен туђом руком и за туђу корист - нема чак ни свога имена.

сазнајемо да је посекао два непријатељска војника: „Два лица му се јављаху, у сну, две главе које беше расекао својом руком. Ишчезавајући из његовог сећања, појављиваху се изнад његове свести, још неколико дана.

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

Али га Спаса достојанствено погледа и поздрави руком. Харамбаша га пресече очима и поче потмуло турски: — Шта си хтео, бре? — Да се браним, ага. — Чиме?... Пушком?...

Међутим намрштени харамбаша упре поглед изнад њих негде у даљину, па се дубоко замисли, а руком се играше са голим јатаганом, по изгледу само да нареди да му повију Спасу Чемерикића, те да му одруби самовољну главу.

Између Колашинаца и Штавичана Рујо Луковић се срете са буљугбашом и хтеде да га размине. Али га Сефер благо таче руком и изусти: — Поврати се, чича-Рујо, и остави оружје, вјере ти! — Виђи, да ти кажем!

већ прибрано, старац се рашири усред гомиле и са крвавим осмехом на лицу као свако ко се одлучио да умре, секну левом руком једну леденицу, а десном јатаган.

Погинуо му човек на огњишту. Тек му то не полази за руком. То се јасно види, премда он нема што да пребаци ни себи ни добром арнаутском закону: покојника је правилно положио,

Само једном руком беше поднимила слабину, стегла своја лепа старачка уста и из све снаге узмахнула да је не би страшан догађај поткосио.

“ Па се наднесе над мртво– га сина и махну руком да га открије. Мртав Јаблан као да бејаше заспао. Лепотан мајци као и за живота.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

А мени се тако чини: Там’ на брегу кад бих био, Руком бих вас домашио Ил’ јабуком пребацио. По сто миља, веле људи, Прелетите за час бесно; Зар се не би то орило

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

ФЕМА: Ју! Мачак! Не говори ми више такве речи, оћу да паднем у несвест. ЈОВАН: Нисте ли га сами вашом руком убили кад је изео кобасицу? ФЕМА: Ух, ух! Дајте сирћета под нос, док нисам пала у несвест. Анчице, Анчице!

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Ту нема сунца, јер све собом зрачи Место узалуд покушано. Јачи Постаје који своју слабост спозна, Цвет шупљом руком откинут. О грозна Свирало која пресађујеш влати Из питоме долине на литицу што пламти!

Камен је потчињен говору и зими. О речи које речено поткупи! Звездо, мој пакао и моје срце прими Угашеном руком што бескрај исцрпи.

Одлете трагом издајничке среће, Од блеска срца руком склањам лице. Не куни воду изгорети неће, Удахнуо те камен крилатице. ТАМНИ ВИЛАЈЕТ Туђом су песмом очарани.

Краков, Станислав - КРИЛА

Сад и козе могу по поверљивој архиви претурати. Е, уосталом, ту писар Казимир одмахну руком, и онако је све то купус. — Купус? Мени није то купус...

Па ипак би кроз тај умирени поглед начас прошао трзај као изненадна плашња. Онда је прихватио дрхтавом руком чутурицу, и Тужно климнуо главом: — За покој своје душе пијем! Као да је правдао своје сувишно пијење.

У жбуњу преко рововскога топа превалило се тело непријатељскога трубача, који жутом мртвом руком стискаше очајно металну трубу и чији... — Фу—грам. Проломи се ваздух за Душком. Одскочи, окрете се.

Овај је стао да претура по џеповима, и одједном — негде је близу грмнуло — са тргнутом руком излетела је и кутијица. Провидне, жуте капсуле се просуле по земљи. Поцрвенео је као девојчица. — Зар и на фронту?

— Разумем, разумем. Спустио је слушалицу. Скинуо је шлем са главе, провукао руком кроз своје беле косе, и окрете се најзад маломе потпоручнику крај себе. — Кога ћемо првог? — као да пита ађутанта.

Нагнута болничарка почела је да расеца завој. Тада се сетио свога голог тела, које је било прљаво и жуто, и хтео се руком заклонити... — Чему? као да се насмешиле женске очи. Погледао се, насмешио. Опет је бол прошао кроз њега.

Петровић, Растко - АФРИКА

Прва гола црнкиња. Кад види да их гледам, она застаје, и нагло, машући расклиматано, удара равномерно руком своје дете по леђима, а онда безбрижно наставља да ради. Треба дете сачувати од погледа који му може донети зла.

Чак и у ноћи се осећа чађ под руком, где год се ова спусти. Прилазимо некој врсти огромног мола подигнутог на кољима, осветљенога сам о лампама што клате

После пола сата чекања дође, оном стазом преда мном, први младић. Прилазио је хитро, чешући се једном руком по глави, носећи у другој уско кратко весло. За њим дође други и онда трећи. Сваки је донео весло за себе.

И када воз већ пође и само да би ми бар он махнуо руком када напустим то тло. Ја сам се у последње време толико спријатељио са Вуијеом, са његовом пажњом, огромном

Тражим му да скине маску. Он ме се ваљда боји и полази руком као да ће је скинути; жене, које би свакако морале умрети чим би виделе лик играча и сазнале који је од саплеменика

Сви су исти за мене, и ја сам као сви други за остале.“ Ћутали смо, и с часа на час ме је само задржавао руком да припазим на рупе и брежиће преко којих идемо.

Носачи се дижу, дремљиви, неми, и не изашавши још сасвим из сна. Узимају ствари које су им прве под руком. товаре их на главе и одлазе у ноћ.

Од свега на себи он има још само појас од црних врпци, кроз који је прометнут мач. Он је једном дигнутом руком наслоњен на колибу, и док прилазимо, љубазно нам се смеши, али, не мења свој став.

Многе једном руком пуном гривни придржавају котарицу на темену, а другом се поштапају на врло дуги штап. Њина мраморна брада и права

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Ил’ се у мраку њене утробе С костима белим љубе дукати? И гроб и каса — чудна прилика! Руком се ниси злата такао, А већ ти душу мори пакао!... ВУК: Е, е, да смешна човека!

Кад мајка старим гледа очима Порода бедног главу клонулу Како је над њом џелат свирепи Са чврстом руком пȁлу издигô; Још тренут само... и мудра глава Крвљу ће својом бедем мастити! — Ти за то велиш да је несрећа!...

чујеш увом сопственим Мудраца наших тајне зборове Што кришом воде по манастири, Метанишући пред иконама Унакаженом руком невештом: „Јест, бунтовник је!...“ веле пакосно За сваког оног што се десницом Гараве пушке смело машио.

СТАНА: Што никад нисам желела — Тврди је бедем венцем окићен... Светови ови кад би згрешили, Са смелом руком кад би дрзнули Потрести престо бога јединог, Па кад би творац гневом плануо, Шиљући јато звезда репатих, Да азур

СУЛЕЈМАН: Доведи кћер! СТАНА: Довела бих је, Кад би ми вери додат умео: Да грешан човек руком сакатом У хладне жиле мртвој лешини Веселог жића крепке сокове, Вештином неком или мађијом, У једном часу може

(Ћерим са Станом одлази.) СУЛЕЈМАН (сам): Ја не знам шта је то? Ту ћерку њену нисам видео, Додирнô нисам руком властитом Ниједан прамен косе њезине; Ни дах ми није њене душице Проседу бралу љупко провејô, Па откуд љубав?...

ПРВИ ТУРЧИН: Иншалах, ефендум! Добро си измудрио, те ако ти за руком пође, да бар видимо тога чувенога хајдука!... ЋЕРИМ: И да га жива ухватимо! ПРВИ ТУРЧИН: Ја ћу га собом везати!

мучним изгине, Па, издишући, нека замоли Да види прамен њене косице — Са бичем бих му мутне зенице Одморном руком грозно шибао, Вичући силном паши на уво: „Ево ти, пашо, целог курјука!...

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

дозва једнога рускога официра из своје пратње, пође с с њим упоредо уз друм и нешто му је живо говорио и показивао руком на косу. Затим официр брзо одјури друмом пут Житковца, а Комаров се врати к нама.

— Хије овде и не знам где је, одговори ми он. — А да није горе y оној шуми? Ја покажем руком на шуматовачку косу што се пружала изнад шанца. — Не, рече ми капетан, тамо ће бити Турци.

— Скините му сабљу, напишите команданту другог корпуса да ја ово створење (ђенерал показа руком на мајора Велимировића) дајем под суд, под најстрожији војнички суд; нека га под стражом испрате за Београд, нека му

Коњ одјури, а г. доктор се диже сав уваљан у прашину и пође рамајући и придржавајући се руком за убијено бедро. Док услужни руски официри потрчаше једни за коњем, други се скупише око г.

Не бих ти ја иначе никад ни за бога пао, али, ето коњ, он је свему крив, одговори доктор, пипајући једнако руком по нажуљеном бедру. — Да да, да, опили га они проклети сеизи, рекнем му ја, зацењујући се од смеја.

Кад би којом несрећом Турцима пошло за руком да прегазе Србију, овај, што лежи овде, не би имао од тога никакве вајде да је остао жив.

засвира на јуриш, Црногорци исукаше јатагане, Руси треснуше пушкама, ја моју стегох — чини ми се прснуће ми под руком, поискакасмо иза грмова, згледасмо це само, па онда уз громовито »ура« нас једно 50—60 јурнусмо преко чистине турскоме

Мниш ваљаде невјеста сам па ће ме сапријети ова пашија греботина! Црногорац љутито потеже руком завоју, и би га здерао да га не уздржах. — Не, човече, не будали!

Је ли то горак и тежак живот који је за њих изгубио сваку драж? Или је можда вера?... Један Рус размахнуо руком колико игда може, па се тако енергично крсти, да му по челу, где удара са три прста, остаје црвен колут.

— Ево на, погледајте (он му додаде доглед и показа руком у правцу Рсаваца) — нема га и све га више нема, а већ је прошло четири часа по подне.

Мало милом, мало силом, некога замоли, некоме привикни, некога погурни руком, а некога, богме, обриши малко и сабљом пљоштимице — тек ми наше пешаке вратисмо. »А де! а бре!

тебе твој Стојан воли... и милује... милус... милус... И ова мала прилика наслони главу на моје груди, једном ме руком страсно загрли и стеже, а другом ме миловаше по образу.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

ИВ И ти си храбра била — Ох довео те Бог — Записала си име Сред кама студеног. Записала си име Злаћаном руком ту, И скинула си тиме Ту страшну уклетву.

Дај ми руку, да ј’ осетим... Јер кад умор чело смути, Под овом је руком души Најмилије одахнути. Дај ми руку, да је стиснем...

“ А ви мени српском речи, Љуба: „Друже!“ Деца: „Бабо!“ А ја руком, не знам зашто, Морах стиснут’ чело слабо. „Немојте ме топом цпеће, Ја се бојим тог куршума!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Наиђоше неки војници, те их запитасмо за извор. „Испод овај камен цурка“ — и показа нам руком на једну стену. Војници потрчаше. Направи се гужва. Командант батаљона одреди мене да успоставим ред.

Ако ли ко буде рањен, па пусти гласа од себе, убићу га својом руком. — Пазите добро! — рекао сам им. — Растојање да буде колико да се додирнете раширеним рукама. А сада, у стрелце!

Потпоручник Светислав уздахну и обриса чело. Значајно погледа околне и климну главом. — Људи, као да је неко мануо руком, тога момента диже се магла. Ми остадосмо као на длану.

— Ех — учини Влајко и махну руком. — Код нас је сасвим друга администрација него код вас артиљераца. Прво и прво, ја сам отишао из чете још уочи тога

Требало је видети тога војника како је после изгледао. При сазнању да је он својом сопственом руком убио два човека, њега је обузела дрхтавица, и он је безумно пилио у леш, док су му се вилице тресле.

Прогутао сам три стотине пастила хинина. Боли ме све! — и размахне руком од главе до колена. Посматрао га Бранко, кога су прозвали „Позитив“, па ће му рећи једно јутро, кад је изишао лекар:

Прилази „Фикусу“ и саопштава му да умири потпоручнике. „Фикус“ стишава руком оне около њега, силази с тешком муком са кревета, заузима важан став и пита: — Молим, ко сте ви.

под шлемовима, насмејана лица и доброћудна изгледа, гледали су весело као деца, газили чврстим кораком и слободном руком прихватали цвеће. — Живели!... Живели! — Здравствујте, браћа! Расположени су као да иду на свадбу, а не у смрт.

Онда су се погледали, држећи један другога за рамена. Опет се пољубише. Сергије Николајевич даде руком знак и батаљон крете, а њих двојица, држећи се за руке, пођоше за батаљоном. — Откуда се њих двојица познају?

Фјодор поче да пева неку руску песму... — Пст!... Пст! — умирује „Кица“ и показује руком на једну страну, куда сви погледаше.

— „Оп!“ — и нађе се у седлу. Узјаха и Сергије. — Господа, давајће в гоњки! — А сад, браћо! — превуче руком преко лица „Фикус“. — Позивају да се тркамо...

Заусти да каже нешто, али се предомисли, махну руком и оде. На брежуљку изнад Водене зауставили смо се. Тамо, пред нама, дизале су се Могленске планине, обавијене

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Дизати серпску лиру: — На лиру нашу цвећа от сопственог На пољу браног радосном руком там' Јунаци гдено бритким мачи Немање простиру стару славу, Харите њежне жар чувствованија Из чиста серца в пјесне

Јунаци серпски до тога текоше За пример свету. Судба чрна Шатор пред Муратов тешком руком На смрт нам води кнеза и Милоша. Сам Гениј плаче, гладећи погрешке Две.

Потом си надежда Оцена. Потом силна брига Њихова, умом и телом здрава Да будеш! Потом своја сокровишта Подашном руком радо отварају, Да вечну срећу теби, милој, Створе, и народној чести дигну Стуб!

” — Вели сваком цвеће красно, Кротка лала. Как’ усудит могу себе, Несравнимо цвеће, тебе, Руком скврном откинути, Цвет красоте прекинути Дивне? Лало!

— — — — — — — — — — Време иде, време бежи Бујним стремом, бујном хуком, Све раздире кивном руком Куд манито смртни тежи.

Дај јој повод десном руком лепо што нек’ ради, На леву се брзо, верни прстене, поткради! Стегни себе око прста, да т’ други не збаце, Та је

Све више летиш ти. Земном се руком ником додирнути Не даш. И сам дух ретко те домаше. Бежиш од руке, ума бежиш Од хитленог; к себи мисли мамиш.

” Кад је чуло Сабља-момче Ове речи од девојке, Не узмогло реч изрећи, Већ узело руком руку, На девојку погледало Па на сунце седајуће, Главом мало замахало И на смртне с’ муке дало.

Пак приступи к Цвет-девојци, Опаше је левом руком, Десном тури младо момче Па повика шупљим гласом: „Отварај се, неми гробе, Ево иде младожења Са лијепом

Гле, друге дар ти носе: Од ружа гнездо красно, У гнезду гучу јасно Две сиве грлице! Не слуша лепа Фемка, Већ белом руком маше, За њоме вес’о јаше Тај женик невера.

А она сама онаква је каква је могла бити у оно доба и под Рајићевом руком: уметнички убога, а више од свега зависна и изведена из туђе; али са језгром здравог националног инстинкта у себи, па

је такав бал начинио, дописник завршава: „О балу самом укратко се рећи може да је тако великољепан био и тако лепо за руком испао, да су се иноверци, који су на овом балу били, нашој слоги чудили и да је један велики господин рекао: „Не би

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Овде је моћ!... Ил’ није?... У гипкости лакога покрета, У облини надземаљске сласти Јоште руком нетакнутих дојки. Моћ у лицу, у осмејку лежи, У речима милозвучним живи; А свемоћност у бистрој је капи Што по

Је л’ благослов, ил’ је клетва црна, Што јој боре синџирли писаљком По погнутом челу очајања Чврстом руком бележи насилник? Бог је то хтео, децо, бог!... РАДОШ: Сед’ оче, прости!

Па вас опада ваше недело. Није вам моја милост довољна, Којомно сам вас свакад штитио, Веће упорном руком машате За сјајну круну мога престола; — Ал’ нећеш никад, стара неверо, Постићи своју гадну намеру!...

Него кад умреш, попе матори, Размрскаћу ти овим прсима Христове вере тврди споменик... А изрезаћу руком невештом На нагрђеном тако камену Жића ти лажног нацрт истини... ВЛ. ВАВИЛА: Ако ме преживиш!

КНЕЗ ЂУРЂЕ: Али и питом — владар остаје! И тешко оном који покуша Са прождрљивом руком махнути На силног цара жарке пустиње... ЈЕЛИСАВЕТА: Дакле — да те раздире?

братске освете Голему хрпу своје мрзости У згарајући пламен поджижу; А треба л’ сабље — брат је доноси, Да својом руком брата покоси... КАП. ЂУРАШКО: Па шта још чекам?...

је?... (Катуновић издахне.) РАДОШ ОРЛОВИЋ: Збогом, војводо! Видећемо се! По крви мојој студен самртна Показује ми руком леденом Одмора жељног кућу вечиту, И душа жуди строгом судији Неучињене правдат грехове — (Гледа унаоколо по

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

— прошаптах. — Ја мислим, да јест — одговори Стевица једва чујним, уздрхталим гласом и поче ме гурати руком, кроз коју је струјило тихано дрхтање. — Хајде ти напријед! Приближих се лагано на прстима и извирих иза горње стрехе.

Ено му гроба, нек ми не да лагати — викну одушевљено Симеун и показа руком на гроб покојног Партеније. — Так'и ми се рађали! — узвикну весело Мићан и пружи ми пуну чашу башице. — Сама прва кап!

Људи моји, мене обузе некаква жалост. Али, кад се шјети' њи'овије' зулума и безаконија, нестаде жалости, ко да је руком однесе. Освета, освета! Каква милост! Оно, истина, јеванђеље и свето писмо... ама, чојек је чојек. „Турк пезевенк, бре!

Што не би вјеровали? Ули-де му, Мићане, једну чашу. — Нека! Нећу! — одгурну Симеун осорно руком чашу, јер је био пао у онај непојмљиви, ватрени занос кад сви живци дрхћу и трепере у огњевитом одушевљењу, кад ријечи

Док јадни тежак свјешти ваш ред и за кон, а ви одма': ти си луд, ти си будала... Судац: Ти то, Давиде, показујеш руком на ме? Пази-де се!...

Писарчић: Сад ће господин доћи. Давид (у себи): Не слути ово на добро! А, у мој сирац! (Одмахну руком и стаде се шетати по судници и разгледати слике.) Види, дијете, како се и ја знам шајцати.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

моје усне за уснама жедне, А измрвљен мозак тражи смрт у блуди: Дршћући те грлим руком што сва пече, Пропињу се теби испуцале усне, Душа хоће вечност пољупцем да рече, А крв у кап једну стопи се и

Речи су твоје од псалма гордије, Очи су твоје од славе гордије. Како си велик, ти незнани сине, Пред чијом руком падају ордије!

О, зашто, дуси, црном руком вашом На старом крсту позлатисте слова! XXВИИИ О, јадни моји кринови и лале, Спустите главе, треба да се вене,

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Заправо је тек Милораду Павићу (1929) пошло за руком да на заводљив начин чињенице раствори у имагинарно, а имагинарном да чврсте чињеничне контуре.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Можда никад неће моћи Горкој муци и јауку Насмејат се срце моје?... Иди!... Иди!... Не дирај ме мразном руком, Да преживим вечност тужну На врлетном моме вису, Где ме чуда и отрови Злобног света узвисише — Ал’ отклен ћу

Нека ти буде свилено све! Говори, сине, говори брже, Да купим оне токе злаћене?“ Дете се чешка руком по глави, Као да не зна шта би од свег: „Ах, бабо, бабо, купи ми, бабо, Печења купи јарећег...

“ Тако збори буљубаша И за нож се руком маша. Даље тврди стражар стари: „Браћо моја, граничари! Имам једног побратима, А у њему вере има; Па ми дође

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

ПЕСМА ЖЕНА У МАХАНАИМУ Шумо Ефраима, где кобних врана лет, Побрали с грана страшни плод што висио, Твој плод, руком што згњечили: крвави плод За један целов мој даће ми га на дар.

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Јованка на то одмах се забели. Весело, чисто трчећи полети к њима. Заклањајући руком очи и чело од сунца, она им прилази. Идући том супротном страном где сунце обасјава, она се сва сија.

И једнако вијући се, заклањајући се руком од сунца, весело долази до Стојанчетових. — Стојно, — ословљава најмлађу — јеси ли учврстила љуљашку?

Куку, чедо! Куку, мртво дете моје! Шта мајка дочека! Младен горе са подбоченом главом, са испруженом згрченом руком, слушао је, гутао јед, љутњу.

Кад су, после тога, наишли на »тевтер«, отворили га да виде ко колико дугује, у том дугачком, старом, његовом руком уредно вођеном тевтеру, на једној страни, сасвим изненада, нађено је забележено — ко зна када, ваљда у какво пролетно

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Коју гранчицу ујутру, не гледајући, прво дохвати руком, за тога ће се момка удати (Караџић, 4, 1903, 167). Која девојка жели да јој момак дође на сан, треба у глуво доба

Соко падне на ову градину, и Тројан »својом руком« ту засади л. (»ћетен«). Отуда се ово место прозове Ћетениште (Караџић, 2, 1900, 65).

: »Сушим уочи Ускрса, скинем капу, метанишем код лијеске и кажем све лијесци што сам згријешио ухвативши се за њу руком..., потом кажем: опрости, лијеско, отргнем пуп с ње и изијем, те то ми је било причешће. На измаку године... ако се [л.

забрањено да се с. којим ће се завршити пласт купи гвозденим грабуљама и вилама (већ се мора купити руком), изгледа да опет има извесне везе са мртвачким култом из кога је гвожђе, као што се зна, искључено (‹Чајкановић, ГНЧ,

Ако му то пође за руком, ожениће се; само је такав котур врло тешко наћи, јер корен при копању иде све дубље и дубље у земљу (Караџић, 3, 175).

праве писке од јасенове коре«: »ако кора није добро поткисла, онда усјечени прут дијете стави на колено и једном руком га држи и окреће, а другом удара дршком од ножа или од бритве по њему, и том приликом говори као да пјева: ,Кисни,

— замешена и зрна пасуља, и која се ломи на свадби после на тај начин што је свако ухвати десном руком, па што ко у комаду добије — то ће му се најбоље патити (СЕЗ, 19, 1914, 177 ид, Хомоље). П.

меће се у млеко (ради дебљег скорупа); при сечењу не сме се ћушкати руком да падне и не сме се кресати; посипа се житом из рукавице; кад се уноси у кућу, закорачи се десном ногом и уноси се

се ни храна од табуираних биљака не сме узети и чак ни пожелети: ако трудна жена пожели такву храну и уз то дотакне руком део свога тела, »дијете ће добити на истом дијелу тијела знамен или знак који ће имати исти облик какав је имала и та

Ћипико, Иво - Пауци

Кад стигоше кући, брата и сестру родитељи руком обилато засипљу бјелицом пшеницом, у знаку берићета, и љубе се с њима.

Њу је понајвише у сну миловао, а на јави у гоњању, најјаче му се опирала. Истина, с натегом савладао би је и руком дохватао до гола тијела , али цура „ у најљепшу осјетивши на себи његов мушки бијес, истргла би се из руку му и

— Немам времена дангубити! — повика на њу, и жена, у страху, дрхтећом руком постави криж. Дјед, баба и сестра пођоше. Сестра и на улици још држи новац у руци.

— опази Раде с увјерењем. — Пиј, Машо, ракије! — сјети се и наздрави јој. Па, отрвши руком уста, и погладивши мрке на уснице, пољуби је: — Је ли ти мило?... Љуби ли те овако нестрпљиво твој Марко?

Што велиш? Маша не одговара, отупила је велика, неисказана сласт... Насмијана, гледа му право у очи, и руком га придржаје, да не изгуби с вида тих очију... И спојише се погледи и у сласти изгубише се...

их уставља, а комшија Павао, пијан, коме се већ давно замичу очи за Цвијетом, љутит што га Радивој претече, хвата је руком, да је истргне из Радивојева загрљаја. — Ја ћу те собом повести! Што ће ти Радивој? — и не пушта је.

Радивој држи је чврсто једном руком, а другом се ножа маша. —Ево јој брата! — завика неко из гомиле. —Раде, брате! — једва изговори цура.

Не знаш ти како је то тешко ! ... Чини ми се туђ ..... прљав... Ма'ни... и закрене руком као да се од нечега брани. Раде је гледа обасјану пламеном, одскачу јој образи руменилом, а узвраћена горња усница

Нађе га замишљена и забринута, не разговара ни са сувезником, и док сувезник чврсто плуг држи, он обилатом, пространом руком нашироко сије и, сијући, Маши се чини да о нечему премишља. Кад угледа Машу, зачуди се, па му остаде сјеме у шаци.

О томе премишља Раде путем и док му један писар из чаршије слаже тужбу. Потписа тужбу својом руком и понесе је на суд. ...Бијаше тужбу свргао с памети, кад му уручише позов. Тек сада збуни се; чисто му жао...

Нашега свечара могу да присподобим ономе големоме храсту, што га сви у овоме одгојку видимо, — и показа руком на њ, — око кога обавио се бршљан и окупили се закржљали храстићи; души га бршљан, испија му сок, као да би хтјео да

—Бог с вама, што би комшије о нама говориле? —Бриге ме! — одговори, и, погледавши је живо у очи, па ухвативши руком поповски оковратник, продрма њиме и вели озбиљно, љутито: — Видиш, Машо, ово ме гуши! А да није овога ...

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Годинама се исцрпљивао у посту и молитвама, трудећи се да се домогне општег уважења. То му није полазило за руком. Народ га није волео, а без те ситнице сав му је труд био узалудан.

Јевђеније му је рекао да га је зачарала шумска вила једне ивањске ноћи. Лауш је на то одмахнуо руком и процедио да у такве будалаштине верују себри, а да је он племић и војник који верује само у Бога и у свој мач.

Јању су неко време задржали на Кули, тобож као служавку, а у ствари Лауш је веровао да ће му још који пут поћи за руком да са Јањом буде мушкарац.

Не знам како бих другачије могла да разумем онај његов несвесни покрет руком према челу у тренутку кад је прекорачио праг капије на улазу у Кулу.

Наравно, он се трудио да све то не примети, али му није пошло за руком да сакрије своју збуњеност. Чини ми се да сам спазила један његов брз поглед којим је прелетео преко мојих груди и

Три године сам, Господе, пробдео да начиним нешто својом руком што би било достојно твога имена, а ево сада ми, уз месечину која се пробија кроз крошње старога храста, твоја

такви већ одустају, и можда им само понекад дође на памет да повире према старцу, после чега мрзовољно одмахну руком као да кажу: нема од тога ништа, тај неће. Неки су и сами поумирали чекајући да га наследе на месту игумана.

Пипцем н Дадаром изнео своја страховања у вези с Јеленом, Дадара се окренуо, направио кисео израз на лицу и одмахнуо руком (као да га чујем: Богдан је глуп!). Богдан је слеп. Ништа не види.

Изгледало је да је Кирча савршено срећан човек. Све му је полазило за руком, био је вољен и поштован и најзад, што је најважније, био је задовољан собом.

Једном руком држи печену јагњећу плећку, врућу и сочну са моцом која капље низ подлактицу, друга му је закрчена топлом белом погачом

ту складно: глава, труп, удови; све је у савршеној сразмери, као да је Прохору неком волшебном силом и умећем пошло за руком да најлепшег мушкарца смањи до величине свога крста, да га одрвени и прикачи за њега.

би да се на каквој пољани окупи народ из краја у који је тек упао, да направи круг око ватре, где би он лично својом руком на распаљену ломачу бацао одела, кројена по грчком узору, која је пре тога скинуо са неке властелинске породице, одоре

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

позвана божанским звуком, Припреми чаробне дворе, кад сунца изумре моћ, Над ружичасти наш свет да Љељо узвије руком, Спокојни, плави вео и тиху сањиву ноћ И грли, љуби, и стидљивим красом Заварај, душо, бледи сан, Док весник зоре не

И зима дође већ, и својом студеном руком Покида накит сав и гору обнажи сву, Ал' многа зима још са хладним ветром ће доћи, А он ће бити ту. 1883.

дŷше, и снегом засипа равни; Где славуј не пева слатко у тихи сутон и тавни; Где црна бреза само, под ветра студеном руком, Кô тајни призрак се ниха, и тужним шумори звуком.

самрт тихо му приђе и мирно стаде над њиме, Па онда узеде перо с крчмарског прљавог стола, И својом мртвачком руком записа сопствено име И затим у буџак оде. Из танке полутаме Страшно се кезила отуд...

Из танке полутаме Страшно се кезила отуд... Ветар је са влажном руком Тресао прозоре мутне и тешка храстова врата, Звиждећи кроз празну крчму суморним и страшним звуком. 1885.

Ал' опростите, госпођице, Што дирнух руком жицу ту. Мени је драго њено лице, Ја још једнако волим њу. Као суморног Алгијери Њеног ме лика води сјај Кроз освећене

наше младо доба И долети спомен са веселим звуком, Ти се благо насмеј на дверима гроба, И свега се сети - и одмахни руком... 1887.

Ил' све се сравнити може са давно умрлим звуком? Јест! Љубав лептирак то је што губи небесне боје, Како га дирнеш руком. 1889. У ПОЗНУ ЈЕСЕН Чуј како јауче ветар кроз пусте пољане наше, И густе слојеве магле у влажни ваља дô...

Кроз окна њихова пуста Сањиво шумори ветар и ниче висока трава Суморног заборава. Изгледа као да човек ни руком дотакô није Што су столећа бурна одбила у мрачном ходу Са кула и платна градских.

Природа оживе чисто под руком уметних Мавра, У врт се претвори варош, обала и Алгавра, Са песмом иђаше ратар кроз гору и поље цветно, И све што бага

И кратки отури чекић и тврдом, жилавом руком Обриса топле сузе. 1890. МОЈОЈ МУЗИ С небесне висине своје, кô светли ђеније мира, Ти си ми пружила лиру.

(ДОСАДА, МАГЛА И ТАМА...) Досада, магла и тама... На слаба колена своја Ја звучну узимљем лиру, и својом уморном руком Додирнух сребрне жице. И лира загрми моја Очајним и страшним звуком И ја се препадох силно. Шта значи јецање боно?

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Тек пре 120 година пробудио се интерес за те историске документе, а данас, пошто је научницима пошло за руком да њихова тајанствена слова просричу, леже стотине хиљада таквих плочица по музејима света, а међу њима астрономска

Али то ми не полази увек за руком. Нарочито не знам шта да почнем са оним старим, на папиросу исписаним, списима; не знам чиме се баве, не разумем

Ту су уредно сложене безбројне трубе папироса, плочице и таблице, на којима је руком исписана скоро сва стара и савремена грчка, а и страна литература.

Тако је, пошто је Птолемајево дело пуних четрнаест векова било свето писмо астрономије, тек Копернику пошло за руком да пронађе пут који нас је одвео право систему Аристарха. Но, доста о свему томе!

на којој се решавало о чисто црквеним питањима, нисам тога дана ни пошао, него сам сео у шарени чамац и, брчкајући руком по води, одвезао се Златним Рогом до галатског Новог Моста, да онде уграбим брод за Терапију, где сам опет био позван

Мелетиус ИВ подигао се са своје столице, држећи се једном руком још за њу, а дајући другом руком знак да хоће да говори. Наста тишина.

Мелетиус ИВ подигао се са своје столице, држећи се једном руком још за њу, а дајући другом руком знак да хоће да говори. Наста тишина.

“ - „Кад би, заиста, проклето било,“ одговори му телалин. „не би Бог, праведни, пожар, властитом својом руком, угасио. А ако ову робу узмогнем продати и пара зарадити, нећу се бринути да ли је отрована, та нико је неће јести.

“ На тај начин пошло му је за руком да поједине стране старога текста палимпсестовог среди и сајузи по њиховом садржају.

Јуна месеца 1609 године бавио се Галилеји у Венецији. Ту је дознао да је неким холандским оптичарима пошло за руком да, комбинацијом наочарских стакала, саставе апарат којим се може гледати у даљину.

одабере, ли се тамо смањење при којем су саме планете још довољно велике да се могу разабрати Слободним оком и опипати руком, онда су, и у такој смањеној мери, њихова међусобна отстојања толико велика да такав модел не би могао стати ни у

“ - „Звездано је небо,“ наставља Тихо, „вечна књига, исписана Божјом руком. Високи је задатак науке да узмогне ту књигу прочитати.

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Нико тебе не ћеде помоћи Роде мили у претешкој ноћи, Ал' с' у гору диже синак пусти, Па дохвати руком мрак тај густи, Ајдук кликну, шара пушка плану, А Србији бијел дан освану.

Ко урани зором рано Сретан му је данак сван'о; Јер са сваким послом ваља Добар газда да управља. Тек га газда руком лати Благослов ће Бог послати.

Николај Лазаревић: Живот и чрезвичајна прикљученија славног Англеја Робинсона Крусе от Јорка, собственом руком његовом списана (Чест перваја) 1805.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

СТАНА Него хајде, снашке, хајде да се обучеш. Немој да си таква, и да те такву сад ко затекне. ТАШАНА (одбија руком): А, нека то. СТАНА (с наваљивањем, чуђењем): Како, снашке? Ред је.

ТАШАНА (разрогачено): Како »зли језици?« Зашто »зли језици?« КАТА (одмахује руком. Више за себе): Не знаш ти, чедо!

(Седа, раскомоћује се, разрће око чела косу, око врата одело, да се освежи. Одједном уздрхта, скочи. Таре руком уста и образе.) Ох, што ме сврбите, пуста остала! Ох, што ми бридите, осушиле се да Бог да! (Притискује прса.

Једва јој се очи и чело виде. У црној дугачкој колији. Око врата повезана белом, чистом марамицом. Једном руком носи послужавник а другом загрће рукаве на првој руци, да јој се не прљају од послужавника.

Идем да је зовем. МИРОН (вади чибук иза врата и пружа га Арсенију. Другом руком барата по масном, широком џепу на мантији и вади дуван целом шаком, дрхтећи и просипајући га проз прсте): Пуни, Арсо,

ЈОВАН (одлази у трем и доноси тестијицу воде и сипа Ташани у шаку). ТАШАНА (једном руком грлећи га, придржава Парапуту, другом га прска водом по челу и лицу): Напиј се мало.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Некако је нечега на претек било у свакоме од њих. Срећко једном руком врти точак на бунару. Риста, кад га момци задиркују, надговори и надмудри све. Сека се утркује с псима и са ждребетом.

Дрема, види се да је увек уморна. Али ће сутра опет поранити. Кад се приближимо циглани, ја њој знак руком, а она знак ципелетином у леђа Јосина, и ја искочим. Никад се није руковала. „Ајд, збогом!

А ти „други” — ту би госпа Нола учинила руком гест као да нешто гони од себе, па га онда опет задржава. — Мислили смо Тодор и ја да ће нам Јулица бити кћер јединица.

Јулици криво. Адвокат се буни и хоће да тужи. Госпа Нола одмахује руком, одбија: — Одовуд Јеврејин, одонуд попови, пропали смо.

Ти си била срећа и за сиротог Тодора; сећаш ли се како те је волео и мазио? — Јулица уздахнула дубоко и чини руком знак да је и то изгубљено. — Немој се узрујавати, и не уздиши, показала си да умеш бити јака.

Зажмири Павле, гледа у онај земљани судић, и чека да му мати узме руку, па његовом руком обухвати касицу, дигне је и затресе: — Чујеш ли, како једва говори: не котрља се више ништа, пуно је!

То није мала ствар, господо! — Бранку се очи засветлеше. Два друга скочише на ноге да траже реч. Бранко учини руком да треба чекати.

Јер, фрау Роза није потегла руком по тезги или по длану, него, богами, диже руку заједно са дугачким старомодним њеним кишобраном пут висинâ.

Махао је руком као заставом докле год се ћаци видели. Ђаци се освртали. Освртао се и Бранко. Да ли је својим кратковидим очима могао

У један мах болесник отвори очи, показа руком да се отворе прозори, оба, погледа Павла, па оца који је био задремао. Затвори и он очи, прошапта „лаку ноћ”, а већ

Како ми је главна лепота у фризури, а црква ми баш није јака страна, ја ћу као она босанска ђевојка: л'јевом руком косу глади, а десном се Богу моли... Ој, ој, ој!

Кад је нерасположена, бива, отвори уста да нешто каже, одмахне руком, затвори уста као катанцем. Пошто то прође, онда, што би рекла слушкиња Ержа, „луда као и увек”.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

Заповеди сослужитељма да од једног до другог зађу и јаве да је време јести. Ово добро за руком испадне. Господари, премда срдећи се, намажу очи пљувачком, и тако пре нег’ што по сата избије, ниједан се у постељи

Мати трчи да га загрли, но он је тура од себе, тражећи столицу, и руком од наука претоварену главу, да не падне, подупирући. Мати му се тешка да му, није што зло.

« Со тим узима преслицу и преде. Учени син час пружи једну ногу, час другу, час треје руком чело, час баруси косу. »Мамо, шта радиш ти?« Предем мајки. »Ти не предеш, ти само мислиш да предеш.

»Тко си ти?« рекне му на то Роман. Но овај, не отварајући очи, једнако руком мајаше: »Ах, даље мач од мене.« »Мајчин сине«, рекне на то Роман, »гди је Бурјам да те види каквог јунака земља носи.

— драган ЉУБОПИТНИ — радознао; занимљив (љубопитна историја) ЉУБОРЕВНИВ — љубоморан МАГНОВЕНИЈЕ — миг, знак руком, чаробна интервенција; трен, тренутак; у исто магновеније »у истоме трену«, у овом магновенију »у овоме трену«, за

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

цвили И на уво му тумачи Језик звезда водила Он слуша мрштећи се Премешта ћивот С једног рамена на друго И левом руком се крсти Он будући краљ голаћа ЦРНИ БОРБЕ Глава ме већ с коца гледа Ионако ме нема и нема вас Појмите ли По души их

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

и отпочели врло пријатан разговор са његовом младом мамом или најстаријом сестром, стрпа вам се мећу колена, ослони се руком прљавом од пекмеза на ваше нове панталоне, дигне ножицу увис и дрекне: „Ја имам нове пипе!

Покушавао је на разне начине, али му то или није полазило за руком или га ми нисмо довољно могли да разумемо. — Нула, децо, није ништа, а опет може да буде нешто.

Тако сам ја једанпут, кад ме је запитао о Конди бимбаши, покушао да се на правим Ужичанин, па ми није испало за руком.

Јовица Орангутан поче такође да стиче неке чудне покрете, које дотле није имао. Сваки час би се чешао руком по леђима, жмиркао би очима и кезио би се на другове, па чак поче, нарочито при тучама, да употребљава ногу место

пријатеља, математичара, питао како је то могуће да математика не признаје оно што се тако јасно може и оком видети и руком опипати, он ми је одговорио: — Математика не верује чулима!

На тим плакатима би могао бити нацртан млад човек, испивена лица, угаслих очију и повијене грбаче; једном руком чупа косу, а другом држи револвер. Под сликом би се могло крупним и уочљивим словима написати: „Не учи латински!

Он поче овако: – Шта је живот? Под времена руком, Прах постаје што је гранит било И јејина отпоздравља хуком Ток живота и самрти крило! – Гле га сад па овај!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Иста мисао мучила је и командира, и он запита сељака да ли има који други пут. — Ево, вод’! — показа нам он руком у мрак. Једва назресмо између стрњика путању. Само, да ли могу туда топови проћи?

није тако. Ова деца гину... а шта тражимо више од живота нас два старца... Не говори тако — вели Краљ благо и махну руком ордонансу да принесе лекару јело. — Мени је место са мојим народом.

Како сад? — запита капетан Лазар, држећи ме за руку. — Тхе!... Ето тако, видите и сами. А ви? Он тужно махну руком и климну главом: — Горе бити не може... Са извесном стрепњом, запитао сам га: — А батерија?

То је гвожђурија, као што и сам видиш, они нам сада ништа не користе — и показа руком на пут, куда се кретала једна батерија мога пука. — Али тешко ми је због војника.

Теби ако је тешко да носиш дрва, а ти марш! — и показа му руком у правцу Митровице. Збуњен оваквим одговором, Исајло се почеша иза врата. — Господине поручниче, ја се не жалим...

Ја и Ђуро пођосмо уз мрачне и уске дрвене степенице. На врху нас дочека један млад Арнаутин и руком нам показа на једна врата. Прво уђе Ђуро.

Затим размахну лагано старачком руком, као да говори о нечем огромном и онда одбаци шакама од себе. Заћута и тужно климну главом.

На улазу сретох једну Црногорку. У недоумици је запитах: је ли ту командант. — Јес’, враг га однио! — и показа ми руком на улаз. Чуо сам ларму и веселе гласове људи и жена. Пред вратима не беше никога да ме пријави, те закуцах.

Али, овога јутра пред њега се испречи једна Црногорка: — А мислите ли ви плаћат и оно? — и показа руком на једну страну зида. Ми посматрамо на ту страну, али ништа не видесмо. Командант запита на шта мисли.

Сваки би хтео да пипне топ својом руком. Наиђе капетан Душан, са потпоручником Рељићем, водником оне батерије. Прича нам Душан, смејући се: — Слушам једнога

Поручник Бранко се омаче и удари чукљем ноге у ивицу камена. Стиснуо је само зубе и стегао руком ногу. Застадосмо... Питамо да ли га много боли... А он псује шта му на ум падне.

Тако је пао с коња и један војник, неколико пута је очајнички махнуо руком и нестало га. Наилазила је пешадија. Војници су се свлачили голи, па су одело и спрему везивали о врат, а они,

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Неко плаче у мени, неко плаче у мени, Неко плаче у мени: биће да је сестра или брат. Једном сам руком узео ручицу Перину, другом сам руком узео ручицу Стевину; Тако смо пошли пут неба, далеко, хој, хој!

Једном сам руком узео ручицу Перину, другом сам руком узео ручицу Стевину; Тако смо пошли пут неба, далеко, хој, хој!

ал ударци! Ударцем, чврстину неба захвативши руком, Комад плаветнила одвуче за собом: Сада је његов пад као и гром, А небо сазрело тако за море Бујице непрекидном

Кад сам се руковао са пријатељском руком, али чврсто, и тако да спона између палца и кажипрста моје деснице опре се о такву спону његове, извршили смо

сви гласови; Охолости, није ли демон то твој и твоји грехови ”Дошао си најзад, најзад мрцварени песниче, Протрљао очи руком, видео да зора свиће, Погледао у мутну ову земљу, где злато нам се стиче, Дошао си најзад сам крвав и задихан песниче.

изврнута, под теменом, посматрамо небеса; Вртоглавица нас занела над густо-плаве низије, У стрмоглављењу заклонимо очи руком! И удеса! Баш тад на капцима откријемо последње стазе чудеса.

Све мање овом свету мој дух као да припада, Час лежим, час корачам, и не чујем ничији више глас; Нити ми сунце пошље руком свој поздрав са запада, Само ми кане која суза, учини ли ми се у даљини њен стас.

Где копне поноћ рујног грања Шапућу даљних реч драгана, С руком на српу које бије, Над коњма снијућ сан делије. Ту бесне звери издисање, Ту капље крви лишће крије, Док пројахују

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Прети: потопиће и планину и дечака. Шта сада? Вода стигла до колена. Не зауставља се. Већ му леденом руком појас стегла. — Стани, водо! Шта хоћеш?

Преко неба, као осмех, пређе некаква бледа светлост. Је ли то старац Милија био? Или је Мајка Вода дечаку руком махнула? Ведран није могао да одреди. Очи његове мајке звале су га издалека.

Жена се смешила, а суседи му добардан називали. »Све је то само сан!« — помисли отворивши очи и пређе руком преко лида. — Гле — рече — где је брадавица? Где су длаке?

— Гле — рече — где је брадавица? Где су длаке? — Дрвосеча још једном пређе руком преко лица, али брадавице није било, чак као да му се и нос смањио.

— Девојка се гордо насмеја сигурна да таквог нема и не може га ни бити. Али, младића ни то не поколеба. С руком на врату верног пса, он стаде пред Златокосу и рече: — Реци ми те три жеље, Златокоса!

— молила је младића да застане ма за тренутак. — Не одговарај на љубав мржњом — плакала је али младић је одмахивао руком и продужавао свој бег.

— Реци ми како да дођем до принцезе? Али, риба је ћутала, а и ветар се око куле утишао. Шта сада? Дечак пређе руком преко чела. Ах, да! Ако постоји кула и у кули Принцеза мора постојати начин и да се до ње дође! Али, коме да се обрати?

Стави трговац врећицу с златницима на сто, а Варалица је благо одгурну руком. Нека, касније ће о томе, морао би оца да приупита... Али, не дâ се трговац!

Ако ми ти не помогнеш, ко ће? — пригрли мајка дете чији је живот смрт стезала леденом руком. — Ја немам шта да ти дам... — мајка заћута, а Варалица се замисли.

Гракну орао и окрену се да види шта га то у леђа пуцну. Варалица испљуну карту и пљесну руком: — Добио сам! — Видим! — обори главу орлушина. — Или је срећа, или је твоја вештина тако хтела! На част ти!

— Дај ми мараму, људска душо! Даћу ти товар злата! — моли и она друга, али Варалица одмахује руком. »Какво злато!« мисли се. »Овде је глава у питању. Дам ли им мараме — претвориће ме у камен!

Лети ли, лети Варалица: слатки му ветар у уху хуји. Тако дође и до Вештичје логе, зграби наказе, једну о другу веза, руком им показа да камење поново претворе у луде.

Станковић, Борисав - КОШТАНА

кућа... стока«... А моје? Све оде. И иди, па му се радуј кад се роди. Од оволицно, (показује руком) од »мрву мрвку« храни га, чувај, гледај, да, кад се умире, има ко очи да ти заклопи, свећу запали, да ти се дом,

СТОЈАН (грцајући): Уста ми дај! (Привлачи је.) КОШТАНА (трза се, одриче главом): Ах, не! СТОЈАН (руком за њена прса): Груди! КОШТАНА (бежи ка матери): Аман, не! МИТКА (са чардака): Гркљан, Коштан куде је?

МИТКА (руком је зауставља даље од себе): Потамо. Не приоди ми! А бакшиш? Даћу... Јер... — Ах, мој брат никад срећу да не види што

Ти бар кажи! А, Салче?... (Посматра је.) А и твоје, беше много! Него с’г и ти остаре, испече се. (Одбија је руком.) Тргни се у страну, да те не гледам, зашто кад тебе гледам, мислим много на себе. (Окреће се Коштани): Коштан!

Па целе године чувамо за тебе ево ове крушке »масларке«, што знамо да их волиш, а ево и јабуке. Све су руком биране. Ево и вино што је за тебе Марко цедио, без петељке, све зрно по зрно.

КАТА Шта хоћеш мајка да ти донесе? (Хоће да му опипа чело.) Камо чело? СТОЈАН (отура је руком): Не дирај ме! КАТА (не може више да се уздржи од плача): Зашто, синко? Шта толико мајку?

Издалека граја, свирка и песма се разбира. СТОЈАН (показујући руком одакле долази песма): Она, мајко, она! КАТА (одлазећи): Ох, Циганка је, синко, она! Утрчи Марко.

Шта онда? (Одлучно): Ох, нећу! Убиј ме! Нећу! Ево, убиј! СТОЈАН (одбија је руком): А не! (Посрће, хвата се за чело.) Их! А ја њу толико волео! и мајку, оца, кућу бацио, само њу гледао, на њу мислио!..

МИТКА (кад види кола, сватове, свираче, руком их зауставља): Стој! Стојте! ПОЛИЦАЈА (уплашено Митки): Не, газдо. Шта ћеш сад да радиш? МИТКА (зауставља): Стојте!

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

И сенке без броја Сокаком грну, и свака куца ми Руком у прозор, како прође која... Ти не знаш... Твоју ноћ светле драгуљи, Докле из таме све у окна моја Кô слепо око

у теби ми неће, моје родно село, Погладити нико руком мрачно чело, Нити ли ће чути вапај биједан... Ја знам, ништа више за ме немаш тамо, Али једну жељу испуни ми само:

Сада брвно води Преко уске реке што кривуда луком; Старица не стрепи, она напред ходи, И слободно хвата за доруке руком.

О, како је велик, И сјајан кô вече на врсима јела! И докле по селу шушти грмље драче, Он гаравом руком замахује јаче, И с наковња лети снопље златних стрела. 1905. ХЉЕБ Пароброд спреман. Море се колеба.

Не стој на пут!... Мрко слути Онај што кô вихор гони... Руком држи кинџал љути, крвав као мјесец они. 1896. ЕЛЕГИЈА О ријеко драга мога завичаја, Како си лијепа, кристална и

Полако крачу. И Док магла тупа Растањује се, и Док сунце лије Радости златне из црвених купа, Сви машу руком изнад бразда тије', — И продрти им пешеви рукава Лепршају се, шуме кô кад вије Вјетар у сплету сасушених трава.

И њен пољубац се упи У сан мој, од златних нита што се плео. Затим насмијана меком руком скупи И подиже с траве свој прозирни вео, И пође.

Погорјеше једра, све засја! И луком Пловио је лабуд, а зора је била Обгрлила врат му ружичастом руком. 1911. ПОД ЧЕМПРЕСИМА Под чемпресима тамним, уз једну пољску ријеку, Кô сморен путник сам лежô У рујном

Збацише с глава саруке и ваде Из водијера гладилице старе, И хитром руком добре косе гладе. Сад полегоше и 'шенице јâре Покривају их врси уздрхтани И, росни, лако у зори се жаре.

И док поноћ плава Трепти, и под божјом руком село спава, Жетеоце чудне, коштане и суре, Ја видим где с неба низ лествице слазе, С косама на врату шобоћући газе.

Док свирка све слађе звони; И ми минусмо даље, Неутешени и бони. 43 Стара ми бајка снежном Све руком маше, и пој Ту звони, са свирком нежном О земљи чаробној, Где крупни цветови редом У позни жељкују сјај, И

То беше драга, што је на врат'ма била, На уснама јој бол, на челу бриге тама; Да назад идем, знаке ми руком даје. Опомиње ли ме, или се срди на ме?

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

А у боју он је био онај „добар јунак“ „што једанпут бритком сабљом мане, бритком сабљом и десницом руком, пак двадесет одсијече глава“. Какав замах и откос!

Ја сам у дјетињству гледао у Сријему у крчми манастира Крушедола гдје је Марко намолован како једном руком маторога вола држи за реп преко рамена и носи на леђима идући управо...

Многобројне противнике Марко уништава не само својом тешком руком него и својом великом памећу. Он може да буде прек, плах и нагао као ретко ко, али као ретко ко он уме да буде и

Јест, султан је дрхтао од Маркова гнева, али — на жалост — увек се спасавао тога гнева машивши се руком у џепове и бацивши Марку коју стотину дуката. И уопште, Марко више воли благо него „афериме празне“, празне похвале.

И један и други покушавали су да оснаже државу, али то им није пошло за руком. Они су били у потчињеном положају не само према турском двору него чак н према мађарском.

Храбро је војевао против Турака и намеравао да поново освоји Србију, али то му није пошло за руком. Умро је 1502. Зетом од половине XВ века владао је Стефан Црнојевић, који је признавао млетачку врховну власт.

у турском оделу, кад се Ђурђу учинило да то долази Турчин који је убио Иву, тада је осећање немоћи нестало као да је руком однесено.

Кад то зачу српски цар Стјепане, удари се руком по кољену: „Јао мене до бога милога! дотле ли се зулум огласио од сестрића од Војиновића!

Да с' донио бугарску копању, ако бих ти и усуо вина; за те нису чаше позлаћене!“ Погледа га Милош попријеко, удари га руком уз образе: колико га лако ударио, три му зуба у грло сасуо. Моли му се млади механџија: „Не удри ме више, Бугарине!

Честита би њега учинио“. Ал' се нитко наћи не могаше. Цар с' удари руком по кољену: „Јао мене до бога милога! Сад да су ми два сестрића моја, два сестрића, два Војиновића, сад би они на

Цар с' удари руком по колену: „Јаој мене до бога милога! Надмудрисмо и надјуначисмо, пак нам оста цура на срамоту!“ Кад то зачу Милош

Кад то зачу силан цар Стјепане, он се маши руком у џепове, те извади хиљаду дуката, и извади од злата јабуку, у јабуци трн камена драга, обиљежје Милици ћевојци.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— предложи Лазар Мачак. — Ол рајт! (Врло добро!) — сложи се Ник Ћулибрк, а Вањка Широки само се задовољно пљесну руком по бедру као да ће рећи: — Кад нешто загусти, ту сам!

— Онај ко је тучен, више се не враћа у шаке учитељу Паприки. Потрк одмахну руком. — Ехеј, знам то и ја. Ми који смо добили батине, не окрећемо више тамо, али Јованче се може преварити.

Гдје би онда могли да буду? Кад се први пут сјетио Прокина гаја, само је одмахнуо руком. — Какав Гај? Тамо не смијем ни ја због дрекавца, а откуд би се тек дјеца усудила.

— Не, не, ево питај кују. Сад се и Јованче уозбиљи. Повири у рупу, заобиђе је и показа руком на одваљену ивицу и разривену земљу пред земуницом. — Ево, овуда је изишао. — Ко, ко? — забрза Стриц.

Старица се осмјехну кроз навреле сузе и показа им руком огромну камару дрва наслагану поред хамбара. — Не брините, дјецо. Видите колико ми је тога Ниџо довукао.

Ваља нам нешто измислити. Застао је, поћутао, а онда се одлучно лупи руком по бедру и одреза: — Сад знам шта ћу! Хајдемо брзо.

Запуцаш ли, покварићеш нам читав план, село ће нам изгорјети. Николетина само одмахну руком, стеже пушку и нерадо крену за дјечацима.

— Мени се чини као да сам све ово сањао — прену се најзад Јованче и превуче руком преко чела. Истог трена, на првим брежуљцима с друге стране Леденице запрашташе пушке, а за њима се огласи митраљез:

— оте се Ђоки Потрку из самог срца. — Само да још није онога тамо — уздахну Јованче показујући руком на бријег иза кога се чуло ријетко пушкарање.

— Премлад је још, па му Николетина не да у борбу. Јованче спази пријатеље на оној узвисини и домахну им руком. Окрену се и Стриц, а онда показа прстом у правцу оних брда откуд се чула топовска грмљавина као да би да каже: —

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Сваком се тако исто пригађа, кано у сну нешто да види, или сенку донекле мотри, те је хвата руком да је заустави и удржи. Није ли у том људни луд? Нити је што тврдо ни стојеће!

Кога сам миловао, љубио и гплио се шњиме, А сад мрзи ме и гледати на њега; С руком не могу се дотакнути к њему, Толико што уздишем и сузим за њим!

ИГРА ДАВИДОВА Прости човек Јозан што није дато просту човеку чему свету дотицати се, — тога се он с руком дотакну, та и порази га Бог, те погибе! Вожаху свештеници на коли с упрегнути новонеучени јунци божији ћивот.

Приклекоше је пити, а она ка жуч горка бијаше. Викнуше на Мојсеја што их помори лутајући му пустињом. И он баци руком у поток дрво те заслади воду. Налише се сви људи издовоље.

Толико што уједно, под једном капетанијом војеваху, пак чувени како су христјани и говораху с руком крстећи се с поменом Христа бога, од поганске си дружине бише похватани те к ђенералу доведени на испитавање тко су,

Кад виде цар то чудо што се граја учини, махну и он руком на своје војаке да даду мира људма. И опрости му живот. РУСИ ПОД ЦАРИГРАДОМ У неко доби, докле јоште та тамо руска

« И на то му рече цар: »Што је под мојом руком и у мојој владости стоји, то мое љубазном брату могу даривати.« И на то му се са заклетвом подхвати јер ће му у том

хоћу вам дати ту милост; — цигло у једној хаљиници да изађете сви здраво из града напоље који неће остати под мојом руком, пак ид’те куд вам је драго. Тако, знајте, више вам ништа не говорим.

И бојиш се да се когод сам не пружи руком за твој коршов те да се не напије, или од твога хлеба и смока да не окуси и да се не осмочи.

Не обеђујте ни цвелите с налогом сиромаш. Све је просто људство под вашом кратком руком и под (ако и маечким) вашим скутом; закриљивано да буде...

Кано курјак с кожом ваља нам плаћати. Решетом црпе воду. Ил се слађе наједеш каде сам својом руком и кашиком се закусујеш, и ли каде те други залаже? Ниједан слуга не може два господара служити.

У радењу је сваком добро познан разум. Благо с руком на јаве бројено верније је него на сну лопатом злато згртано. 1743. Каква је поповска капа, такви су им и нуријаши.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

Коју искаш, а мен’ ће бидне право... Све су си убаве... — Ех! — одмахну Мане руком. — Та што ако су убаве! Оне ли су сал убаве? Има време!... — Мори, Манчо, побрго работи!

Давију ми правија!... Да сам учија неке чколе, та да испишем, ете, тол’ку књигу — вели Таско и одмери руком једну ужасну дебљину. — „Ласно ти теб’, — рече ми њекња Петракија — имаш девојке, сина немаш, — бригу немаш!...

играју, а није испуштала из очију Мана и Калину; гледала је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не

Што си збори? — Збори си... И плаче си. — Плаче? Зашто да плаче? — Мори, — одмахну руком Васка — ти ништо не знајеш, бата-Мане! Тараф-тараф се напраји код нас дом... Живот си нема од њекња!... — Што, море?

— раздера се Дока и оде љутито, и остави запрепашћеног чорбаџи-Замфира, који се само крстио левом руком и говорио: „О, бог да чува!... О, Господи боже!

А Мане је гледа неданимице и нетремице. Притиснуо руком груди, јер му срце силно лупа, па се повлачи још дубље, јер се боји да га срце не изда — да свет не чује ту силну лупу

!“ — и он се наскоро прибрао и исправио. Није падао у меланхолију и сентименталност, него је одмахнуо руком и рекао: „Успут, дико, успут, перунико“, и мало по мало слике су све блеђе и блеђе бивале, док нису сасвим ишчезле, а

Доки се дивно допало; тако јој се допало да га је у знак задовољства треснула руком и умал’ му раме није одвалила. „Ашкољс’н бре!“ — подвикну усхићена Дока — „куче Ђорђијино!

побратима Мана и трљао је руке и смејао се задовољно, уверен већ унапред да ће им све лепо и лако испасти за руком. — Побратиме, — узвикну Митанче — у ватру, — у ватру, у воду, — у воду! Сас теб’ ћу, побратиме! — Знам те, дè!

каже: „Немате ништа; плаћено је“, а кад овај зачуђено гледа по кафани и погледом као пита, види тек неког где одмахује руком, а то му значи: „Не питај! То ми је мана да сам дружељубив!“ у кафани пуно. Жагор и разговор на све стране.

— Брее!... Украдоше Замифорово девојче! — викнуше изненађени мушки око чесме видећи у колима снажном Манином руком око паса стегнуту женску прилику у зеленој бундици, с једним мањим завежљајем у рукама и другим већим на колима (у

за спомињување... — Ее, — уздахну тихо Ајша, — видо’ веће ја... — Е, тол’ко — рече Мане и одмахну руком. — Било, Мане!... — Било, Ајшо!...