Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Његова историја остала је и до данас у рукопису, који се чува у Митрополијској библиотеци,12 али је ипак била врло позната и употребљавана у српском народу и у
ПАВЛЕ ЂУЛИНАЦ Историја Ђорђа Бранковића остала је у рукопису, историја Василија Петровића није дошла у српске крајеве, и прва историја целога српског народа која се читала у
зна и подражава ту побожну руску поезију, он исто тако зна и за учену псевдокласичну поезију, и за собом ће оставити у рукопису цео један уџбеник реторике на латинском језику.
У рукопису су му остали радови: Морална философія и Начело мудрости, где су изложени основи филозофије и логике. Јанковић је био
Оставио је у рукопису и извесна правна дела. На српском језику од њега, поред ситнијих пригодних спевова, имају [три превода и прераде].
Најзад, 1818, у Будиму, издао је Мезимца Доситеја Обрадовића. У рукопису, спремна за штампу, остала му је књига Истоветностъ СкνΘа и Сармата доказана из Печалій и Послания понтийски П.
Он је намеравао да преведе Библију на српски, да дâ један словенски речник, и оставио је у рукопису словенску граматику и српску библиографију. Он се стално бавио питањем о односу између српског и словенског језика.
превода и прерада: »сеоску игру« Награжденіе и наказание (1807), Слепый мышь (1809), Крешталица (1814) од Коцебуа, у рукопису још цео један низ преведених комада, највише превода из Коцебуа.
У рукопису је оставио двадесет и једно позоришно дело, шаљивих игара, друштвених комедија и поучних и романтичних драма (Шпањоли у
Све те преводе, од којих су многи остали у рукопису, он је радио више као управник позоришта но као драмски писац, да би имао шта играти.
Књига није изишла, али је сачувана у рукопису. По оцу грчкога порекла, Јован Ст. Поповић се био загрејао за грчки устанак, за који у доба општега јеленофилства у
је написао још један историјски роман: Дејан и Дамјанка или паденије босанског краљевства (1830), који је остао у рукопису. Почетнички период књижевног рада Поповића то је лутање, тражење пута, наивни романтични, сасвим младићки покушаји.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
28. СРЕЋА И НЕСРЕЋА: Забележио Светозар Мл. Бајић и објавио први пут у Јавору за год 1876, стр. 473. По његовом рукопису поново објављена у зборнику Српске академије наука (подаци као код 14) одакле је и ми преносимо. 29.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
XИ 1976) ПОХВАЛА НЕСАНИЦИ Бесане очи које виде више Но мрљу јутра, шару на тапету, Прочитаће у рукопису кише Читаву повест о будућем лету: За усуд сваког листа једна црта Сведочи облик: семантика капи Садржи облик будућега
И магнолије. 6 У дисање си моје упевана Ко молитва у обред. Тобом дишем. У рукопису мом си уписана Између сваког слова које пишем.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
ЈЕЛИЦА: Он није списатељ. АЛЕКСА: Јошт какви! Знам добро. Ове исте стихове он ми је у рукопису читао. ЈЕЛИЦА (преврће једну књигу): Ова је књига тукована године хиљаду осам стотина и десете.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Он је био завршио штампање Маске и она излази тих дана, у издању Друштва хрватских књижевника (не онаква каква је у рукопису била, и са много штампарских грешака). Бенешић ми исплаћује и хонорар за то моје прво штампано дело.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Пошто се нашло у оставштини Вуковој у рукопису народнијех приповиједака по њему за штампу приређенијех, додаће се и умножиће се садржај старе књиге за осам табака од
и боље за штампу дотјерати, но кад то не бјеше суђено нека их сваки ево прими овако на- | штампане како су се у рукопису нашле; па ако се у њима нађе што погрјешно, нека сваки опрости и помисли: да је боље што су се и овако наштампале него
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
старог века, Хикете, Екфанта, Хераклеида, Понтика, Филолаоса и Аристарха, напомињу се изричито у Коперниковом рукопису.
тек године 1873, када је Максимилиан Курце приредио ново издање Коперниковог дела, израђено према његовом оригиналном рукопису.
Прве његове четири свеске су објављене, а пета свеска лежи, као што ми је причао, довршена у рукопису и биће ускоро отштампана. Двадесет и пет година радио је на том делу“. „Оно је заиста монументално“.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Много поздрава твој Ј. Скерлић.” Скерлићев ученик који је довршио препис Горестног плача — препознајем то по рукопису — био је Урош Џонић, дугогодишњи управник Универзитетске библиотеке у Београду.
Карловци 1926, где је песма штампана под бр. 88, стр. 103—5. Стих 3. строфе ВИИ је непотпун у једином сачуваном рукопису, пошто је први лист Аврама Милетића песмарице (на којем је песма забележена) веома оштећен и делимично нечитљив.
У рукопису, као што је то честа навика писара нарочито старијих песмарица, строфе нису биле означаване, него сам их начинио ја: шт
нарочито старијих песмарица, строфе нису биле означаване, него сам их начинио ја: што је овде сада строфа, то је у рукопису написано као један стих, заправо ред, па је само због дужине, и пошто није могао стати у један, својим завршним делом
33, стр. 201а; овде се штампа према томе тексту. У издању М. Ћурчина песма има наслов Збогом, према једном песниковом рукопису; ст. 4. строфе ИИ код Ћурчина гласи: Свет и невин прах; у ст. З. строфе ИВ м. тужан стоји: тужно.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
многе биљке, и ситније поред дрвећа, па би био тачнији назив »Сеновите биљке«, али је остављено онако како је у рукопису. Сетва.
Ћипико, Иво - Пауци
Док му их је листоноша, пред подне, у уреду уручио, упозна по рукопису да је једно од Јуре, и жељно га отвори. Јуре му пише: * „Мој добри шјор Иво!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Хоћу ли то идући његовим складним линијама до Прохора да досегнем, да га прочитам у овом једином рукопису који је за собом оставио? Има ли те овде, Прохоре?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
X ПУТ У ЦАРИГРАД. КЛЕОПАТРА, ОПРОШТАЈ СА АЛЕКСАНДРИЈЦИМА Оријент-експрес Не чудите се мојем рукопису, ово писмо пишем у возу. Зато показује сваки потез мога пера не само откуцаје мога била него и посртаје вагона.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
месном свештенику, који је за своју доброту оглашен био, и од алфа до омега открије му сву повест, што је пацов у рукопису изгризао, питајући га за совет шта ће у овом стању радити.
међутим било да сваки сочинитељ, или преводитељ, или подражатељ, или макар писмокрадец дело своје барем пет година у рукопису држи, и сваке године свој рукопис најмање четири пута прочита.
под изговором мненија о своји дели добити, обичествују пре времена фалити се и сочиненија своја, док су јошт у рукопису, прочитавати, тако да кукавни слишатељи морају, ил’ им се оће или неће, тамо мисли управљати куд ји суво сочинитеља
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
— И у нашој старој књижевности налази се прича о премудром Акиру... у једном глаголском рукопису из г. 1468. и у једном ћириловском из г. 1520.
“ а у поменутом ћириловском рукопису из г. 1520. онај човјек који је имао погубити Акира пита цара Синагрипа: „Царе, шта би ти тому човјеку дао тко би ти
“ (У Вуковој пјесми одговара султан да би му да везирство над Босном а у ћириловском рукопису Синагрип одговара да би му све дао што би год тражио.
пред султана, „коса му је до земљице црне, полу стере, полом се покрива, нокти су му — орати би могô“; а у ономе ћир. рукопису каже се за Акира кад је изишао пред цара: „обрве му бјеху обрасле како у дивјаку, а нокти бјеху како у дивјака орла,